Kada je čovek ludo zaljubljen, teško je otvoriti oči i videti stanje stvari kakvo zaista jeste. I zbog toga verujem da je istinito kada ljudi kažu da je ljubav slepa. Ljubav ume da pokrije i oči i uši, i zbog toga, možemo da osetimo stvari samo kada smo nemoćni i ranjivi.

Bila sam tako glupa zato što sam pala na njega i pomislila da je on moja srodna duša. Ispala sam još gluplja, kada sam poverovala njegovim praznim obećanjima. Ali, mislim da se to dogodilo samo zato što mi je očajnički trebala ljubav i zato što mi je trebao on, da raspali vatru u meni i pokaže mi pravi put.

Znam da pretpostavljaš da se ova priča, neće završiti baš najbolje. Verovatno i znaš da je on sada samo deo moje bolne prošlosti.

Ali, osetila sam potrebu da se izjadam i da podelim svoju priču sa drugima. Ako neće papir da istrpi, ova tastatura hoće i mora. Moram to da uradim zbog sebe, ili će u suprotnom, osećaj koji imam unutar sebe - nastaviti da me proganja.

On mi je bio prioritet. Otvorio mi se. Videla sam da su njegove namere iskrene. Zbog toga sam i imala osećaj da sam konačno pronašla muškarca kakvog sam oduvek želela, sa kim sam htela da provedem ostatak svog života. On je bio muškarac mojih snova.

Nakon kratkog vremena, počeli smo da gradimo nešto posebno između nas. Svaki naš trenutak koji smo proveli zajedno, učinio je da se još više i dublje povežemo. Privukla me je njegova ljubav i njegova strast.

Ali, kako je vreme odmicalo, veza je postala komplikovanija. Ispostavilo se da sve što je lepo, ima i svoj kraj. Ipak, verujemo da smo oboje imali najbolje namere kada smo ušli u vezu. Barem, tako mislim zato što je to ono što mi pomaže da prebrodim trenutnu situaciju.

Jer, to što je uradio prema meni, jednostavno ne može da se opiše rečima.

Ostavio me, kad sam se najmanje nadala. I to na najgori mogući način, na koji možeš da zamisliš.

Znam da naša veza nije bila idealna, da smo se konstantno svađali i prepirali, ali taj momenat, kad sam shvatila da me je ostavio i da nije rekao čak ni rekao "zbogom", je bila kap koja je prelila čašu. Momenat, kada sam pala… Nisam ni dobila šansu da mu kažem šta osećam. On je nestao iz čista mira i slomio mi srce na 1000 komada.

Verujte mi, znam da zaslužujem mnogo bolje od ovoga što se desilo. Znam da to moram da ostavim iza sebe i nastavim dalje. Znam i da ne treba da krivim sebe zato što sam slepo verovala da je on moja srodna duša.

Je*iga, ovo boli. I ne znam zašto boli baš toliko.

Ne volim sebe zato što sam pogrešila u vezi njega. Ne volim sebe, zato što nisam videla, ili možda u tom trenutku želela, onako kako jeste.

Boli kada shvatiš da on nije onaj pravi za mene. Guši…

Ali opet, moje srce se neće skameniti zbog toga. I nikada neću odustati od ljubavi. Sve dok sam živa i dok dišem, neću se predati i neću prestati da tražim pravu ljubav.