Jednom me je moja prijateljica pitala “da li znaš koja je razlika između biti zaljubljen i voleti?”.

Pomalo sam bila zbunjena i umesto odgovora, odgovorila sam joj sa pitanjima, “Ček, šta misliš sa tim pitanjem? Zar postoji razlika između zaljubljenosti i ljubavi? Zar to nije isto?!”

Mogu samo da pretpostavim šta vi mislite dok ovo čitate. Možda biste i vi bili zbunjeni da vam je postavljeno isto pitanje. Jer, kako možete voleti nekoga ako niste zaljubljeni u tu osobu?

Nastavili smo našu konverzaciju, objasnila mi je neke stvari a moja zbunjenost se pretvorila u veliki osmeh.

Zato što me je podsetila na neke stvari. Odjednom, sve je došlo na svoje… Odjednom, shvatila sam razliku između zaljubljenosti i šta znači voleti nekoga.

Zaljubljenost ili ljubav - koja je razlika?

Sećam se kada su se naše oči prvi put srele. U tih par sekundi, imala sam osećaj da se ceo moj život okrenuo za 1800 stepeni. Nisam mogla da se pomerim. Jedva sam mogla i da dišem. Imala sam osećaj kao da je vreme stalo, da vreme ne postoji uopšte i da smo ti i ja, jedina dva ljudska bića na ovom svetu.

Setila sam se kada sam stajala pored tebe, šaputala ti na uvo i mogla da osetim miris tvog parfema. Miris tvoje kože u kombinaciji sa tim parfemom koji si imao na sebi, me je u trenutku izludeo. Tada sam prvi put, osetila leptiriće u stomaku.

Sećam se i našeg prvog sastanka. Od tvog prvog dodira, kao da je prošla struja struja kroz moje telo. Od tvog poljupca, obrazi su mi pocrveneli. Nisam znala šta me je snašlo. Verovatno sam tada bila na 7. nebu.

Na taj način, zaljubila sam se u tebe.

Sve trenutke koje smo delili, sva iskustva koja smo iskusili, svi naši osmesi, zagrljaji, suze, poljupci, sve ono što smo pričali, “nateralo” me je da se zaljubim i odlepim za tobom.

Ali, kako je vreme odmicalo, počela sam da te upoznajem mnogo bolje. Osećala sam da je svaka suza, svako naše novo iskustvo, svaki naš osmeh i svaki izazov koji smo imali, približio nas sve više.

Kada sam prvi put osetila tvoju tugu, želela sam da te zauvek držim za ruku i da ti kažem da znaš da ništa ne traje večno. Htela sam da obgrlim, da ti se podvučem pod kožu i da ti dam sve ono što ti je potrebno. Želela sam da ti budem lek.

Kada si mi se otvorio i rekao koliko si bio povređen u prošlosti, sve što sam tada poželela je da postanem tvoje skrovište od ovog okrutnog svega u kome živimo.

Kada sam osetila tvoju neverovatnu energiju, radost i sreću u tvom srcu, bila sam vrlo verovatno, najsrećnija osoba na svetu. Tvoj osmeh koji sam tada primetila bila je hrana za moju dušu. Moje srce je tada počelo da peva.

U svim tim trenucima, bilo da su oni bili tužni ili srećni, samo sam želela jednu stvar.

Da budem uz tebe i da te potsetim koliko mi značiš.

Da ti stavim do znanja da ću uvek biti tu.

Primetila sam da sam uvek tražila nove načine da ti pokažem koliko te volim, da ti kažem da zaslužuješ sve lepe stvari na ovom svetu, da ću se brinuti o tebi i da ću ti pokazati moja najdublja osećanja.

Upravo u tim trenucima, konačno sam shvatila da više nisam samo zaljubljena, već i da te volim.

Kada sam rekla sve ovo mojoj prijateljici, ona se samo nasmešila i rekla “Sada razumeš o čemu ti pričam.”

Biti zaljubljen i voleti su dve potpuno različite stvari. Možda zvuči kao isto, ali je intenzitet tih osećaja upravo ono što stvara razliku.

Pasti na nekoga je ta privremena zaljubljenost, ta neverovatna privlačnost i oni ludi leptirići u stomaku, zbog kojih možemo da osetimo muku i da istovremeno budemo uzbuđeni.

Voleti nekog, to je već druga priča.

To znači dati svoje srce i posvetiti svoju dušu drugom ljudskom biću. To znači da ste voljni i spremni da volite tu osobu zauvek i budete uz njih, i kada je uspon i kada je pad.

Tako sam shvatila da nisam luda za tobom, već da te volim.

Celog tebe.

Danas, sutra i zauvek…