7.30 ujutru. Putujete autobusom na posao. U dosadi počinjete da posmatrate ljude oko sebe. Gužva je, i majka sa detetom koja sedi naspram vas deluje umorno. Mala beba počinje da stenje i pruža ruku u pravcu majke. Ona mu pruža svoju ruku i nežno stiska njegov mali dlan. Beba se umiruje, čak se i smeši. Žena ponavlja pokret par puta dok nije uverena da se beba smirila.

Malo dalje stoji devojka, poslovno obučena, ali u ranim dvadesetim. Njen govor tela vam ukazuje da ide na prvi intervju i da je nervozna. U pokušaju da se umiri, masira vratne žile. Taj dodir je smiruje i ona nastavlja da masira vrat.

Kod vrata su pripijeni momak i devojka. Po svemu sudeći studenti koji idu na predavanja. Ona je naslonila svoju glavu na njegovo rame i on je miluje po kosi. Kada prestane, devojka ga pogleda i kao da mu pogledom govori: „Dodirni me“. Ona zatvara oči i čini se kao da više nije u autobusu, već na sedmom nebu.

Starija žena sa torbom se oseća nelagodno u blizini mladića koji nema osećaj za lični prostor starije dame. Ona ga diskretno laktom odguruje. On shvata poruku i udaljava se.

Kroz prozor vidite devojku koja čeka nekog. Iza ćoška istrčava njena vršnjakinja sa torbom u ruci. Trči joj u susret, trči joj u zagrljaj. Ostaju u zagrljaju dugih par sekundi, kao da upijaju jedna drugu, kao da upijaju sve ono što su propustile, sve ono što tek treba jedna drugoj da ispričaju.

Dodir je svud oko nas. Dodir je prvi, iskonski nagon, prva reakcija, prvi kontakt sa svetom.

To je naš način da neverbalno komuniciramo sa svetom i sa bliskim osobama. Dodir je nasušna potreba svih ljudi jer je to nešto urođeno, nešto nad čim nemamo kontrolu. On dolazi pre vida, pre govora, pre smeha.

Koliko je fizički dodir bitan za naše fizičko i mentalno zdravlje dokazuje eksperiment vršen na našim najbližim rođacima – primatima. Eksperiment je pokazao da su mladunčad koja su odrasla uz majke koje su bile sklonije fizičkom dodiru srećnije, uravnoteženije, prijateljski nastrojenije i generalno boljeg zdravlja od mladunčadi koja su hranjena na flašicu i kojima je uskraćen majčinski dodir.

Ako želite blizu povezanost sa partnerom, ovih 5 navika morate usvojiti

Koliko je važan dodir kod odraslih ljudi?

Dodir kao neverbalni način komunikacije je od izuzetnog značaja kod odraslih ljudi jer od njega zavisi naš uspeh kod partnera, uspeh u poslu i uspeh u socijalnim krugovima. Uzmimo za primer karijeru i govor tela: eksperimenti su dokazali da je snažan i odlučan stisak ruke odlika odlučnih, ambicioznih ljudi i da kao takvi ostavljaju jači utisak na saradnike. Osim ovoga, fizički kontakt pri sklapanju dogovora ili na bitnim sastancima kao što su prihvatanje lakta dok se rukujemo ili spuštanje ruke na rame sagovornika (naravno u granicama poslovno prihvatljivih normi) ostavljaju jak utisak i doprinose pozitivnom ishodu sastanku.

Da li ste znali?

Verovatno ste čuli da se kaže za neke narode da su „hladniji“ od drugih. Ovo je u stvari zanimljiva istina. Od polova ka ekvatoru menja se ne samo klima, već i odnos prema fizičkom dodiru. Neki narodi su otvoreniji, npr. u južnijim zemljama, dok su severnjački narodi dosta zatvoreniji i nemaju isti odnos prema dodiru. Ovo je još jedna zanimljiva činjenica koju treba uzeti u obzir, pogotovo ako imate poslovne sastanke sa npr. nekim iz Rusije. Važno je znati da se kod njih ne rukuje sa damama. Iako je ovo već kulturološka razlika koja se tiče fizičkog dodira, interesantno je i ne bi bilo zgoreg istražiti malo i informisati se pre upoznavanja ljudi ili putovanja kako biste izbegli neugodne situacije.

Ukoliko je vaš partner iz inostranstva, ovo može objasniti nama neke nepojmljive obrasce ponašanja i pomoći vam da razumete druge osobe bolje. Što više poznajete odakle neko dolazi, to je lakše razumeti zašto se ponašaju tako kako se ponašaju i kako im prići.

6 znakova da osoba pokušava da vas osvoji

Dodirni me, ne plaši se

Mnogi ljudi imaju strah od fizičkog dodira. Neki od razloga su psihološke prirode i mogu se naći u detinjstvu, ukoliko je osoba kao dete bila fizički kažnjavana te sada oseća strah od dodira drugih ljudi. S druge strane, manjak roditeljskog dodira je ponovo jedan od uzroka jer je osoba odrastala misleći da je dodir nešto neprirodno što treba da se izbegava, te sada oseća nelagodu kada do toga dođe. Ako je vaš partner primer osobe koja ne voli da se dodiruje, dajte im vremena i činite male korake kako bi se osećali opuštenije pored vas. Dajte im vremena da shvate da je to naša prirodna potreba, i da dodir u stvari ima lekovitu moć. Ako primećujete da partner želi da vas pomazi ali okleva, recite mu: „Dodirni me, ne plaši se“.

Nekima od nas je potrebno malo ohrabrenja pre nego što učinimo nešto što je van zone našeg komfora. Najbolje je da male korake činite kada je partner pod stresom jer je tada moć dodira najsnažnija. Pogladite ga/je po ruci, kosi ili licu. Neka osete toplinu vaše kože, vaš miris i dodir koji će ih umiriti.

Dodir i miris

Miris kože voljene osobe pomaže da se smirimo i doprinosi oslobađanju hormona sreće endorfina. Kada smo u blizini osobe koju volimo, osećamo se sigurno, zaštićeno i srećno, a dodir je tu da intezivira da osećanja.

Dobro je poznato da dodir majke smiruje uplakano dete, da zagrljaj voljenih u teškim situacijama znači više nego hiljadu reči i da stisak ruke u znak podrške može da vam pruži krila kakva niste ni sanjali da imate.

Neki od nas imaju pozitivnu, lekovitu energiju dodira koja ima smirujuće dejstvo na druge. Ne, ne mislimo na vidare i sl. već na obične ljude koji vas vole. Njihova ljubav je dovoljno snažna da se emituje kroz dodir na vas i vašu kožu, te vas smiruje i usrećuje. Zato je bitno da srušimo zidove koji nas dele od fizičkog kontakta i udaljavaju nas od fizičkog aspekta našeg postojanja.

Čovek je spoj duše i tela, i za sreću je potrebna harmonija i nega oba činioca. Dodir je upravo nega našeg fizičkog, nešto što nas još više zbližava sa partnerom i pomaže nam da izbrišemo granice između spiritualnog i telesnog.