Duhovnost je širok pojam, sa prostorom za mnoge različite perspektive i tumačenja. Generalno, duhovnost (koja se još naziva i spiritualnost), uključuje osećaj povezanosti sa nečim većim od nas samih i obično uključuje potragu za životnim smislom. Kao takvo, to je univerzalno ljudsko iskustvo - nešto što nas se sve dotiče, na dubokom nivou. Teme duhovnosti nam se uvek učine pomalo egzotičnima, magičnima i na neki način nestvarnima za sva objašnjenja i logiku. Međutim, koja je razlika između duhovnosti i religije? U nastavku, saznajte koje je značenje duhovnosti, kako biti duhovan i sve ostalo što vas je ikada zanimalo o duhovnosti i spiritualnosti.

Šta je duhovnost?

Duhovnost različitim ljudima predstavlja različite stvari. Neki mogu otkriti da je njihov duhovni život zamršeno povezan sa njihovom povezanošću sa crkvom, hramom, džamijom ili sinagogom. Drugi se mogu moliti ili naći utehu u ličnom odnosu sa Bogom ili višom silom. Treći, pak, smisao traže preko svoje konekcije sa prirodom ili umetnošću. Kao i vaš osećaj svrhe i smisla, i vaša lična definicija duhovnosti može se menjati tokom vašeg života, prilagođavajući se vašim iskustvima. Duhovnost uključuje prepoznavanje osećanja ili uverenja da postoji nešto veće od nas samih, da je ljudsko iskustvo nešto više od onoga što možemo da iskusimo svojim čulima - da vidimo, čujemo ili dodirnemo, kao i da smo mali, ali neizostavni delić jedne veće celine. Na vama je da definišete svoju verziju duhovnosti. A, to možete uraditi tako što ćete je jednostavno potražiti.

Šta je spiritualnost?

Spiritualnost je drugi naziv za duhovnost. Duhovnost, odnosno spiritualnost, se odnosi na način na koji tražimo i izražavamo smisao i svrhu života, kao i način na koji doživljavamo svoju povezanost sa sadašnjim trenutkom, sa sobom, drugima, prirodom i onime što je značajno i veće od nas. Spiritualnost je verovanje da smo povezani sa drugima i svetom u celini. Duhovnost znači znati da naš život ima značaj u kontekstu izvan ovozemaljskog, svakodnevnog postojanje na nivou bioloških potreba koje nas pokreću. Duhovnost je sredstvo da ostanemo svesni naše međusobne povezanosti, ne samo sa nama najbližima, već sa čitavom „ljudskom porodicom“, sa zemljom koju nazivamo svojim domom, univerzalnom energijom koja je u nama, koja kruži oko nas i sve nas povezuje.

Značenje duhovnosti

Šta znači biti duhovan? Šta znači biti spiritualan? Možda idete u crkvu svake nedelje i molite se svakog dana. Da li to znači da ste duhovna osoba? Ne. Da li ste duhovna osoba ako meditirate i radite jogu? Ne. Pa, šta onda znači biti duhovan? Duhovnost uključuje istraživanje određenih univerzalnih tema - ljubavi, saosećanja, altruizma, života posle smrti, mudrosti i životnih istina i smisla. Biti duhovan ili spiritualan podrazumeva nastojanje da bolje razumete svoj unutrašnji život, kako bi mudrije postupali i odnosili se prema svetu. Mnogima, to što postaju svesniji sebe i života, omogućava da komuniciraju i ponašaju se na način koji je manje reaktivan, manje štetan, kako prema drugima, tako i prema sebi. Dakle, postoje određene vrline koje povezane sa duhovnošću. Biti duhovan znači biti saosećajan, empatičan, nesebičan i otvorenog uma i srca. Ove vrline prirodno proizilaze iz introspekcije, jer na kraju zahtevaju visok nivo samospoznaje.

Duhovno putovanje: kako postati duhovan?

Duhovno putovanje uključuje prvo lečenje i utišavanje ega, sa samopoštovanjem, verom u sopstvenu vrednost i sposobnošću za ljubav i velikodušnost, kada čovek postaje manje sputan odbranom svog ega. Otvaranje srca, uma i sklanjanje fokusa sa sebe je suštinski aspekat istinske duhovnosti. Biti duhovan znači pronaći smisao, mir i svrhu u nama samima, a ne u spoljašnjem ili materijalnom. Na početku svog duhovnog puta ljudi često osećaju bol, tugu, bes ili frustraciju. Ove emocije se javljaju kad je način funkcionisanja sredine u suprotnosti sa našim ličnim, duhovnim, koji počinjemo da razvijamo. Međutim, to je normalna faza kroz koju svako ko želi da postane duhovan mora da prođe, dok „kopa“ po najdubljim delovima sebe. Stvar je u tome da budete prisutni sada i ovde, svesni sebe i svoje okoline. Ima li kraja našem duhovnom putovanju? Ima li on cilj? Biti duhovan je proces i konstantno putovanje. Biti duhovan ne znači stići do cilja, već biti stalno u balansu. Duhovnost znači stalno se vraćati suštinskim vrednostima. Ponekad, čak i spiritualni ljudi gube ravnotežu, kao i svi. Razlika je u tome što oni koji više rade na sebi, brže primećuju da gube balans i lakše i brže se u njega vraćaju. Biti duhovan ne znači stići nekuda, zauzeti i posedovati to stanje, te biti nedodirljiv od iskušenja, lekcija, uspona i padova života. To je neprekidni proces svesnosti trenutka, njegove suštine, mirno reagovanje sa težnjom ka spokoju, uz otvorenost za učenje i iskustva, uz odsustvo ograničenja ega.

Razlika između religije i duhovnosti

I religija i duhovnost su ukorenjene u pokušajima da se pronađe i razume smisao života i, u nekim slučajevima, kako odnos sa višom silom može uticati na to značenje. Iako su religija i duhovnost slične u osnovi, u praksi se veoma razlikuju. Religija je organizovani sistem verovanja zasnovan na zajednici i pravilima, dok je duhovnost iskustvo - duhovnost boravi u pojedincu i onome u šta on lično veruje. Morate rasti iznutra, niko vas ne može naučiti duhovnošću, niti učiniti duhovnima, i nema učitelja duhovnosti, osim vaše duše. Ideja religije i duhovnosti je poput pravougaonika naspram kvadrata. Unutar religije postoji duhovnost, ali ako imate duhovnost, to ne znači nužno da ste religiozni. Duhovni ljudi, za razliku od religioznih, uopšteno veruju da postoje mnogi "putevi duhovnosti" i da nema objektivne istine koja bi ukazala na „najbolji put koji bi trebalo pratiti“. Razliku između duhovnosti i religije je vrlo lepo opisao kulturalni antropolog Vilijam Irvin Tompson: "Religija nije identična duhovnosti; radije, religija je oblik koji duhovnost poprima u civilizaciji."

Nauka i duhovnosti

I fizički i duhovni naučnici imaju isti cilj – da pronađu i objasne skrivene zakone prirode i koriste svoja otkrića za poboljšanje života drugih. Pozadina duhovnosti je u naukama poput filozofije i psihologije, i konstantno se objavljuju nova istraživanja koja se odnose na naš ljudski mozak, misli, emocije, ponašanja, odnose i proučavanje svesnosti. Spiritualnost, odnosno duhovnost je nauka o ljudskom rastu, samotransformaciji, kao i transformaciji sveta kroz mir i čistoću. Albert Ajnštajn je jednom rekao: „Ni jedan problem se ne može rešiti iz iste svesti koja ga je stvorila. Moramo naučiti da svet vidimo iz nove.“ , a čuveni Nikola tesla da: "Onog dana kada nauka počne proučavati nefizikalne (duhovne) pojave, u deset godina napredovaće više nego u svim vekovima svoje istorije". Suprotno popularnom mišljenju, duhovnost i nauka nisu u konkurenciji - one su dve strane istog novčića.

Duhovnost kao potraga za smislom

Čini se da je instinkt ka duhovnosti i spiritualnosti duboko usađen u ljude. Jednostavno, ne možemo, a da ne postavimo sebi ona „velika“ pitanja o smislu svega, a istraživanja pokazuju da čak i skeptici ne mogu da uguše u sebi osećaj da postoji nešto veće od fizičkog sveta koji vide. Ne postoji jedinstveni put ka duhovnosti - treba samo da pronađete ono što vam odgovara. Duhovnost je lična. Ukoliko se trudite da se svakodnevno probudite zahvalni, pojavite u svom životu kao najbolja verzija sebe, cenite i poštujete svet i sva živa bića oko sebe, onda ste duhovni, mislili to za sebe ili ne.