Svi se mi trudimo da budemo empatični, imamo razumevanja za druge i saosećamo sa njima, te često strogo osuđujemo ljude kod kojih ne vidimo dovoljno empatije. Međutim, da li ste se ikada zapitali da li zaista znate šta je empatija? Da li ste znali da postoji više različitih vrsta empatija? Ukoliko je imate, da li znate koju vi koristite? Empatija je, najjednostavnije rečeno, svest o osećanjima drugih ljudi. To je ključni element emotivne inteligencije, veza između nas i drugih, jer jedino uz pomoć empatije mi kao pojedinci shvatamo šta drugi doživljavaju, kao da to i sami osećamo. Empatija prevazilazi simpatiju, pojam sa kojim se često meša, koja bi se mogla smatrati „osećanjima prema nekome“. Umesto toga, empatija je „(sa)osećanje sa“ tom osobom, pomoću mašte i sposobnosti da se stavimo u tuđu kožu. U nastavku, otkrijte šta je empatija i koje sve vrste empatije postoje.

Šta je empatija?

Šta je zapravo empatija, pitate se? Empatija je sposobnost prepoznavanja, razumevanja i deljenja misli i osećanja druge osobe, životinje ili fiktivnog lika. Empatija je sposobnost da, na emotivnom nivou, razumete šta drugi ljudi osećaju, sagledate stvari iz njihove tačke gledišta i zamislite sebe na njihovom mestu. U suštini, to je stavljanje sebe u položaj ili „kožu“ nekoga drugog i osećanje onoga što oni sigurno osećaju u datim okolnostima. Razvijanje empatije je stoga presudno za uspostavljanje dubljeg odnosa sa drugim ljudima. Ukoliko ste empatični, kada vidite drugu osobu koja pati, možda ćete odmah moći da se zamislite u ulozi te osobe i osetite saosećanje sa onime kroz šta ona prolazi.

S obzirom da su ljudi uglavnom najviše prilagođeni sopstvenim osećanjima, ući „u tuđu glavu“ može biti malo teže. Sposobnost osećanja empatije omogućava ljudima da „pređu kilometre u tuđim cipelama“, da se tako izrazim. Omogućava ljudima da razumeju osećanja koja druga bića osećaju. Za mnoge je potpuno nerazumljivo videti drugu osobu u bolovima i ostati ravnodušan. Ali, činjenica da neki ljudi zaista reaguju na takav način, jasno pokazuje da empatija nije nužno univerzalni odgovor na patnju drugih, već da se razvija u nama samima. Empatija je intuitivna, ali je takođe i nešto na čemu možete svesno raditi. Imati veliku dozu empatije znači da brinete za dobrobit i sreću drugih. Međutim, to takođe znači da ponekad možete biti preplavljeni ili čak preterano stimulisani i opterećeni razmišljanjem i brigom o tuđim emocijama, zato je, kao i za sve drugo u životu, umerenost ključ i kod empatije.

Vrste empatije

Postoje, međutim, i različite vrste empatije, koje su definisali psiholozi. Stvar je u tome što ne izgleda svaka empatija isto i niti se oseća na isti način, baš kao što ni svaka tuga nije ista, kao ni sreća ili strah. Stoga, psiholozi su empatiju podelili u 3 vrste - kognitivnu, emocionalnu i saosećajnu.

Kognitivna empatija

Kognitivna empatija, kao vrsta empatije, je sposobnost razumevanja toga šta osoba možda misli, odnosno o čemu razmišlja. Poznata i kao „uzimanje perspektive“, kognitivna empatija zapravo nije ono što bi većina nas uopšte smatralo empatijom. Kognitivna empatija je sposobnost da sagledate tuđu perspektivu i misaoni proces. Ona podrazumeva sposobnost razumevanja mentalnog stanja druge osobe i onoga što ona možda misli kao odgovor na situaciju. Definiše se poznavanjem i razumevanjem na intelektualnom nivou. Kao što većina nas zna, razumevanje tuge nije isto što i osećanje tuge. Ovo je povezano sa onim što psiholozi nazivaju „teorijom uma“ ili razmišljanjem o onome što drugi ljudi misle. Kognitivna empatija nas čini boljima u komunikaciji, jer nam pomaže da prenosimo informacije na način koji najbolje dopire do druge osobe. U stvari, kognitivna empatija je „empatija mišlju“, a ne osećanjem. Ova vrsta empatije može biti velika prednost u okolnostima kada treba da „uđete u glavu druge osobe“ ili da komunicirate s taktom i razumevanjem. S druge strane, kognitivna empatija je na neki način poput, žargonski rečeno, mešanja „baba i žaba“. Da biste zaista razumeli osećanja i misli druge osobe, barem u nekom smislu morate i sami da ih osetite, zar ne? Stoga, oni koji odgovore kognitivnom empatijom mogu rizikovati da deluju previše hladno, proračunato ili distancirano.

Emocionalna empatija

Emocionalna empatija (poznata i kao afektivna empatija) je sposobnost da delite osećanja druge osobe. Neki bi to opisali kao „tvoj bol u mom srcu“. Ova vrsta empatije pomaže vam da izgradite emotivne odnose i konekcije sa drugima. Emocionalna empatija uključuje sposobnost razumevanja emocija druge osobe i odgovarajuće reakcije na to. Emocionalna empatija je verovatno prva vrsta empatije koju bilo ko od nas oseti, još kao dete. Može se videti kada se majka nasmeši svojoj bebi, a beba „uhvati“ njenu emociju i uzvrati joj osmeh. Ili kada, na primer, beba počne da plače, ukoliko čuje kako druga beba plače. Emocionalna empatija je kada u bukvalnom smislu osećate emocije druge osobe pored sebe, kao da ste ih „uhvatili“ i uključuje direktno osećanje emocija koje oseća druga osoba. Emocionalna empatija, međutim, može biti i dobra i loša. Emocionalna empatija je dobra jer to znači da možemo da razumemo i osetimo tuđe emocije. Ovo je od ključnog značaja za one koji se bave negom, poput lekara, medicinskih sestara i psihologa, kako bi mogli na odgovarajući način da odgovore svojim pacijentima. Emocionalna empatija može biti i negativna, jer je moguće da nas te emocije prevladaju, te samim time i našu sposobnost da reagujemo. Ovo je poznato kao preopterećenje empatijom. Oni koji su skloni tome da budu preopterećeni empatijom do mere da utiče na njih lično, moraju da rade na svojoj samoregulaciji, posebno na samokontroli, kako bi postali sposobniji da upravljaju sopstvenim emocijama, čak i kada su u pitanju tuđe, koje oni projektuju na sebe.

Saosećajna empatija

Saosećajna empatija prevazilazi jednostavno razumevanje drugih i deljenje njihovih osećanja - ona nas zapravo pokreće na akciju, da bismo pomogli kako god možemo. Saosećajna empatija, u skladu je sa onime što obično shvatamo kao saosećanje - osećaj zabrinutosti za nekoga, ali uz dodatni pomak ka akciji za ublažavanje i pomoć oko problema. Saosećajna empatija je vrsta empatije koja je obično najprikladnija. Kao opšte pravilo, ljudima koji je žele ili im je potrebna vaša empatija nije potrebno samo da ih razumete (kognitivna empatija), a sigurno im ne trebate samo da biste osetili njihov bol ili, još gore, da biste zajedno sa njima briznuli u plač (emocionalna empatija).

Umesto toga, njima je potrebno da ih razumete, saosećate sa onime kroz šta prolaze i, što je najvažnije, ili preduzmete određene mere ili im pomognete da preduzmu mere za rešavanje problema. Kognitivna empatija možda je adekvatna na radnom mestu, emocionalna empatija može biti prvi odgovor kod dece i kod naših voljenih, a saosećajna empatija postiže snažnu, najefikasniju ravnotežu između ove dve vrste empatije. Osećanja iz srca i misli iz mozga nisu suprotnosti. U stvari, oni su isprepletano povezani. Saosećajna empatija poštuje prirodnu vezu emocija i uma, uzimajući u obzir i osećajna čula i intelektualnu situaciju druge osobe, a da se pritom, ne izgubi ravnoteža. Saosećajna empatija zauzima centralno mesto i koristi vašu emotivnu inteligenciju kako biste efikasno i s ljubavlju, odgovorili na situaciju.

Možda nije uvek lako, ili čak moguće, saosećati sa drugima, ali, kroz veštine, dobronamernost i malo mašte, možemo raditi na empatičnijim osećanjima. Istraživanja su pokazala da pojedinci koji mogu da saosećaju sa drugima, odnosno imaju empatiju i umeju da je primene, uživaju u boljim odnosima sa drugima i većoj opštoj i ličnoj dobrobiti, tokom čitavog života.