Većina „mudrih“ ljudi, pesama, filmova i stihova, poručiće vam kako ne treba žaliti ni za čime u životu. Da li je to zaista ispravan način da koračate kroz život? Da li treba da živimo u trenutku, bez osvrtanja na prošlost i osećaj griže savesti, krivice i kajanja zbog prošlosti ili bismo možda trebali da naučimo nešto iz tih životnih lekcija, analizirajući svoje ponašanje i posledice koje nastaju? Naučeni smo da bi bilo bolje da živimo život bez kajanja, umesto da nas ono izjeda. Ali, zašto? Zar to nije sastavni deo života koji treba da nas nauči nekim važnim lekcijama? Zar se takva emocija javlja bez razloga? Složićete se – nikada. Zašto se uopšte kajemo? Šta je kajanje? Da li je to pozitivna ili negativna emocija? Odgovore na sva ova pitanja, kao i na to kako se nositi sa osećanjima kajanja i kako prevazići kajanje zbog prošlosti, možete pronaći u nastavku.

Šta je kajanje?

Hajde da započnemo od samog temelja. Šta je, pre svega, kajanje? Kajanje je neprijatna i često uznemirujuća emocija, koju iskusi pojedinac koji oseća žaljenje u odnosu na radnje koje je učinio u prošlosti, koje sada smatra pogrešnima. Kajanje je usko povezano sa osećanjem krivice i griže savesti zbog određenog postupka ili ne-postupka. Kajanje uključuje osuđivanje samoga sebe za neki loš ishod. To je osećaj srama, krivice, gubitka ili tuge, koji nas navodi da razmišljamo o „pogrešnom“ izboru koji smo napravili i koji bi promenili da možemo vreme da vratimo unazad, jer mislimo da bi trenutna situacija mogla biti bolja ili srećnija da smo u prošlosti nešto uradili drugačije.

Zašto se kajemo?

Da bismo osetili kajanje, potrebne su dve stvari – akcija ili neakcija (jer prvo treba da donesemo odluku) i mašta (jer moramo da zamislimo da nešto radimo drugačije, a zatim tu zamisao prenesemo u sadašnji trenutak i zamislimo kako bi se stvari odvijale). Zapravo, što imamo više izbora za akciju ili neakciju i mašte u odnosu na određeno kajanje, to će ono biti intenzivnije. Kajemo se isključivo zbog prošlosti, kada mislimo da smo odgovorni za odluku koja je imala loš ishod, a nije morala. Ono proizilazi iz hipotetičkog razmišljanja „Šta bi bilo, kad bi bilo“. Nemoguće je kajati se za nešto u sadašnjosti ili budućnosti, jer tada i dalje imamo slobodu izbora, a posledice još nisu uzele maha. Međutim, psihilozi imaju odgovor na pitanje „Zašto se kajemo?“.

Ovo neprijatno osećanje i iskustvo zapravo može biti izuzetno poučno i služiti nam poput životnog i moralnog kompasa, jer nas navodi na ponovno fokusiranje na problem, preispitivanje sopstvenih postupaka i preduzimanje akcije kako bi se nešto ispravilo ili napravio bolji izbor sledeći put. Kajanjem budi preduzimljivost i nagon za ispravljanjem stvari, radom na sebi i budi se veća obazrivost da se isto ne ponovi u budućnosti. Stoga, kajemo se, jer je to prirodni „alarm“ našeg mozga, koji nas upućuje na greške u sopstvenim postupcima. Međutim, od ličnosti i snage uma zavisi u kom pravcu će otići kajanje , a ono se često može pretvoriti u opterećujuć i frustrirajući osećaj koji proganja, stvara hroničan stres i konstantan osećaj krivice, koji na duže staze može da naškodi umu i telu, ukoliko se ne reši. Čini osobu pasivnom i toliko opterećenom osećajem kajanja, da nije u stanju aktivno da učestvuje u svim životnim aktivnostima.

Faze kajanja

Proces kajanja zbog prošlosti obično se ispoljava u 4 faze, iako one mogu varirati u zavisnosti od ličnosti osobe i težine situacije zbog koje se kajemo:

Poricanje

Prva faza kajanja je poricanje. Ovo je automatski, primitivan emotivni odgovor na osećanje kajanja, koji služi poput odbrambenog mehanizma kako bismo se zaštitili od mogućih psihičkih i emotivnih posledica kajanja. U ovoj fazi, ne pokušavamo da rešimo problem, niti pokušavamo da razumemo kako je on nastao i gde smo pogrešili, već samo želimo da neprijatan osećaj kajanja i krivice nestane iz našeg uma, kako bismo nastavili dalje. Šta je učinjeno, učinjeno je, zar ne? Ne uvek.

Zbunjenost

Druga faza kajanja je osećaj zbunjenosti. Pitamo se mnogo toga, poput: „Kako sam mogao/la to da uradim? O čemu sam tada razmišljao/la?“ „To kao da nisam bio/la ja! “ To je osećaj otuđenosti od dela sebe koji je u nekom momentu u prošlosti doneo određenu odluku zbog koje se sada kajemo. Zbunjenost usled kajanja nastaje jer možemo da se poistovetimo sa tim delom sebe, ne razumemo ga i osećamo se kao podvojena ličnost, sada kada znamo posledice svojih (ne)postupaka.

Samokažnjavanje

Treća faza kajanja je samokažnjavanje. Osećamo se loše po pitanju sebe zbog svojih postupaka iz prošlosti, osećamo bes, sramotu, grižu savesti, krivicu, te ponekad imamo želju da kaznimo sebe na neki način zbog svojih (ne)dela. Na kraju, ukoliko se ne pozabavite osećanjem krivice i ne prevaziđete kajanje koje osećate, proganjaće vas, tako što ćete se opsesivno i konstantno fokusirati na jednu te istu stvar iz prošlosti i upasti u začarani krug kajanja.

Kako prevazići kajanje zbog prošlosti?

Kontrolišite svoje emocije

Kao i sve druge emocije koje kao ljudi osećamo, kajanje ima funkciju emocije za „preživljavanje“. Na taj način, mozak nam govori da sagledamo druge opcije i izbore,te u budućnosti sprečimo posledice koje mogu nastati nekim našim (ne)delima. Na primer, kajanje se navodi kao glavni razlog oporavka kod zavisnika od supstanci. Kada ne bismo osećali kajanje, da li bismo ikada ispravili ili promenili svoje mane i svoje negativne postupke? Verovatno da ne. Stoga, ukoliko možete da ispravite svoje greške, prevazićićete kajanje tako što ćete krenuti u akciju. Ukoliko ne postoji bilo kakva mogućnost da utičete na situaciju iz prošlosti zbog koje se kajete, pustite je. Ako iznova budete optuživali sebe za nešto što ne više možete promeniti, naškodićete sebi. Pronađite način da oprostite sami sebi, naučite na svojim greškama i nastavite dalje.

Preispitajte krivicu

Ukoliko se pitate kako prevazići kajanje zbog prošlosti, sagledajte sve okolnosti i činjenice koje su mogle da utiču na vaše donošenje odluke zbog koje se kajete i usmere Vas u tom pravcu, za koji sada uviđate da je bio pogrešan. Možda ste u tom trenutku imali ograničeno znanje, odnosno ne znate ono što znate sada, bili pod pritiskom ili nekim drugim okolnostima, koje su vas mogle navesti da donesete takvu odluku. Ljudski je grešiti, ono što je zaista važo jeste da prihvatite svoju grešku, razumete je, te ispravite ili ne ponovite u budučnosti.

Zauzmite pozitivan stav

Gledajte na svoj život kao na putovanje. Svako pravi greške i niste jedini koje osećate kajanje, a to ujedno može biti prilika da naučite neku važnu lekciju, novi način reagovanja ili donošenja odluka, usvojite nove vrednosti, poglede na svet, otkrijete nešto više o empatiji, ranjivosti i drugim ljudima. Drugim rečima – unapredite sebe. Na greškama se uči, a ono što je najvažnije da iz kajanja izvučete samo ono najbolje, te ne dozvolite da vas preplavi.