Vrlo često, kada pitate par koji je zaista dugo zajedno šta je ključ uspešne veze, oni će reći: „Kompromis.“ Kompromis se često tretira kao sveta, ključna komponenta svih, a pogotovo ljubavnih odnosa, ali vreme je da se ovaj koncept preispita. Vreme je da ljudi dobro razmisle o tome i redefinišu šta smatraju uspešnim odnosom i uspešnom vezom i shvate da, ukoliko žele istinski srećnu vezu, za kompromis nema uvek mesta i da ga ponekad treba svesno izbeći. Do čega dovodi previše kompromisa u vezi? Mora li u vezi uvek biti kompromisa? Koje kompromise je zdravo praviti, a kada je kompromis zapravo toksično rešenje?

Šta je kompromis?

Kompromis na latinskom znači „uzajamno obećanje“ i definiše se kao „koncept pronalaženja zajedničkog dogovora kroz sporazum, odnosno prihvatanje tuđih zahteva, na štetu sopstvenih ciljeva i težnji“. Međutim, da li vam sama definicija kompromisa zvuči pomalo čudno? Kada smo deca, većina nas se ne oseća kao da se našim željama prilagođavaju naši roditelji, već mi njihovim. Posebno u pubertetu, smatramo da su naši roditelji nepravedni, nekooperativni, strogi i bezosećajni. Donosili su jednostrane odluke, a mi se osećali kao da nisu uzimali u obzir ono za šta mi verujemo da je u našem najboljem interesu. Ali, činjenica da su naši roditelji bili takvi i da to nismo mogli promeniti, značila je da smo se, da bismo se uklopili u porodicu, bili bezbedni i zadovoljili bilo koju od naših potreba, morali prilagoditi ovome. To smo učinili razvijanjem ko-zavisne strategije. Naučeni smo da nas kompromitovanje naših želja iznova i iznova, čini dobrom, ispravnom osobom i da je to jedini način na koji ćemo zadovoljiti naše potrebe, te se zapravo osećamo dobro po pitanju kompromisa. Kada smo deca, to je neophodno i korisno. Međutim, problem je u tome što nas kompromis dovodi do dve stvari, koje nam zapravo uništavaju šanse za istinski ispunjenu vezu u svetu odraslih:

1. Duboke rane po pitanju toga da naše želje nisu bile uzete u obzir, da se našim željama nije prilagođavalo i da nismo osetili kompromis, što rađa želju za upravo suprotnim.

2. Potpuno pogrešnu ideju o tome šta je ljubav i da je ono što je potrebno da veza zaista funkcioniše - kompromis.

Istina o kompromisima u vezi

Kompromis znači rešavanje sukoba i postizanje dogovora uzajamnim popuštanjem. Popustiti, znači predati se i odustati od nečega što cenite i što je vama važno. Kompromis znači prihvatiti nešto što je manje od poželjnog - što je nemoguće uraditi bez malo bola. Kompromis ne znači da obe osobe pobeđuju, kako se misli. Kada pristanete na kompromis, vi u suštini govorite: "Ja ću na sebe preuzeti malo bola u ovom scenariju, a ti preuzmi na sebe malo u nekom sledećem.“ Možda ćete moći da održavate dugoročnu vezu radeći ovo. Ali, ne možete biti u vezi u kojoj konstantno poručujete: „Odreći ću se nečega što mi je važno“ i očekivati da će to biti dobar i zadovoljavajuć odnos. Krajnje je vreme da redefinišete kakva je vaša definicija uspešne vezekakva je vaša definicija uspešne veze i toga šta je kompromis, jer previše ljudi smatra da je uspeh u odnosima povezan sa dugovečnošću veze usled kompromisa. Dugovečnost može biti jedan element uspešne veze, u zavisnosti da li je to ono što želimo od nje, ali je daleko važnije da definišemo uspešnu vezu na osnovu toga koliko se osećamo ispunjeni u tom odnosu. A, toksičan kompromis, često čini osećaj ispunjenosti u vezi apsolutno nemogućim.

Zašto pristajemo na kompromis u vezi?

Najveći problem sa kompromisima u vezi je da povezujemo ljubav sa kompromisom, jer smo još od detinjstva naučili da odustati od sopstvenih, „sebičnih“ potreba“ znači voleti i biti voljen. Da voleti nekoga dovoljno da se žrtvujemo i napravimo kompromis na sopstvenu štetu, znači da smo dobra osoba. Isprogramirani smo da ne doživljamo normalan nivo bola u odnosu na kompromis. Gledamo na nesebičnu patnju, kao na čin ljubavi i dobro se osećamo zbog toga. Povezujemo tuđu spremnost na žrtvovanje, kao dokaz ljubavi. Ukoliko nas vole, biće spremni na kompromis, zar ne? Ovo je jedan od mnogih nesvesnih obrazaca, kada mešamo ljubav sa bolom. Nesvesno, kompromisi postaju naše prilagođavanje potrebama partnera, što dugoročno nije dobro.

Kada treba pristati na kompromis u vezi?

Tačno je da, ponekad, moramo praviti kompromise u vezi, ali ukoliko to radimo previše često, može se desiti da počnemo da doživljavamo sebe kao žrtvu, postajući svesni toga da smo prečesto bili uskraćeni za nešto na šta imamo prav, što je toksično za vezu. Vremenom, nezadovoljstvo se nagomilava i neminovno dolazi do konflikata koji mogu biti pogubni za odnos. Pravi „win-win“ scenario je pronaći „da“ za oba partnera, umesto „Spreman sam da se žrtvujem i trpim malo bola za tvoje dobro." Znate da ste pronašli konstruktivan, pozitivan kompromis, kada oboje izađete iz sukoba osećajući se kao da ste dobili dobru, iole zadovoljavajući ponudu, umesto da ste morali da odustanete od nečega što vam je važno, da biste se sastali na pola, gde niko nije zapravo srećan. Garancija da ćete moći to da radite iznova i iznova, je shvatiti koliko kompatibilnost u vezi važna.

Kompatibilnost u vezi

Kompatibilnost je kada dve stvari (čak i ako se razlikuju) mogu postojati zajedno, bez problema i bez sukoba. U vezi, to znači imati dobro usklađene osobine i karakteristike koje omogućavaju paru da prirodno koegzistira zajedno, u harmoniji. Harmoniju nije teško postići sa ljudima koji su zapravo kompatibilni sa nama, ali sa ljudima koji to nisu - to je nemoguće! Kada ne želimo da priznamo tu nespojivost, najčešće zbog jakih emocija i nastavljamo da pokušavamo da nametnemo određen scenario, nateramo partnera da se promeni ili prisiljavamo sebe da se promenimo da bismo bili kompatibilni, te smo primorani na konstantan kompromis u vezi. Tada, kompromis postaje sveto moralno dobro i ključ veze, jer je to ono što je neophodno da bi zadržalo dvoje nekompatibilnih ljudi zajedno.

Kada ne treba pristati na kompromis u vezi?

Previše kompromisa je recept za nezadovoljstvo u vezi. Kada se neko previše žrtvuje ili odriče u vezi, ta osoba svesno ili podsvesno očekuje „naknadu“ ili nagradu za to kasnije. To se pretvara u: "Uradio/la sam to za tebe tada, sada moraš ti to da uradiš za mene“, scenario. A, ukoliko se „žrtva“ ne uzvraća, ona će biti ogorčena.

Toksičan kompromis u vezi

Toksičan kompromis je onaj koji činite samo kako biste zadovoljili partnera, a da se pri tome vi ne osećate dobro u svojoj koži. U vezi smo spremni da žrtvujemo mnogo toga, i to je plemenito. Ali, žrtva vredi samo ako stojite iza nje zbog sebe, a tek onda zbog svog partnera i veze. Ako imate osećaj da se samo vi žrtvujete da biste održali mir u vezi, kad-tada, vaše nezadovoljstvo će isplivati na videlo.

Vrsta kompromisa u vezi

Veoma je važno oko čega se pravi kompromis. Ukoliko su to sitnice ili pretežno nevažne stvari, tada je kompromis dobar izbor. Međutim, ukoliko su u pitanju stvari koje su osobi jako bitne, teško da kompromis može da posluži kao rešenje. Ukoliko odlučite da napravite kompromis oko vama istinski važnih stvari, postoji verovatnoća da izgubite sebe i da nezadovoljstvo i postane vaš saputnik.

Ko pravi kompromis u vezi?

Još jedna toksična strana kompromisa je kada je on pretežno jednostran. Čak ni kada su „dobri“ kompromis u pitanju, ne može se očekivati da uvek samo jedan partner pravi kompromis i svoje želje stavlja po strani. Čak i najtolerantnije osobe imaju svoje granice. Ukoliko je uvek jedan partner spremniji na kompromis, pre ili kasnije, biće ogorčen i nezadovoljan u tom odnosu.

Pravimo kompromis u vezi da bismo ostali bezbedni. Pravimo kompromise da bismo izbegli nešto čega se očajnički bojimo – svest o tome da nismo kompatibilni sa partnerom. To znači da kada pravimo kompromis, on zapravo nije motivisan onim što želimo, već onim što ne želimo. Konstantno pristajanje na kompromis i žrtvovanje vas ne vodi do srećnog života i uspešne, ispunjene veze. Stoga, morate potražiti kompatibilnost u vezi i uspostaviti odnos sa osobom sa kojom ste istinski kompatibilni, na suštinskom nivou, kako ne biste proveli život žrtvovajući svoje želje, potrebe, snove i sreću. Zato, poštujte stavove i vrednosti svog partnera, ali poštujte i sebe. Pazite kada, oko čega i sa kime pravite kompromise u vezi.