Ne zahtevamo od tebe da budeš perfektan. Ne moraš ni da imaš božansko lice, posao koji je jako dobro plaćen i visoku poziciju u kompaniji za koju radiš. Ne moraš da imaš pločice na stomaku, niti da budeš kao Apolon.

Sve što treba je da budeš ljubazan i - dobar čovek.

Dobar čovek...

Upoznali smo se na sajtu za upoznavanje, dopisivali dva-tri dana i komunikacija je bila super.

Sećam se onog dana kada sam otišla na prvi sastanak sa dečkom koji i nije baš moj tip muškarca i nije od onih koji me inače privlače.

Iz nekog razloga, zbog njega su mi se javili leptirići u stomaku, koje nisam osetima godinama.

Bio je proćelav, nosio naočare sa dioptrijom i imao je koji kilogram viška. Ali, on mi se svideo. Kada sam bila sa njim, uvek sam bila pomalo nervozna, jer sam se trudila previše da ga impresioniram.

Ne mogu da kažem da su naši sastanci u početku bili Bog zna šta. I po njemu se videlo da je nervozan. Znojio se, ponekad i blago drhtao, i vešto je izbegavao moj pogled, kako ne bih primetila da mu nije svejedno.

Ipak, on mi se baš svideo. Baš baš.

I sve što sam želela kada sam bila u njegovom društvu je da grlim, ljubim i stavim mu do znanja da mi njegovo društvo prija.

Znala sam da mu se i ja sviđam, ali i da je bio uplašen. Čula sam od njegovih prijatelja da ga je strah da će me izgubiti jer misli da ću ga ostaviti zbog nekog boljeg i da zaslužujem nekoga ko mnogo bolje fizički izgleda.

Ali nisam želela nikog boljeg, jer sam u njemu videla ogromno srce, velikodušnost i ljubaznost. Videla sam u njemu nekoga ko bi mogao da me voli i brine o meni, kao ni jedan muškarac pre u mom životu.

Ne želim “gospodina Perfektnog”. Želim samo da je dobar čovek. Nekoga ko će znati kako da me učini srećnom, nekoga ko će mi slati poruke da čuje kako sam i neko za koga znam da će uvek biti tu za mene. Sve što želim je da mi bude najbolji prijatelj, ljubavnik i moj “partner u kriminalu”.

Da tražim Adonisa, ili da tražim sponzora koji bi me obasipao materijalnim stvarima - imala bih ga odavno jer znam da mogu jer sam atraktivna i poželjna žena.

Ail, ne želim muškarca perfektnog izgleda. Niti mi treba neko ko će me izdržavati.

Sve što želim je neko sa kim moja duša, može da se poveže na tom nivou.

Želim muškarca koji stoji iza svoj reči. Muškarca koji zna da kada je napravio grešku, ume se izvini. Muškarca koga stvarno interesujem zbog toga kakva sam. Muškarca koji će učiniti sve kako bih bila nasmejana i koji će biti oprezan da ne uradi nešto, što zna da bi me povredilo.

Pre bih izabrala takvog muškarca umesto bilo kog atraktvnog muškarca, koji je “pun kao brod”.

Zašto?

Zato što znam da će me voleti bez obzira na sve moje mane. Zato što će mi takav muškarac, vratiti veru u ljubav.

I zato, dragi muškarcu koji čitaš ovo - zapamti da ne moraš da imaš perfektno izvajano telo. Ne moraš ni da izgledaš kao top model sa reklame.

Sve što treba da budeš je ljubazan, pristojan i - dobar čovek..