Među ljudima vlada pogrešno mišljenje da jake, uspešne žene nemaju želju da se zaljube i udaju za muškarca svojih snova. Uprkos činjenici da je većina ostvarenih žena sasvim ispunjeno, srećno i zadovoljno svojom samostalnošću, to ne znači da one nisu u potrazi za ljubavlju i ne priželjkuju svog princa na belom konju. Lično, smatram sebe upravo jednom od njih. Ostvarenom, snažnom i u dodiru sa svojim emocijama i željama.
Ne znam zbog čega često umem da se zaglavim u razmišljanju o ovim „šablonima“, ali verujem da je zbog toga jer sam duboko u sebi podeljena. Jedan deo mene žudi za pronalaskom prave ljubavi, dok drugi ne želi da ugrozi i poljulja moja verovanja, životna načela i slobodu.
Naravno, ne mogu da tvrdim da je isti slučaj sa ostalim jakim i samostalnim saputnicama, ali moja iskustva na ovom polju bila su poprilično razočaravajuća. Imam tendenciju da, kada god upoznam nekog novog, postanem previše uzbuđena i entuzijastična oko čitave stvari, posebno ukoliko je izabranik uspeo da osvoji moje poštovanje prema njegovoj ambiciji, skromnosti i nežnoj, ali ujedno i odvažnoj prirodi.
Gde "greši" samostalna žena?
Uvek u glavi napravim najlepšu moguću verziju, i napravim ih boljima, nego što to zaista jesu, i tu nastaje moja fatalna greška. Stvorim svoju sliku i verziju osobe, zamišljam ljude u boljem svetlu, te svaki put ostanem razočarana, kada se raspukne moj mehurić i oni pokažu svoje realno lice. Nemojte me shvatiti pogrešno – vrlo dobro razumem da smo mi svi na kraju dana samo ljudska bića, i da nikada ne treba da težimo ka savršenstvu, jer ga niko ne može dostići. Ali, kada neko nije spreman da me dočeka na pola puta, i bude mi ravnopravan partner, zašto se onda tako predstavljaju? Jasno mi je da nas prepuštanje ljubavi i obavezivanje nekome može uplašiti, ali verujte, mnogo je strašnije nama snažnim i samostalnim ženama, koje čvrsto držimo konce svog života u rukama, da trošimo svoje vreme, trud i energiju na nekoga ko nije spreman da se posveti ozbiljnom partnerstvu i odnosu. Mi smo odrasle, zrele žene. Davno smo prevazišle igrice, neobavezan flert i neobavezna viđanja, već tražimo onog pravog.
Ja, lično, iz moje perspektive, nemam vremena da se posvetim vezi sa nekime ko nije spreman da dostigne svoj potencijal i ne želi iste stvari kao i ja. Potrebna mi je prava stvar. Želim nekoga podjednako ambicioznog i jakog, poput mene. Želim nekoga ko se neće plašiti svojih emocija prema meni. Nekoga, čiji će se intenzitet poklapati sa mojim i ko će poštovati i umeti da prati moje ciljeve. Nekoga, ko će ponosno stojati rame uz rame uz mene, i odgovarati mi na svim poljima.
Ono čega se plašim, a mislim da biste se složili sa mnom, nije ono na šta svi verovatno prvo pomisle – da završim sama; već da završim sa pogrešnom osobom.