Svima nam je dobro poznat osećaj nervoze ili neprijatnosti u nekoj društvenoj situaciji. Možda srce počne ubrzano da vam lupa kada upoznajete nekoga novog ili dlanovi počnu da vam se znoje pre nego što treba da stanete pred mnoštvo ljudi i održite prezentaciju. Javni nastupi ili ulazak u sobu punu nepoznatih ljudi, dok su sve oči uprte u vas, nikome nije lak i prijatan zadatak, ali većina ljudi to može prevazići. Međutim, ukoliko imate socijalnu anksioznost, stres koji osećate usled ovakvih situacija je previše snažan, parališe vas i razvija nepodnošljiv strah. Mogli biste početi da izbegavate svaki društveni kontakt, jer vam stvari koje drugi ljudi smatraju „normalnim“, poput razgovora i kontakta očima, čine da se vi osećate užasno neprijatno. Socijalna fobija čini da bi svi aspekti vašeg života, ne samo društveni, mogli bi početi da se raspadaju. Da biste umeli da je prepoznate i prevazićete, važno je znati šta je socijalna anskioznost, koji su simptomi socijalne fobije i kako se socijalna anksioznost leči.

Šta je socijalna anksioznost?

Socijalna anksioznost, koja se često naziva i socijalna fobija, je poremećaj koji karakteriše iracionalan i prenaglašen strah od ljudi i društvenih situacija, posebno situacija koje nam nisu poznate ili u kojima osećamo da ćemo biti posmatrani ili vrednovani od strane drugih. Iako se često meša sa stidljivošću, socijalna ankisoznost je mnogo više od toga. Stidljivost je obično kratkotrajna i ne remeti bilo čiji život. Socijalna anksioznost je uporna i iscrpljujuća. Normalno je osećati nervozu u nekim društvenim situacijama. Na primer, odlazak na romantični sastanak ili javni nastup mogu izazvati drhtanje, znojanje i osećaj leptirića u stomaku, koji su neki od simptoma anksioznosti. Ali, socijalni anksiozni poremećaj čini da svakodnevne interakcije izazivaju značajnu anksioznost, samosvest, strah i sramotu. Svi se mi trudimo da se prikažemo u najboljem izdanju, ali problem nastaje kada to postane opsesija i kada nas ograničava da normalno funkcionišemo. Socijalna fobija dovodi do konstantnog izbegavanja društvenih situacija, koje vam može poremetiti život - uticati na vaše romantične i društvene odnose, dnevne rutine, posao, obrazovanje ili druge aktivnosti, zbog čega je simptome socijalne anksioznosti izuzetno važno prepoznati, a zatim lečiti.

Kako nastaje socijalna fobija / anksioznost?

Socijalna anksioznost se najčešće javlja u detinjstvu i adolescenciji, kada se najviše razvija naša svest o sebi i drugim ljudima, i kada uspostavljamo najviše društvenih konekcija. Nastanak socijalne anksioznosti posle 25. godine je vrlo retka pojava. Poput mnogih drugih stanja, socijalna anksioznost verovatno nastaje usled složene interakcije bioloških faktora i faktora okoline. Mogući uzroci socijalne fobije uključuju:

Nasleđene osobine

Socijalna anksioznost obično se javlja u porodicama. Međutim, nije sasvim jasno koliko ovo može biti zbog genetike, a koliko zbog naučenog ponašanja, iako ljudi koji u užoj porodici imaju nekoga ko pati od socijalne anksioznosti imaju 2-6 puta veću šansu da i sami obole od socijalne fobije.

Struktura mozga

Struktura u mozgu, koja se naziva amigdala, može igrati ulogu u kontroli reakcije straha. Ljudi koji imaju preaktivnu amigdalu mogu imati pojačan odgovor na strah, uzrokujući povećanu anksioznost u društvenim situacijama.

Životna sredina / Psihološko stanje

Socijalna anksioznosti može biti i naučeno ponašanje - neki ljudi mogu razviti značajnu anksioznost nakon neprijatne, traumatične društvene situacije. Takođe, može postojati povezanost između poremećaja socijalne anksioznosti i roditelja koji ili modeliraju anksiozno ponašanje u društvenim situacijama ili previše kontrolišu i štite svoju decu ili ih zanemaruju i odbacuju.

Šta izaziva socijalnu anksioznost i koji su to okidači?

Svako sa poremećajem socijalne anksioznosti može ga doživeti na različite načine. Ali, evo nekoliko uobičajenih situacija sa kojima ljudi koji pare od socijalne fobije imaju problema:

• Razgovor sa strancima
• Javni nastup
• Upoznavanje novih ljudi
• Uspostavljanje kontakta očima
• Ulazak u prostoriju punu ljudi
• Korišćenje javnih toaleta
• Odlazak na velike žurke
• Odlazak u školu ili na posao
• Započinjanje razgovora
• Obavljanje telefonskog razgovora

Neke od ovih situacija možda neće uvek uzrokovati probleme, jer se socijalna anksioznost kod svake osobe manifestuje drugačije. Na primer, održavanje govora može biti lako, ali odlazak na zabavu može biti noćna mora. Ili biste mogli biti odlični u razgovorima „jedan na jedan“, ali ne i ući u prepunu učionicu.

Simptomi socijalne anksioznosti

Osećaj stidljivosti ili nelagode u određenim situacijama nisu nužno znakovi socijalne anksioznosti. Nivo udobnosti u društvenim situacijama varira u zavisnosti od osobina ličnosti i životnog iskustva. Neki ljudi su prirodno rezervisani, dok su drugi ekstovertniji. Pa, kako onda prepoznati simptome socijalne fobije?

• Psihološki i emotivni simptomi socijalne anksioznosti
• Konstantan strah od osuđivanja
• Prenaglašen strah od sramote ili poniženja
• Intenzivan strah od interakcije ili razgovora sa strancima
• Strah od fizičkih simptoma socijalne anksioznosti koje bi drugi mogli primetiti, poput crvenila, znojenja, drhtanja ruku ili glasa
• Anksioznost u iščekivanju aktivnosti ili događaja kojih se plašite
• Intenzivan strah ili anksioznost tokom društvenih situacija
• Analiza vašeg ponašanja i identifikovanje svih mana nakon interakcija i društvene situacije
• Očekivanje najgorih mogućih posledica negativnog iskustva tokom društvene situacije
• Fizički simptomi socijalne anksioznosti
• Ubrzan rad / lupanje srca
• Crvenilo u licu / Vrtoglavica
• Problemi sa stomakom, mučnina i dijareja
• Nemogućnost da se dođe do daha
• Preznojavanje i naleti vrućine
• Drhtanje ruku, tela i/ili glasa

Lečenje socijalne anksioznosti - kada potražiti pomoć?

Poremećaj socijalne anksioznosti (poznat i kao socijalna fobija) jedan je od najčešćih mentalnih poremećaja, stoga ukoliko ga imate, ima nade, jer je lečenje socijalne anksioznosti moguće - najteži deo je potražiti pomoć. Preko 80% osoba koje pate od socijalne fobije nikada ne potraži profesionalnu pomoć, međutim, oni koji to učine obično se jave u kasnoj adolescenciji, oko 28 godine. Međutim, najbolje je što pre potražiti stručnu pomoć, s obzirom da socijalna anksioznost, kako napreduje, može izazvati niz drugih posledica ili mentalnih poremećaja poput depresije ili zavisnosti, te u velikoj meri narušiti kvalitet života.

Kako se leči socijalna anksioznost?

Lečenje socijalne anksioznosti zavisi od toga koliko socijalna fobija utiče na vašu sposobnost da funkcionišete u svakodnevnom životu, međutim, uspešno se najčešće leči psihoterapijom i lekovima.

Psihoterapija

Od svih psihoterapijskih metoda, najuspešnijom se pokazala kognitivno-bihevioralna terapija, kada je u pitanju lečenje socijalne anksioznosti. Razgovorm sa stručnjakom preispituje se tačnost, logičnost i štetnost sopstvenih misli, koje dovode do iracionalnih strahova i anksioznosti, zamenjujući ih zdravijim perspektivama, uči se kako da se kontrolišu simptomi socijalne anksioznosti kroz relaksacione tehnike i vežbe disanja, a postepeno se uvodi i izlaganje okidačima i društvenim situacijama, umesto izbegavanja istih.

Lekovi

Lekovi poput beta blokatora i antidepresiva se ponekad koriste kako bi se privremeno smanjili simptomi socijalne fobije, ali oni nisu trajno rešenje, već se smatraju dodatkom psihoterapiji i drugim tehnikama koje tretiraju izvorne uzroke socijalne fobije.

Samopomoć

Postoje određene metode i tehnike koje možete sami primenjivati u svakodnevnom životu kako biste smanjili socijalnu anksioznost koju osećate. Hrana i pića poput kafe, čokolade i energetskih pića su nervni stimulansi i mogu povećati anksioznost, stoga ih treba izbegavati. Nedostatak sna takođe može povećati anksioznost i pogoršati simptome socijalne fobije, kao i korišćenje supstanci poput alkohola i droge, stoga sve ove potencijalne okidače treba izbegavati. U svakodnevnom životu treba primenjivati tehnike meditacije i/ili relaksacije. Hranite se zdravo, redovno vežbajte i vodite dnevnik, kako biste imali kontrolu nad svojim negativnim mislima i smanjili simptome poremećaja socijalne anksioznosti. Međutim, ukoliko to nije dovoljno, obavezno potražite stručnu pomoć.