Čini se kao čudno pitanje, ali da li je zaista? Da li ste se ikada zapitali šta je zapravo sreća? Da li znate kako da definišete sreću? Da li mislite da sreća za vas predstavlja isto što i za druge? Koja je poenta sreće? Da li ona uopšte menja naše živote? Zapravo, sreća ima vrlo važnu ulogu u našem životu i može imati ogroman uticaj na način na koji živimo svoj život. Stoga, ovaj članak će zaroniti u nauku o sreći i dati vam odgovor na pitanje šta je sreća, koje vrste sreće postoje i kako da je postignete, odnosno kako biti srećan.

Šta je sreća?

Sreća je emotivno stanje koje karakteriše osećanje radosti, zadovoljstva i ispunjenja. Iako sreća ima mnogo različitih definicija, ona se često opisuje tako da uključuje pozitivne emocije i zadovoljstvo životom. Kada većina ljudi govori o sreći, možda govore o tome kako se osećaju u sadašnjem trenutku ili se pozivaju na opštiji osećaj kako osećaju život u celini. Budući da je tendencija sreće da bude tako široko definisan pojam, psiholozi i drugi društveni naučnici obično koriste termin „subjektivno blagostanje“ , kada govore o ovom emotivnom stanju. Baš kao što i zvuči, subjektivno blagostanje teži da se usredsredi na ukupna lična osećanja pojedinca o svom životu u sadašnjosti.

Da bismo tačnije dali odgovor na pitanje: “Šta je sreća?”, dve ključne komponente sreće (ili subjektivnog blagostanja) su:

- Ravnoteža (balans) emocija: Svi doživljavaju i pozitivne i negativne emocije, pozitivna i negativna osećanja i pozitivna i negativna raspoloženja. Sreća je uglavnom povezana sa iskustvom više pozitivnih, nego negativnih osećanja.

- Zadovoljstvo životom: Ovo se odnosi na to kaoliko se generalno osećate zadovoljno različitim oblastima svog života, uključujući vaše međuljudske odnose, romantične veze, posao, dostignuća i druge stvari koje smatrate važnim.

Razlika između zadovoljstva i sreće

Uz vrlo veliku sličnost između zadovoljstva i sreće, možda se pitate kako ih razlikovati. Na kraju, sama definicija sreće to opisuje kao stanje osećaja zadovoljstva, odnosno blagostanja. Međutim, važno je napraviti razliku između ova dva pojma. Sreća, kao što smo prethodno opisali, je stanje koje karakterišu osećanje zadovoljstva i zadovoljstva svojim životom ili trenutnom situacijom. S druge strane, zadovoljstvo je više iskustvo u datom trenutku. Često se odnosi na osećanja zasnovana na čulima koja dobijamo iz iskustava kao što su jedenje dobre hrane, masaže, primanja komplimenata ili seksualnog odnosa. Sreća, iako nije trajno stanje, stabilnije je stanje od zadovoljstva. Sreća se uglavnom zadržava duže od nekoliko trenutaka, dok zadovoljstvo može doći i nestati za nekoliko sekundi.

Vrste sreće?

Postoji mnogo različitih načina razmišljanja o sreći. Na primer, drevni grčki filozof Aristotel napravio je razliku između dve različite vrste sreće: hedonije i eudaimonije. Hedonska sreća potiče iz zadovoljstva. Najčešće je povezana sa činjenjem onoga što čini da se osećamo dobro, brigom o sebi, ispunjavanjem sopstvenih želja, doživljavanjem užitka i osećajem zadovoljstva. Eudaimonija je vrsta sreće koja potiče iz traženja vrline i smisla. Važne komponente eudaimonskog blagostanja, odnosno sreće, uključuju osećaj da vaš život ima značenje, smisao, vrednost i svrhu. Više je povezano sa ispunjavanjem odgovornosti, ulaganjem u dugoročne ciljeve, brigom za dobrobit drugih ljudi i ispunjavanjem ličnih ideala. Hedonija i eudemonija danas su u psihologiji poznatiji kao zadovoljstvo i smisao. Psiholozi su predložili dodavanje treće komponente - osećanja posvećenosti i učešća u različitim oblastima života.

Istraživanja sugerišu da srećni ljudi imaju tendenciju da prilično visoko rangiraju eudaimonsko zadovoljstvo životom i bolje od proseka hedonskog zadovoljstva životom. Sve ovo može igrati važnu ulogu u ukupnom iskustvu sreće, iako relativna vrednost svakog od njih može biti veoma subjektivna. Neke aktivnosti mogu biti i ugodne i smislene, dok druge mogu naginjati više na jedan ili drugi način doživljavanja toga šta je sreća za nekoga. Neke vrste sreće koje mogu spadati u ove tri glavne kategorije uključuju:

- Radost: Često relativno kratak osećaj, koji se oseća u sadašnjem trenutku

- Uzbuđenje: Osećaj sreće koji uključuje radovanje nečemu sa pozitivnim iščekivanjem

- Zahvalnost: Pozitivna emocija koja uključuje zahvalnost i cenjenje nečega

- Ponos: Osećaj zadovoljstva zbog nečega što ste postigli

- Optimizam: Ovo je način na koji se na život gleda pozitivno, optimistično

- Zadovoljstvo: Ova vrsta sreće uključuje osećaj kratkoročnijeg zadovoljstva

Kako biti srećan?

Iako su neki ljudi obično sami po sebi, odnosno prirodno srećniji od drugih, u čemu ulogu čak ima i genetika. Iako možda nećete moći da kontrolišete koji je vaš „osnovni nivo“ sreće, postoje stvari koje možete učiniti da svoj život učinite srećnijim i ispunjenijim. Čak se i najsrećniji pojedinci mogu s vremena na vreme osećati loše, a sreća je nešto čemu svi ljudi moraju svesno težiti. Evo i kako biti srećan:

Težite unutrašnjim ciljevima

Postizanje ciljeva za koje ste zaista motivisani, posebno onih koji su usredsređeni na lični rast i zajednicu, može vam pomoći da se osećate srećnije. Istraživanja sugerišu da ostvarivanje ovih tipova unutrašnje motivisanih ciljeva može povećati sreću više od ostvarivanja spoljašnjih ciljeva, poput sticanja novca ili statusa.

Uživajte u trenutku

Studije su otkrile da ljudi imaju tendenciju da previše ostvaruju i zarađuju. Postaju toliko usredsređeni na gomilanje stvari, da izgube pojam da zapravo uživaju u onome što rade. Dakle, umesto da upadnete u zamku nepromišljenog akumuliranja na štetu sopstvene sreće, fokusirajte se na uvežbavanje zahvalnosti za stvari koje imate i uživanje u čitavom procesu. Pokušajte da odvojite nekoliko minuta svakog dana da zapišete ili razmislite o stvarima u svom životu na kojima ste zahvalni.

Preoblikujte svoje misli

Kada se zateknete da imate pesimističnan pogled na život ili doživljavate negativnost, potražite načine kako svoje misli možete da preoblikujete na pozitivniji način. Ljudi imaju prirodnu sklonost, odnosno tendenciju da više pažnje posvećuju lošim, nego dobrim stvarima. To može uticati na sve - od toga kako donosite odluke, do toga kako stvarate svoje utiske o drugim ljudima. Isključivanje pozitivnog - kognitivno izobličenje gde se ljudi usredsređuju na negativno, a zanemaruju pozitivno, takođe može doprineti negativnim mislima. Preoblikovanje ovih negativnih percepcija nije zanemarivanje lošeg. Umesto toga, to znači pokušaj uravnoteženijeg, realnijeg sagledavanja događaja. Omogućava vam da primetite obrasce u svom razmišljanju, a zatim preispitate svoje negativne misli, kako biste fokus stavili na one pozitivnije.

Pronađite smisao

Istraživanja su pokazala da ljudi koji se osećaju kao da imaju svrhu i smisao u životu, imaju bolje blagostanje i osećaju se ispunjenijima, odnosno srećnijima. Osećaj svrhe uključuje doživljavanje vašeg života kao skup ciljeva, usmjerenja i smisla. To vam može pomoći u poboljšanju sreće promovisanjem zdravijeg ponašanja. Neke stvari koje možete učiniti da biste pronašli osećaj svrhe uključuju da istražite svoja interesovanja i strasti, uključite se u prosocijalne i altruističke pokrete, radite na rešavanju nepravde, potražite nove stvari o kojima biste možda želeli da saznate više. Na osećaj svrhe u životu utiču razni faktori, ali to je takođe nešto što možete kultivisati. To obuhvata pronalaženje cilja do kojeg vam je izuzetno stalo, a koji će vas dovesti do produktivnih, pozitivnih akcija kako biste radili na ostvarenju tog cilja, što će vam zauzvrat možda odgovoriti na pitanje: „Šta je sreća?“, za vas lično.