Nisu svi ljudi rođeni pod srećnom zvezdom, štaviše, mislim da je malo ko rođen. Oni za koje mislimo da imaju sreće u životu su u stvari oni koji rade na tome, ili barem imaju drugačiji način razmišljanja od onih koji su „prosečni“. Uzmite na primer nekog iz svog okruženja za kog često kažete da „ima više sreće nego pameti“. Velika verovatnoća je da je to tip osobe „nit' brige, nit' pameti“ i na prvu ruku ćete reći da je njihov život neuređen, besmislen a njihovo ponašanje nezrelo. Neću reći da ste u pravu, jer niste. Osim ako osoba nije u potpunosti oslobođena racionalnog ponašanja u svakom smislu. Ta osoba živi ono što vi nikada nećete, jer previše analizirate stvari. Ovo je toliko često problem danas da zaslužuje da odvojite par minuta svog vremena i pročitate ovaj članak do kraja.
5 strahova koje mora da pobedite ako želite sreću u životu
Ne razgovaram često sa svojim ocem. Danas je retka prilika da smo prozborili koju preko telefona. Posle gotovo polučasovnog razgovora, rekao je jednu rečenicu koja mi se urezala u pamćenje i koja me je trgla i naterala da dobro razmislim o sebi i svom životu.
„Kada počneš da govoriš sebi da „moraš... moraš...“, prestaneš da živiš“.
Ne, on nije profesor na fakultetu, niti je slikar, doktor, filozof, lingvista. On je automehaničar koji radi u istoj firmi od 20-te (srećnik) i upoznao je na desetine mladih, depresivnih i demoralisanih mladih ljudi sa svršenim fakultetom (koje je on obučavao). Ovi mladi ljudi su bez zrna motivacije na poslu (rade u svojoj struci, da se razumemo) i vrlo je verovatno da su ga nadahnuli da analizira ponašanje omladine danas.
Uzevši ovu mudru rečenicu kao svoj temelj, bacio sam se u ozbiljna razmišljanja.
Da li se ja pretvaram u „moram ovo, moram ono“? I da li je moj otac to osetio? Prekidam ovu tenziju dostojnu filmskog platna otvaranjem hladnog piva, međutim misao me i dalje kopka i ne odbija da me napusti sve dok je nije umirio zvuk tastature pod mojim uznemirenim prstima.
Dakle, u čemu je naš problem? Šta mi radimo pogrešno?
Kada čovek previše analizira stvari, od prvog sastanka napravi fijasko, od običnog ručka ugarak, a od svog života – haos. Budite iskreni prema meni i prema sebi i priznajte da ste i sami jedan od „onih“ koji razbijaju glavu svaki put kada idu na sastanak.
„Da li mi ova košulja glupo stoji?“
„Bože, ove cipele imaju već pet godina“
„Glupačo, nisi stavila karmin!“
„Šta ako ona ne voli sport?“
Da ne gubimo vreme nabrajajući ostale primere, shvatate i sami koja je poenta i sigurno ste se prepoznali u tome. Kakve veze ima očevo „moranje“ sa ovim?
„Moram da kupim...“
„Moram da uradim...“
„Moram da budem...“
Direktan odgovor na prethodne isečke iz vašeg i mog života. Ljudi su opterećeni uklapanjem u ideale društva, ispunjavanjem dužnosti, odrađivanjem kojekakvih poslova i poslića. Da, dame, prašina će biti tu i sutra i prekosutra i moći ćete da je obrišete kad god poželite, ali osoba do koje vam je stalo možda neće biti u prilici da vas vidi sutra zato zaboravite na druge stvari i vreme koje trošite na manje bitne detalje iz života, posvetite nekome ko je bitniji od svega i bez koga ništa ne bi imalo smisla.
10 stvari koje uspešni ljudi ne čine
Ne dozvolite da vam moranje uništi ono što volite
Ne volim da otkrivam svoj privatni život, ali jedan detalj je bitan za ovu pričicu. Privatno se bavim časovima fitnesa već više od četiri godine. Puno posvećujem pažnje, vremena i novca u marketing itd. (nekada sam čak i u minusu), ali mi nije teško jer me to čini srećnim. U poslednje vreme sam shvatio da sam sebi nabijam „moranje“ i da sve postaje lista stvari za obaviti umesto uživanje. Da li je to otac imao na umu? Čudno je kako roditelji nekada osete da nam nešto ne štima u životu, čak i kada mi mislimo da je sve u redu.
Da li morate da impresionirate nekoga na sastanku? Ne. Ono što TREBA da uradite jeste da se opustite i uživate u trenutku, u sadašnjem momentu koji će već sledećeg trena biti prošlost. TREBA da verujete da ste dovoljno dobri, jer jeste. TREBA da volite sebe, jer vas u suprotnom drugi ljudi ne mogu zavoleti. TREBA da budete svesni koliko je život vredan i koliko ste izuzetni i posebni što ste dobili svojih pet minuta na ovoj planeti.
Kako da prestanete da analizirate stvari?
Tužno je što ne shvatamo vrednost života dok nismo blisko suočeni sa nekom tragedijom. Tek kada osetimo bol ili smrt u neposrednoj blizini shvatimo koliko smo ranjivi i krhki, a koliko uzimamo svoje zdravlje zdravo za gotovo. Kad smo mladi, najjači smo, nepobedivi, najveći i najhrabriji, ali sve to može nestati sledećeg trena. Da li gubljenje vremena na „Šta ako joj se ne dopadne moj džemper?“ i sl. ima smisla? Naravno da ne.
Život je prekratak da bismo ga živeli moranjem.
Otac je bio u pravu kada je to rekao. Kada bolje razmislim, osetio sam melanholičnu notu kajanja u njegovom glasu. Kao da mu je krivo što to nije shvatio ranije, ili što to njemu njegov otac nije rekao. U naletu uzbuđenja i prosvetljenja, shvatam koliko sam srećan što mi je to rekao upravo sad, na prekretnici života. U stvari, svaki dan može biti prekretnica života ukoliko imate hrabrosti da započnete promene, ili da se promenite i pojednostavite svoj život. Jednog dana ćete se probuditi, i sa svojih šestdeset godina shvatiti da ste trebali više da se opustite i uživate, umesto što ste konstantno brinuli i razbijali glavu o stvarima koje za par meseci ili godina više neće biti važne.
Ono što je važno ste vi, vama dragi ljudi i SADAŠNJOST. OK je ako joj se ne dopadne taj džemper, ili ako on nije veliki fan pozorišta. Naići ćete na osobu kojoj će biti važne te stvari, ili će se makar potruditi da ih zbog vas poštuju. U svakom trenutku budite svesni da ste jedinstveni i da je vaš život u vašim rukama, da ste gospodar svog vremena i da ste VI taj koji odlučuje na šta trošite dragoceno vreme. Pravi ljudi dolaze u pravo vreme, kada ste vi spremni za njih, a spremni ste kada zavolite sebe i sve ono što vi predstavljate, kada se oslobodite okova moranja i počnete da dišete punim plućima.