Pre nego što bilo šta napišem, želim da ti kažem - HVALA. Iskreno, od srca.

Priznaću ti, nikada nisam pomislila da ću upoznati muškararca kao što si, a pogotovu ne na sajtu za upoznavanje. Nekog ko je tako divan i vredan moje pažnje.

U početku sam mislila da muškarac kao ti, postoji samo u mojoj mašti, u mojim snovima, i neko kome sam se potajno nadala da ću pronaći. Mislila sam da je to nemoguća misija, ali ti, ti si me razuverio.

Pre nego što sam upoznala tebe, dragi moj, moja definicija za bol i ljubav, bila je ista. Mnogo sam puta čula da kada upoznamo onu pravu osobu da će sve doći na svoje i da će to biti jedno divno iskustvo za koje vredi živeti, ali sam često pomislila da se tako nešto, meni neće desiti.

Sa vezama i muškarcima, uvek je bila borba. Davala sam uvek sve od sebe, ali to su uglavnom bili pogrešni muškarci. I srećom, ništa od toga nije uspelo. Svaki put.

Zato što oni nikada nisu bili tu za mene kada su mi bili potrebni. Nikad se pored njih nisam učinila voljenom i srećnom ali pretpostavljam da to nije bila njihova svrha niti misija. Sada shvatam da je njihova svrha bila da me pripreme za tebe i ljubav, onu ljubav o kojoj sam uvek maštala.

Odlučila sam da se suočim sa svojim unutrašnjim demonima i da ih pobedim. Zato što sam znala da je to pravi i jedini način da pronađem pravu sreću i ljubav.

Uložila sam dosta napora, promenila neke svoje stavove i nije prošlo mnogo vremena dok nisam počela da ubiram plodove svoga rada. Moj ceo život, postao je mnogo bolji. Ja sam postala bolja osoba, staloženija, emotivno stabilna i mnogo jača, nego što sam to ikada bila u životu.

Međutim, kao što se kaže u jednoj narodnoj pesmi “sve mi dobro ide osim ljubavi”. I to, to mi nije preterano smetalo, jer mi je sve drugo, išlo od ruke.

A onda si se ti pojavio. Ušao si tiho u moj život i sve te stvari koje su mi nekada bile važne, shvatila sam da nisu. Sve to što sam mislila da mi je bilo važno, palo je u vodu.

Da, bila sam ispočetka oprezna. Pokušavala sam da obuzdam svoje emocije i uzbuđenje svaki put kada te vidim, zato što sam se plašila da si kao i svi drugi muškarci i da će sve pući, pre ili kasnije.

Ali, verovala sa u pravu ljubav, potajno

ALI… Duboko u sebi, znala sam da ovaj put, nisam u pravu. Znala sam od smo suđeni jedno drugom od prvog dana kada smo započeli naše dopisivanje i kada smo se prvi put videli. Tad više nije bilo povratka. Tad više nije bilo nazad.

I da, svesna sam da imam tu moć da sabotiram sve lepo što mi se događa, ali ovaj put, to neću uraditi. Neću ni da pokušavam.

Znaš li zašto?

Zato što me ti, dragi moj, razumeš kao što to niko nikada pre uradio nije.

I zato - HVALA TI. Hvala ti što si me ponovo naterao da poverujem u ljubav. Hvala ti što si uvek tu za mene. Hvala ti što me redovno zoveš. Hvala ti što si isuviše dobar, da bi bio istinit. Hvala ti što me izazivaš mentalno i što si moje brige i sumnje - utišao.

Hvala što me činiš srećnom ženom. Hvala ti što si mi pokazao, da prava ljubav, ipak postoji.