Razvod je retko kada bezbolan i nikada lak, u bilo kojoj porodici. On utiče na sve članove porodice, uključujući i one najmlađe, odnosno decu. Upravo radi dobrobiti dece, a i roditelja, ponekad je zaista bolje doneti odluku o sporazumnom razvodu, koliko god to svima teško palo, umesto boriti se i mučiti u održavanju teškog, toksičnog i neuspešnog braka.

Da li je razvod ili toksičan brak, bolniji po decu?

Ako se pravilno postupi, razdvajenje roditelja može doneti srećniju budućnost deci, dok boravak u nesrećnoj vezi može imati katastrofalne posledice, dok u njemu takvom pate svi u porodici - naročito deca, iako većina ljudi odluči da ostaje u ovakvim brakovima upravo zbog „dobrobiti“ dece. Ovo je pogrešna pretpostavka i greška koju mnogu parovi čine. Ukoliko ste prošli kroz ovakvo ili slično iskustvo ili vas pomisao na ovo trenutno muči, pogledajte 6 razloga zašto su toksični brakovi bolniji za decu od razvoda.

Odrašće kopirajući toksični primer svojih roditelja

Kada smo mali, još uvek nemamo dovoljno razvijenu svest kako bismo sami rezonovali i formirali mišljenje o bilo čemu, te tada stupaju na scenu roditelji, na koje se tokom svog detinjstva ugledamo i pratimo šta oni rade kao smernice za ono što je dobro, a šta loše. Ta ista deca, kada odrastu, primenjivaće u daljem životu i svojim odnosima i vezama ono što su videli i naučili kod kuće. Ukoliko dete svakodnevno svedoči lošem braku bez ljubavi i roditeljima koji se konstatno prepiru i svađaju, usvojiće to kao normalu, te se na isti način ponašati u budućnosti. Odrašće sa uverenjem da je toksičan brak normalan brak, te neće znati za drugačije, odnosno neće imati sliku o tome kako izgleda zdrava i normalna veza.

Nikada se neće „navići“ na toksičnu porodicu

Čak i ukoliko je brak loš godinama, deca se nikada neće istinski „navići“ na prizor roditelja koji imaju loš odnos i svađaju se. Često, konflikti u porodici utiču na decu kako na emotivnom, tako i na socijalnom nivou, što može dovesti do toga da dete kasnije ima problema sa samopouzdanjem, poverenjem ili čak da neretko oseća krivicu zbog situacije kod kuće. Dugoročno gledano, deci koja odrastaju među roditeljima u toksičnom braku biće mnogo teže da prevaziđu osećaj nesigurnosti, anksioznosti i krivice.

Postaće osetljivija na stres

Da bi se deca u ovim osetljivim godinama nosila sa stresnim situacijama i iskustvima, potrebno je da imaju svoje bezbedno i sigurno mesto, gde mogu da se osećaju zaštićeno i pobegnu od svega, što je uglavnom - njihov dom. Kada „dom“ podrazumeva konflikte, svađu i viku, on prestaje da bude bezbedno mesto, već samo još jedan izvor stresa i neprijatnosti. Deca koja odrastu u ovakvom domu postaće lako razdražljiva, neće naučiti kako da se na zdrav način nose sa stresom, te će u budućnosti svaku situaciju doživljavati kao potencijalnu pretnju. Ovo takođe može da dovede do razvijanja anksioznosti, koja potom vodi do nesanice, košmara i u najgorem slučaju, depresije.

Teško će graditi zdrave odnose

Ukoliko je odnos i veza njihovih roditelja, kao prvi i ključni primer i model ponašanja, loš i toksičan, deca će kasnije u životu imati velikih poteškoća da se povežu sa drugim ljudima, pogotovo na kvalitetan i zdrav način. Biće im veoma teško da jednog dana sami izgrade zdrave romantične veze, a biće im teško i na drugim socijalnim poljima, takođe. Strah i loš primer koji su imali ispred sebe, otežaće im proces stvaranja bliskosti u pogledu prijateljstva i drugih međuljudskih odnosa. Ovo je još jedan razlog zašto je toksičan brak mnogo bolniji za decu od razvoda, u slučaju kojeg bi bili pošteđeni lošeg interpersonalnog iskustva.

Usvojiće loše navike

Prva stvar koju će deca iz toksičnih brakova pokušati da urade kako bi se zaštitila, jeste da pokušaju da umrtve svoja osećanja. Kao odgovor na stresnu situaciju, deca će biti u opasnosti od toga da usvoje razne loše navike kako bi se nosili sa time, poput prejedanja odnosno prekomernog uživanja u hrani, prekomernog igranja igrica, a kasnije učestalo menjanje partnera ili čak nekih gorih poroka kao što je to konzumiranje opijata, droga, alkohola. Sve ovo u pokušaju bega iz teške realnosti, koja ih svakodnevno okružuje. Takođe, mogu pronaći „izduvni ventil“ i u nečem drugom, te početi da budu agresivna i besna, pogotovo u kontaktu sa svojim vršnjacima.

Imaće poteškoće sa izražavanjem emocija

Kada prisustvuju velikoj količini pasivne agresije, verbalne agresije, izbegavanja, vike i lupanja vratima, deca automatski iz primera roditelja nauče da je bolje da ne iskazuju otvoreno svoje emocije, jer to nije bezbedno. Vodi ih strah da će možda reći nešto pogrešno i doživeti isti tretman kao neki od njihovih roditelja. Ovo dovodi do toga da dete postaje nesigurno, zatvoreno u sebe i emotivno nedostupno. Velika je verovatnoća da će i kasnije, kao odrasli ljudi, u budućnosti primenjivati u svom braku ili vezi upravo ono što su videli u odnosu svojih roditelja, te i sami ponavljati iste greške.

Deca uvek napreduju i prosperiraju bolje izvan toksičnog okruženja, čak i ako su se njihovi roditelji razveli. Ona deca koja odrastu u stresnoj porodici mogu razviti niz problema i poteškoća, dok se deca čiji se roditelji razvedu obično vremenom dobro uklope i prilagode takvoj situaciji. Ovo je naravno tako samo ukoliko su roditelji voljni da održavaju pristojan, prijateljski odnos i pronađu način za zdrav razvod, u kom je osnovna briga dobrobit njihove dece. Stoga, sporazuman razvod je uvek bolja opcija, nego loš brak.

Toksični brakovi su bolniji za decu od razvoda.