Zašto ne mogu naći normalnog dečka za normalnu vezu? Zato što „normalno“ ne postoji, iako svi upravo to traže. Ono što postoji jeste mediokritet, a svi znaju da ta reč ima negativno značenje. Običan, prosečan, onaj koji se ni po čemu ne ističe. Da li si sigurna da takvog dečka tražiš?
Šta znači kada je neko "normalan"?
Šta je danas „normalno“ i šta znači kada je neko normalan? Previše često se ta reč čuje, a premalo se razmišlja o njenom značenju. Uporedi ono što za tebe ta reč znači sa onim što ona znači za mene i shvatićeš da je taj pojam subjektivan i da se čovečanstvo pogrešno koristi ovom rečju u pokušaju da pronađe „zlatnu sredinu“ svih i svega, što je naravno nemoguće.
Meni je, na primer, normalno da razumeš kada dođem nervozna s posla da mi nije do filma i maženja već mi treba malo mira i verovatno samoće da bih povratila svoju ravnotežu, u suprotnom ću se istresti na tebi što vodi sukobu za kojim nema racionalnog razloga. Posvađaćemo se zbog drugačijih očekivanja.
Tebi je normalno da jedva čekaš da dođeš kući i izjadaš mi se jer sam ti ja prijatelj i partner i znaš da ćeš u meni pronaći podršku i prekopotreban dobronameran savet. I to je ok, jer smo različiti, ali nemoj me osuđivati što moje „normalno“ nema isto značenje kao tvoje.
U svetu sa 7,62 milijardi ljudi mi se trudimo da se što više uklopimo u raznorazne šablone. Dok nam mediji oblikuju pojam „normalnog“, mi polako gubimo svoj identitet u želji da budemo kao neko drugi jer njega/nju ili njihov način ponašanja, odevanja, govora podržava i podražava veliki broj ljudi.
Ja ne tražim normalnog dečka, jer znam da to ne postoji. Postoji džentlmen koji će me poštovati, voleti, učiniti da se osećam posebnom. On definitivno ne može biti mediokritet, tako da, ne, ne tražim normalnog dečka.
Budi samo ono što jesi i ne brini da li se uklapaš u šablone jer ja ne tražim ničiju kopiju već original koji će obogatiti moj život mišljenjem drugačijim od mog.
Šta po vama znači kada je neko normalan? Da li normalno, zvuči pomalo dosadno?
Ostavite vaš komentar ispod.