Moderne tehnologije s jedne strane olakšavaju život milionima, ali s druge strane uništavaju sreću mnogim ljudima i nažalost, uzročnik su jedne bolesti koja ne razlikuje siromašne od bogatih, lepe od manje privlačnih, muške od ženskih.

Svako ljudsko biće na planeti se ponekad oseća usamljeno. Bilo da je u pitanju težak period u životu, selidba, ljubavni problemi, promena posla ili jednostavno manjak vremena (ili pravih ljudi) za socijalizaciju, osećaj usamljenosti je svima poznat.

Zašto je to toliko strašno?

Zato što su ljudi socijalna bića koja ne bi opstala da nije bilo drugih ljudi oko njih i zato što nam je genetski predodređeno da budemo deo zajednice.

Usamljen među ljudima

Sindrom današnjice je otuđenost među ljudima koja se manifestuje kroz osećaj usamljenosti i osećaj neshvaćenosti. Česta je pojava da su ljudi okruženi ljudima, ali su u stvari usamljeni i nemaju sa kim da porazgovaraju o onome što je zaista bitno. Za ovo možemo kriviti i socijalne mreže koje odaju pogrešan utisak savršenih života: kada vidite nekog ko na Fejsbuku stalno stavlja slike nasmejane porodice, putovanja, porodičnih događaja naravno da ga nećete pitati da li je sve u redu kod njega jer pretpostavljate da je sve „idealno“, a velika je verovatnoća da ni ta osoba neće želeti da razgovara o nečem lošem, jer se trudi da ostavi utisak istinski srećne osobe koja živi u harmoniji.

Kad on traži nju, sreća je u samom putovanju

Lažne predstave nas dovode u zabludu da pomislimo kako sa nama nešto nije u redu ako se osećamo usamljeno, nesigurno, ako preispitujemo svoje odluke i ako imamo manjak samopouzdanja. Činjenica je da je upravo obrnuto: nemoguće je biti srećan sve vreme. Sreća je ime za osećaj harmonije, ljubavi, mira u jednoj milisekundi našeg života. Iako je moguće osećati se tako često, ne smemo biti u zabludi da je moguće da to postane svakodnevica jer je život borba: počevši od posla, do svakodnevnih životnih tričarija – računa, kuvanja, spremanja, konflikta.

Šta kada se osećate usamljeno?

Naučno je dokazano da razgovor sa ženama umanjuje osećaj usamljenosti kako kod žena, tako i kod muškaraca. Zašto? Osećaj usamljenosti se javlja kada nemamo kome da se poverimo, kada nemamo sa kim iskreno da razgovaramo i kada nam treba osoba koja će nas saslušati. Kako istraživanja tvrde, žene su mnogo bolji sagovornici jer obraćaju više pažnje na onog koji govori, pokazuju emocije na licu i time daju do znanja da zaista čuju ono šta im se poverava.

Upravo taj osećaj da vas neko zaista sluša pruža vam komfort i olakšanje jer vidite da je nekome stalo do vas i vaših problema.

Da li postoji prevencija?

Smanjite aktivnost na socijalnim mrežama, smanjite poruke i pozive a češće inicirajte susrete sa poznanicima, prijateljima, porodicom. Previše smo naviknuti na obavljanje razgovora putem telefona, saopštavanje vesti porukama ili preko Fejsbuka a upravo je ta navika jedan od uzročnika usamljenosti zato ostavite telefon i izađite u svet spremni za pravi život i komunikaciju i popričajte sa nekom damom koja vam znači u životu.

Ako niste za razgovor, izađite na vazduh i prošetajte. Možda i vaša srodna duša upravo sada izlazi iz stana i ide u šetnju.