Umorila sam se.

Umorila sam se od toga da strpljivo čekam da me primetiš i da me čuješ kako dozivam tvoje ime. Umorila sam se od toga da te molim za tvoju pažnju i ljubav koju si mi obećao da ćeš mi uvek nesebično davati.

Umorna sam od plakanja i čekanja boljeg sutra.

Ne mogu više.

Ovo nije ono što želim.

Dala sam ti moje telo, moje srce, moj um i moju dušu. Dala sam ti sve, što sam imala. Dozvolila sam ti da imaš moje srce na dlanu jer si me ubedio da ćeš ga uvek čuvati i paziti. Svoju dušu sam ti otvorila i sve sam ti rekla.

A ti? Šta si ti uradio?

Ti si sve to pregazio, nonšalantno, bez da si pokazao trunku milosti.

Moje nade si hranio svojim ogromnim lažima, obećanjima i izgovorima. A ja, ja sam ti slepo verovala. Valjda zato i kažu da ljubav ume da bude slepa. Zaslepila me je tako jako, da nisam mogla da vidim ko si ti u stvari. A sada, sada sam shvatila da sam sve vreme volela osobu, koju sam u stvari želela, da ti budeš.

Nadala sam se da ćeš se promeniti.

Da ćeš u mom pogledu videti koliko želim da me gledaš. Da ćeš razumeti da sam bila spremna na sve, samo da ostaneš u mom životu.

Ali, sve moje nade su bile uzaludne.

Tretirao si me kao da nisam ljudsko biće.

I zbog toga, želim da znaš da je to to. Kraj. Napuštam te.

Nisam mogla da biram u koga ću se zaljubiti, ali mogu da biram šta ću sada da uradim.

Mogu da biram da nastavim sa ovom agonijom ili da odem od tebe i okrenem drugi list.

I biram ovo drugo.

Biram da krenem ispočetka i sama, u potpunosti, i gradim svoje malo carstvo koje sam uvek želela da imam.

Biram da sebi pružim šansu da volim i da budem voljena, od nekoga ko me stvarno zaslužuje. Biram da sebi pružim šansu da se zaljubim i zavolim muškarca koji će me voleti svaki dan i koji nikada neće odustati od mene.

I samo da znaš, teško mi je...

Bolno mi je da ti kažem zbogom, uprkos svemu tome zbog čega sam prošla zbog tebe. I znam da će mi jedno vreme, biti veoma teško nakon što te ostavljam.

Ali, to neće trajati zauvek. To je samo jedna faza.

Bila sam jaka da progutam sve ono što si mi servirao, a sada moram da ostanem još jača, da bih otišla od tebe.

Daću sve od sebe da budem ono što sam bila pre tebe i da nastavim dalje kroz život.

Znam da kada postanem srećnija i ispunjenija, da sam napravila pravi potez.

Shvatiću da to što sam te ostavila i otišla od tebe je najbolji poklon za Novu godinu, koji sam samoj sebi mogla da poklonim.

I znam da ću biti u redu, jer posle svake kiše, dođe sunce. Znam da ću biti u redu jer je svaki kraj samo novi početak.

Znam da ću biti u redu jer ću zalečiti svoje rane uz pomoć svoje snage, vremena i odlučnosti. Biću dobro jer znam kako da volim i poštujem sebe više.

Biće sve u redu sa mnom zato što sam sada dovoljno mudra i jaka da više ne tolerišem takvu vrsta s*anja i ljude kao što si ti.

I želim da znaš da te ne mrzim. Niti ću to ikada činiti.

Jer, posle svega, ti si mi olakšao da odem od tebe. Ti si bio taj koji mi nisi dao nijedan jedini razlog da ostanem i koji me je odgurnuo od sebe, pre nego što je sve to moglo da bude mnogo bolnije. Ti si bio taj koji mi je pomogao da shvatim da ja zaslužujem mnogo bolje.

I da umem bolje...

Čak mi je i žao tebe jer znam da postoji jedan deo tebe koji ne funkcioniše najbolje i koji mora da se popravi. I taj deo tebe će te sputavati da iskusiš i osetiš šta je to iskrena i čista ljubav.

Želim i da znaš da neću pamtiti sve to što smo prošli zajedno kao jednu tužnu priču ili kao moju ličnu grešku. Jer, na kraju dana, svi ljudi koji uđu u naš život ulaze sa razlogom. Oni su tu, kao blagoslov ili kao životna lekcija.

Ti ljudi nam pomažu da naučimo i da razumemo stvari o nama, kojih nismo bili svesni pre. TI ljudi nas uče kako da volimo i poštujemo sebe još više. Ali, ti ljudi nas i uče da nisu svi ljudi koji su došli u naš život, namenjeni da ostanu zauvek.

I ponekad, te životne lekcije učimo na jedan teži način, ali tako postajemo mudriji i jači.

I znaš šta?

Ponekad se i dalje pitam da li si imao osećanja prema meni. Pitam se da li su tvoji osmesi, zagrljaji i poljupci bili stvarni i iskreni, kako sam mislila i nadala se da jesu. Možda sam ti nekad i značila. Ne znam, nisam više sigurna jer nikada to nisi hteo da mi pokažeš.

Kad god razmišljam o tebi i meni i svemu onome što smo prošli zajedno, postoji uvek jedna misao koja mi padne na pamet - nisam ja ta koja treba da bude tužna. Nisam, jer sam izgubila osobu koja me nije volela, ali si ti izgubio osobu kojoj si bio ceo svet.

Da, dragi moj, ti si izgubio, ne ja.

I nadam se da ćeš jednog dana, videti koliko si me povredio i da ćeš promeniti neke stvari kod sebe, pre nego što bude kasno. Pre nego što povrediš i uništiš, nekog drugog.

I zato, danas te ostavljam i ostavljam te da budeš deo moje prošlosti. Danas, udahnuću duboko i puna samopouzdanja napraviću jedan bitan korak u mom životu i započeću novo poglavlje u mojoj knjizi života.

Bez obzira koliko to ne želim, moram da nastavim dalje i krčim put do moje sreće.

Volim te, ali ne mogu sebe više da lažem da će se stvari promeniti na bolje.

Volim te, ali ipak sebe volim dovoljno, da je vreme - da te napustim.