U Indoneziji, zemlji u kojoj se smatra da je stopa prosečnosti neudatih žena u 40-im godinama samo 2%, urađeno je istraživanje studenata univerziteta grada Jogjakarta gde su studentkinje izjavljivale da žele da završe svoje školovanje i započnu karijere pre nego što uđu u brak.

Skoncentrisani na studentski život i kasnije na stvaranje karijere, počeli su se pitati kako pronaći partnera sa kojim će osnovati porodicu. Takvo stanje, koje je bilo sve češće, postajalo je izvor stresa i razočarenja. Počeli su se pitati da li je to do njih?!

Međutim, nije reč samo o njima. Te promene u načinu razmišljanja i načinu života dešavaju se širom sveta. Ovaj fenomen se zove „waithood“ i on dovodi do fundamentalne promene u načinu razmišljanja kada je reč o ljubavi i odnosima.

Profesorka antropologije na univerzitetu u Bostonu je videla vezu u razmišljanju studenata iz Indonezije i mladih amerikanaca. Ona je rekla da se svi podjednako suočavaju sa problemom kako pronaći partnera.

RASTUĆI TREND

Profesor antropologije i međunarodnih poslova na Univerzitetu Jejl, Marcia Inhorn, sazvala je konferenciju na temu „waithood“. Zaključili su da se taj termin može odnositi na odlaganje odluka kao što su iseljavanje iz roditeljske kuće ili preuzimanje nekih drugih odgovornosti. Rekla je i da je svetski trend, koji je viđen i u novinama, odlaganje braka, posebno za žene i među obrazovanijim slojevima društva. Ovaj trend se pojavljuje i kao dokument u Jordanu, SAD-u, Kini, Gvatemali, Ruandi, a širi se i dalje.

Nakon proučavanja mladih 2008. godine na Bliskom istoku, vanredni profesor na odeljenju vlade na američkom Univerzitetu, Vašington DC, Diane Singerman izmislio je izraz „waithood“. U njegovoj koncepciji taj termin se odnosi na oba pola i ima ekonomski koren. Na mnogim mestima brak je preskup za mlade ljude jer „deca“ još nisu socijalno prihvatljiva. Ovakvo mišljenje najviše pogađa muškarce koji se pojavljuju širom sveta – visoke stope nezaposlenosti i niske plate udružuju mladiće da ne uđu u bračne odnose, posebno gde se visoke plate očekuju za miraz. Čak i na mestima gde je moguće postati roditelj bez skupog venčanja, opadaju stope plodnosti (Francuska, Šoanija, Grčka).

Na pitanje „Zašto ljudi odlažu brakove, zašto se granice pomeraju širom sveta i zašto ima kašnjenja u rađanju?“, profesorka Inhorn je rekla: „Razlozi su različiti na različitim mestima, ali je to svetski, rastući trend. Naročito zato što žene u obrazovnom smislu rastu širom sveta, često nadmašujući dostignuća svojih muških vršnjaka.“

Na mestima gde su žene mogle pristupiti obrazovanju i karijerama, one su to počele sa žarom, često prevazilazeći muške kolege. Ključno je to što na svetskom nivou žene postaju većinski studenti kao i to da imaju veća postignuća i više diploma. Ovo postaje jako važno za žene u biološkom smislu. Poenta je da većina ljudi na svetu želi decu, ali muškarci imaju manji problem da to urade u kasnijem dobu, za razliku od žena koje, i pored napredovanja medicine u oplođivanju, mogu imati teškoće u kasnijem životnom dobu.

Prof. Inhorn je neke radove posvetila temi zašto žene zamrzavaju svoje jajne ćelije. U tim radovima, navela je podatke Svetske banke koji pokazuju koliko su ženska dostignuća naprednija od muških. Međutim, nije samo obrazovanje to koje pomera granice da žene čekaju. Studija iz Afrike ukazuje da će čak i žene koje nemaju visoko obrazovanje, a okružene su obrazovanim ženama koje to čine, odgoditi brak. Mnoge od ovih žena ne čekaju 30-u, ali se isto tako protive tradicionalnom stupanju u brak u tinejdžerskim godinama, želeći da prvo steknu neko životno iskustvo.

IGRA ČEKANJA – IGRANJE

Zbog promene ponašanja i pomeranja granica koje dovode do materijalne neravnoteže, kod žena dolazi do osećaja da kada su spremne da stvore porodicu one to ne mogu. Široko je prihvaćena norma da se žene udaju za muškarce koji mogu da doprinesu najmanje isto, ako ne i više da bi bili glavni hranitelji porodice. Ova ideja nije nužna, ali je duboko ukorenjena i povezana sa tradicionalnim idejama muškosti, obezbeđivanjem porodice i njenom zaštitom. Zbog ovoga je obrazovanim i ambicioznim ženama sve teže i teže naći partnera u trenutku kada ih traže.

Ne postoji dovoljan broj muškaraca koji se traže – spremni za porodičan život sa sličnim nivoom obrazovanja i ambicija. U Americi je urađena studija koja govori da je odnos između obrazovanih žena od 30-39 godina i muškaraca sa istim kvalitetima 5:4.

ČEKATI ILI NE

Kako se suočiti sa nejednakostima?

U 2016. godini je otkriveno da 15% odraslih Amerikanaca koristi sajtove i aplikacije za upoznavanje, što znači da mnogi preduzimaju ono što mogu. U nekim kulturama okreću se provodima ili događajima koji nude upoznavanja sa potencijalnim partnerima.

Rešenje za ovo pitanje nam nude akademski građani govoreći da treba razbiti predrasude. I žene i muškarci će morati da počnu da razmišljaju drugačije o ulogama i šta žele od braka.

Jedno od rešenja je i da društvo prihvati činjenicu da žena može biti glavni hranitelj porodice. Ta promena uključuje i ideju da se žena može udati i za mlađeg od sebe, kao i za manje obrazovanog. Da bi ovo funkcionisalo na široko, kompletno društvo mora da prevaziđe svoje paradigme. Međutim, još uvek je češće stanje da ljudi sledeću fazu svog života stave na čekanje jer nisu u mogućnosti da pronađu odgovarajućeg partnera.

Formalni brak nije jedina struktura u kojoj treba imati porodicu. Ljudi sve češće eksperimentišu sa drugim načinima i fazama života, kao što su ne imati decu ili ih podizati u manje tradicionalnim uslovima.

Premda, dok se ljudi ne budu osećali sigurnijim kao samohrani roditelji, ovo ideja će biti pitanje na svetskom nivou jer mnogi žele ako ne brak, onda sigurno, monogamno partnerstvo za reprodukciju.