Većina nas se trudi da privuče partnere s kojima imamo sličnosti, ili makar slično viđenje sveta ali i budućnosti. Ovo je najlogičnije jer ukoliko tražimo nekog na duže staze, želimo da se slažemo po bitnim pitanjima. Kompatibilnost u vezama i osećaj „kao da se znate sto godina“ dolazi upravo od sličnosti u idejama, ukusima i vrednostima poput novca, roditeljstva, religije pa čak i pitanja šta je dobar seks. Nedavna istraživanja su za ispitanike odabrala ljude u braku 40 ili 50 godina i svi oni su se složili da je srž zdravog odnosa upravo sličan pogled na najbitnije vrednosti u životu.

Kako pronaći srodnu dušu?

Zvuči tako jednostavno pronaći idealnog partnera, zar ne? Sve što treba je da pronađete nekoga s kim delite mišljenje po pitanju bitnih stvari. Nažalost, ovo nije jedini parametar na osnovu kog „odabiramo“ ko će nam se dopasti. Na to utiče i slika same veze, kako taj odnos treba da izgleda i koje su uloge partnera u tom odnosu. I dalje deluje vrlo jednostavno? Da, osim kada se to zakomplikuje, a evo kako se to događa.

Šta je za vas srećna veza?

Naša vizija srećne porodice i srećne veze dolazi od ljudi iz naše blizine i onih sa kojima smo odrastali. Ukoliko je vaša porodica bila disfunkcionalna, vrlo je teško da ćete stvoriti realnu sliku kako srećna veza izgleda. Štaviše i kada se nađete u skladnom odnosu, vrlo je verovatno da to nećete prepoznati jer vam je to od malena strano i mislite da to ne treba da bude tako, ili da ne zaslužujete tu sreću iz nekog razloga. Zbog ovoga ljude često privlače partneri koji ih podsećaju na disfunkcionalne odnose iz detinjstva, tj. odnose u kojima njihove osnovne emotivne ljudske potrebe nisu bile zadovoljene, ili potrebe njima bliskih ljudi. Drugim rečima, traže nekoga sa kim ne mogu biti srećni.

Ovo nisu svesni izbori. Još je Frojd tvrdio da sve potiče od porodice, pogotovo naša seksualnost i naš odnos prema seksu i ulogama u braku ili vezi. Činjenica je da ako je bilo problema u porodici, vi ćete uvek tražiti partnera sa kojim ćete moći da ostvarite samo sličnu situaciju, jer su porodični odnosi model prema kom formiramo svoje vrednosti kasnije u životu.

Privlačite loše momke i devojke?

Da li znate nekog ko se uvek „zalepi“ za loše momke, ili devojke kojima je potreban Supermen da ih spase? Ili možda vi osećate konstantnu potrebu da nekoga „popravljate“ ? Dešava se da prema osobama koje imaju loše navike (zavisnost, agresivnost, manjak poštovanja prema suprotnom polu itd.) osećamo privlačnost i stupamo u odnose jer nesvesno znamo da ćemo kao rezultat dobiti isto ono što poznajemo od malena kao model braka ili veze – disfunkcionalni odnos, ali, za razliku od svojih roditelja, mislimo da ćemo mi promeniti drugu osobu i dobiti savršeno funkcionalnu vezu.

Ovo je fantazija i laž kojom mažemo oči i sebi i drugoj osobi. Ako su vas roditelji razočarali u životu, a vi ste našli partnera koji je slika i prilika vaših roditelja, žao nam je ali očekujte isto – razočarenje i bol.

Iz razloga što odabiramo partnere koji su predstava naših viđenja sveta i života, ljudi koji su spremni da daju ceo svet nekome, često dobijajući mizerno malo natrag, privlače ljude koji vrlo rado uzimaju sve što mogu, pritom ne dajući ništa za uzvrat. Kada vas takva osoba razočara, umesto da produžite dalje, vi ćete pronalaziti izgovore i opravdavati nju ili njega. „Imao je teško detinjstvo“, „Ne cene ga na poslu dovoljno“, „Teško je ostaviti alkohol, to je bolest“, „Promeniće se, znam“...

Život u zabludi je protraćen život i ne samo što škodimo sebi i krademo sebi šansu da budemo srećni jednog dana, već uništavamo i tu drugu osobu jer oni žive misleći da njihove loše navike i nisu tako loše, čim ga neko voli i toleriše. Time tone sve dublje u svoje poroke i ubrzo će se naći na putu bez povratka.

Ukoliko zaista volite nekoga, a taj neko je otrovan po vas i vi ste toga svesni, ali jednostavno nemate snage da ih ostavite ili budete grublji sa njima, pomislite samo na to da im vi u stvari upropaštavate život. Da li želite da se oporave i budu bolji ljudi? Dajte im šansu – nemojte tolerisati ono što se ne mora opraštati. Njima je potrebna promena, a inicijator morate biti vi, jer će oni ići putem manjeg otpora dokle god postoji makar jedna osoba koja će se na njih sažaliti ili ih voleti bez obzira na sve.

Tražimo roditelja, a ne partnera

Psihološki gledano, ljudi u stvari teže za partnerom koji će biti roditelj njihovom unutrašnjem detetu koje ima neispunjene potrebe iz detinjstva. To dete je ljuto, usamljeno, fali mu ljubavi i pažnje. Ali nemojte zaboraviti da zdrave veze ne podržavaju odnos roditeljstva već jednakost partnera u vezi ili braku. Koliko god nama trebao neko da nas zaštiti ili nas uljuljka u, često lažni, osećaj sigurnosti da je sve u redu, više od toga nam je potreban čovek ili žena koji će nas uhvatiti za ruku i reći „moraš to sam/sama jer si sposoban“ i biće tu kao podrška, a ne kao roditelj kome se dete posle neuspeha uvek vraća.

I, šta sad?

Možda vas je ovaj tekst pomalo uzdrmao, jer se ljubavnim vezama retko kad pristupa iz ovog ugla, ali psihološke analize su godinama pomagale da se ustanove zakoni odnosa među ljudima u cilju unapređivanja socioloških veština i generalno radi kvaliteta života.

Zašto mi radimo neke stvari tako kako ih radimo, i zašto osećamo to što osećamo, sada se može objasniti zahvaljujući raznim istraživanjima, kako socijalnim, psihološkim tako i pedagoškim jer naše detinjstvo ima mnogo veći uticaj na naš odrasli život nego što mi to znamo ili želimo da priznamo.

Zato je bitno da pronađete dete unutar sebe, razumete ga i shvatite šta je ono što njega čini nesrećnim. Kada jednom shvatite kakav je vaš odnos prema ljudima s kojima ste odrastali, i šta su oni vama prezentovali kao model ponašanja, lakše ćete shvatiti svoje postupke i način odabira partnera.

Sindrom „žrtve“ ili „heroja“ koji spašava nekog kome je potrebna pomoć vam stoji na putu do srećne i zrele veze ili braka. Razumite sebe, da biste mogli pronaći osobu koja će vas razumeti i zavoleti takve kakvi ste.