Nismo bili prosečan par dvoje mladih, ludo zaljubljenih koji su bili tvrdoglavi i uporno odbijali da prihvate činjenicu da je veza u stvari odrastanje i da se u dvoje sazreva brže. Bili smo srednjovečni ljudi, formiranog karaktera, formirane ličnosti, sa već nekim odavno izgrađenim snovima koji se iz nama nepoznatih razloga nisu ostvarivali iako smo se mi preznojavali trudeći se da dostignemo svoje ciljeve. Upoznali smo se preko prijatelja na jednoj večeri. I On i ja smo imali poslove, s tim što je moja pozicija bila mnogo neizvesnija od njegove. Radila sam u jednom butiku, dok je on imao svoju malu firmu koja se bavila nekretninama. Počeli smo neobavezno da ćaskamo i kasnije, posle par čaša pića, već otvoreno počeli da flertujemo. „Pa šta, nisam udata, nemam 70 godina, zašto ne bih?“ ubeđivala sam sebe da zaista nema ništa pogrešno u tome što sam posle dugo vremena postala zainteresovana za nekog.

Kad ona traži njega, nađe sve što joj je potrebno

Posle par dana, telefon je zazvonio. Njegov glas je izazvao davno zaboravljeni osećaj u stomaku koji se zgrčio od uzbuđenja i neizvesnosti.

Da li hoću...?

Naravno. Sutra. Ionako je petak i nemam planove.

Sutradan sam se sredilia i našminkala. Osetila sam se privlačno i mlado, nestašno i avanturistički nastrojeno. Osećala sam se kao pre 10 godina kada sam išla na sastanak sa Njim... Sada je sve drugačije, i uopšte ne boli činjenica da smo se razveli... Pokušavajući da skrenem misli sa Prošlog, stavljam karmin boje „Burgundy“ koji dodaje tračak misterioznosti mojoj pojavi.

On me je dočekao ležerno obučen, u farmerkama i tamno plavoj košulji finog tkanja, one što miluju prste kada ih dodirnete. Da, klecnula su mi kolena ali ne jer je bio izuzetno privlačan (što jeste), već jer ne znam da li sam sposobna za ovo i da li sam spremna da se zaista prepustim leptirićima u stomaku.

Pomalo škrta na rečima, sedela sam preko puta Njega i analizirala njegovo lice, pokrete, mimiku lica i ocenjivala njegovu elokventnost na skali od 1 do 10. Bio je dobra 8-ica, ali su njegov blag pogled i oči u kojima se ogleda Jadram ulivali poverenje i brisali svu nesigurnost. Odlučila sam da se prepustim.

Kao on traži nju, sreća je u samom putovanju

...

Osetila sam kako u meni vri lava, sprema se eksplozija i nakon samo dve milisekunde, lava je uz vrisak, plakanje i tup bol u grudima lansirana iz moje utrobe u sobu koja je samo tupo odzvanja od suza i plača. Novi ožiljak, novo „ništa“ i nova praznina.

„Zašto se ovo događa, šta je krenulo po zlu?“

„Ali, ja njega volim.. I on mene..“

„Živimo zajedno već 3 godine..“

Misli su se nizale kao biseri na nisku koja se stezala sve jače oko mog grla i gušila me u jecaju. Nakon par dana sam sela i rešila da analiziram ponašanje. Svoje, njegovo, naše. Dva puta je krenulo po zlu, znači da je problem u meni?

Činjenica je da su postojale razlike od samog početka, da su kompromisi bili neizbežni ali je budućnost isto tako bila svetla. Nije bilo idealno, naravno, ništa na svetu nije savršeno pa tako ni naša ljubav, ali je izgledalo bajkovito.

Činjenica da je on imao svoj biznis objašnjavala je njegov prikriveni egoizam i njegovo gordo držanje. On je bio samouveren čovek koji je znao šta hoće. Ovo mi je bilo izuzetno privlačno, delovao je kao muškarac pored koga se svaka žena oseća kao – žena. I ja sam bila takva, dok nismo počeli da se viđamo. Polako sam popuštala i postajala „devojčica“ koju je razmazio. Nisam primetila da se menjam i postajem samo senka osobe u koju se zaljubio. Da, mi se i dalje volimo, ali smo se oboje promenili i zato je postalo nemoguće da ostanemo zajedno. Iz dana u dan sam se sve više ušuškavala pod ćebe udobnosti, tetošeći se da će on uvek biti tu da mi pomogne, da me motiviše i da mi kaže da ustanem kada padnem. Ono na šta nisam mislila je: „Šta kada se on umori od toga?“

Niko ne voli žrtve. Ovo sam naučila na teži način.

Ljubav je izuzetno snažna sila, ali onaj ko se u vezi drastično promeni rizikuje da izgubi voljenu osobu. Osećala sam se sigurno i izolovano od problema. Sve manje sam pažnje posvećivala svojim prijateljima jer mi je bilo bitnije da budemo zajedno. Na teži način sam shvatila da u svemu mora postojati balans. Kao kada staviš „burgundy“ umesto dreč crvenog karmina jer želiš da budeš sexy, ali odmerena.

...

Živimo zajedno već nekoliko nedelja. Divno je znati da ćemo večeras leći zajedno. Pomisao da će prvo što ugledam biti more u njegovim očima ulivala mi je krhki osećaj lebdenja.

Večeras imam sedeljku sa M, L. i K. K. se nedavno vratila iz Grčke i preplavljena je utiscima. Jedva čekam da ih vidim.

...

„Znaš, K. je bila na Tasosu, kaže da je fantastično. Cene su pristupačne a plaže su čiste, peščane. Mislila sam da bismo mogli i mi otići na par dana, možda krajem avgusta?“

„Volim peščane plaže, videću da uzmem godišnji. Šta još kažu tvoje ženske, kako je L. na novom poslu?“

...

Redovno sam išla na pilates, ili jogu. Nekad samo na bazen. To je bilo mojih 1h vremena u toku dana da se opustim, izbacim negativnu energiju iz sebe i napunim baterije. Kad god bih se vratila kući osećala sam se smireno. Primetila sam da sam mnogo raspoloženija kada se vratim kući i da imam volje za sve. On je voleo moje oznojano lice i energiju kojom sam zračila kad se vratim iz teretane. Obožavao je moje telo i redovno bi moj odlazak u teretanu ili na bazen imao vrhunski epilog, nešto poput senzualne masaže sa srećnim završetkom, ili samo srećni završetak.

...

Vratio se sa posla, iscrpljen i sa željom da odmori. Iznenađenje je oblilo njegovo lice kada me je video u dnevnoj sobi kako gledam neku beznačajnu seriju.

„Zar ti nisi na...?“

„Nije mi se išlo. Htela sam da budemo zajedno večeras, možda pogledamo film?“

„Ok.“

Prvi put, drugi. Deseti. Sve aktivnosti koje su me činile srećnom su potonule ispod površine moje ljubavi. Progutala ih je prevelika želja i strah da kradem „naše“ vreme od nas, a trebalo je da ga investiram u sebe.

On i ja smo shvatili u čemu je problem u roku od par meseci nakon bolnog raskida. U usamljenim noćima dok sam pokušavala da zaspim, navirale su mi slike situacija u kojima sam postupala kao neka druga žena, a ne kao ja, sve iz straha da ga ne izgubim i misleći kako muškarci vole ranjivost dama jer im to daje šansu da budu „alfa mužjaci“. On nije bio jedan od onih kojima je potrebna slabija osoba da bi se osećao snažnije. On je bio Zver kome je trebala Lepotica, snažna ali nežna, koja ume da ga ukroti svojom pažnjom i ljubavlju, ali dovoljno divlja da mora da je traži i doziva kada pobegne u divljinu.

Ljubavi treba prostora da diše. Ljudima treba vremena da budu razdvojeni da bi se uželeli jedno drugog. Kada se dvoje stope u jedno, gubi se lični identitet a onda, šta onda ostaje da se voli? Bleda senka žene sa „burgundy“ nijansom na usnama koju je oborio s nogu Jadran u očima.

Tek sada vidim da je greška što sam uveče ostajala kod kuće sa njim uz TV umesto da sam otišla na svoje sedeljke sa drugaricama i treninge. Odlazak je za mene značio da ja biram njih umesto njega, ali je istina mnogo drugačija: odlazak bi značio da ja biram sebe i radim na sebi, a to bi doprinelo njegovoj ljubavi jer bih ja bila – ja, ona u koju se zaljubio. Došla bih puna elana i pozitivne energije, sa temama za razgovor i ne bih se utopila u zidove prazne sobe, ne bih bila sunđer koji upija sve reči bez ličnog mišljenja, bez diskusije, bez nečeg novog.

Hese ima delo pod nazivom „Srećan je ko ume da voli“. On tvrdi da su sve prave ljubavi duboko nesrećne. Da li je to tako? Da li zaista moraš da propatiš i proliješ reku suza da bi ljubav bila „prava“? Možda je to zbog činjenice da ljudi uvek više vole ono što više nemaju? Verovatno je u pravu. A možda samo nije naišao na osobu koja će ga ubediti u suprotno. Nisam ni ja, ali sam zato naišla na lekciju koja će mi u budućnosti možda doneti „ono nešto“ :

Budi TI, u svakom trenutku, bilo s kim, bilo gde, nikada nemoj da izgubiš sebe. Koliko je samo brakova koji propadnu jer su On i Ona previše fokusirani na decu, na novac, na kuću, a zaboravljaju sebe? Zaboravljaju da i oni žive i da i oni zaslužuju vreme za sebe. Koliko se ljudi rastaje, a još uvek se vole, sve jer su se izgubili u toj ljubavi i zaboravili zašto vole jedno drugo? Kažu: „Ako želiš da budeš srećan u ljubavi, radi sve što si radio na početku veze“, tad smo najbezbrižniji, najzaljubljeniji, najneviniji.

Radi ono što voliš i u čemu uživaš, jer samo oni ljudi koji vole i cene sebe dobijaju na lutriji ljubavi.