Zašto većina ljudi gradi visoke emocionalne zidove? Zašto grade zid oko svoga srca?

Za takve ljude se kaže da su okrutni i neosetljivi. Da nemaju emocije u srcu. Te osobe su zaglavljene i ljubomorne na sve druge. Ljudi ih izbegavaju jer se ponašaju čudno i nemaju smisla za humor.

Ovakvi ljudi shvataju sve stvari suviše ozbiljno. Oni nemaju prijatelje i misle da nikada neće naći nekoga ko će ih razumeti. Za ljude sa emocijama oni su čudaci, nestabilne i emocionalno nedostupne osobe koje zaslužuju da budu ignorisane i same.

Ali ako zagrebete ispod površine i uronite malo dublje u njihovu dušu, osetićete i videćete njihovu bol. Taj pogled u njihovim očima čini se poznat. Oni nose veliku bol u svom srcu. Međutim, samo oni koji su iskusili takvo stanje to mogu prepoznati i razumeti.

Oni nisu okrutni i bezdušni. Oni nisu upijeni u sebe. Problem je taj što su njihovi emocionalni zidovi previsoki za one koji nisu osetili takvu bol. Nisu oni ni bezosećajni, već su toliko puta bili povređeni da su na kraju naučili da izgrade tu ogromnu tvrđavu oko sebe. To su uradili. Nakon toliko razočarenja, lomljenja srca i duševnih udara naučili su da je jedina stvar koja je bitna u životu samo - briga.

Emocionalni zidovi

Emocionalni zidovi ovakvih osoba su toliko visoki, zato što su izgubili poverenje u druge ljude. Ne veruju više nikome. Umorili su se od davanja drugih šansi i prilika. Ne žele i ne osećaju se prijatno da dele svoj život sa nekim ko nije pokazao da mu je zaista stalo. Ne traže pomoć ni od koga i ne osećaju potrebu da zavise od drugog ljudskog bića. Oni više neće da dozvole sebi da pokažu svetu koliko su ranjivi. Jedina osoba koja ih najbolje razume su oni sami.

Nekada su ovi ljudi isto bili emotivni, krhki, voljeni i otvoreni. Njihovi zidovi su se izgradili toliko visoko zato što su zauzvrat dobili samo slomljenjo srce... bol... Nekada su oni voleli jako, verovali bezuslovno, davali sebe bezgranično i opraštali mnogo puta. Ali se ispostavilo da to nije bilo dovoljno. Nije bilo dovoljno da nateraju one pored sebe da ostanu i da ih vole onako kako zaslužuju. Shvatili su da je jedino što ih čini da se osećaju sigurnim snažan emocionalni zid oko srca. Shvatili su da se mogu pouzdati samo u sebe.

Ovakvo stanje mogu da razumeju samo ljudi koji su doživeli isto, koji su bili u toj situaciji, koji su osetili te strahove. Oni znaju da su te granice koje su napravili oko sebe, oni napravili 100% kao zaštitu od budućih razočarenja i slomljenog srca. Nakon što su iskusili toliko bola, radije bi dopustili nekom da ne uđe, nego da uđe u njihovo srce. Tako se osećaju sigurnijim.

Uzgred, treba uvideti još neke stvari. Treba razmišljati o tome da dok je ta tvrđava tu, prisutna i dok čuva, ona takođe sprečava da se vide i dožive lepe stvari koje ovaj svet nudi. U početku, dok su zidovi još sveži, te stvari se još ni ne primećuju. Ali kasnije... desiće se da neće osećati ni bol, ali neće osećati ni ljubav. Ostaće samo praznina kao uteha.

Koliko smo sigurni da zaista želimo da bude tako, da ostatak života provedemo izolovani?

Da, ovi zidovi će oduzeti bol, oni će zaštititi od okrutnog sveta, ali će isto tako i oduzeti da osećamo. Oni će oduzeti ljubav i sve što je bitno u životu.

Zato je veoma važno shvatiti da ponekad moramo biti dovoljno hrabri da srušimo sopstvene zidove i barijere. Verovali ili ne, ovaj okrutni svet iza tih zidina ima mnogo toga lepog da ponudi. Još toliko toga ima da se vidi, oseti... iskusi...

Samo treba pronaći snagu u sebi i pomeriti granice!