Šta god radili, izgleda da se ljudska pohlepa, teško može zadovoljiti.

Pitate se zašto je to tako?

Zato što onog trenutka kada dobijemo ono što želimo i za čime ili kime smo žudili, mi postajemo ravnodušni. I želja i lov za sledećom, boljom stvari ili osobom, koja će zadovoljiti naš pohlepni ego, kreće ponovo. Ispočetka.

Kada pričamo o materijalnim stvarima, tehnološko razvijanje i njen porast, uvek će znati najbolje trikove kako da nas namame da želimo nešto da kupimo i imamo ono, što nemamo.

Kapitalističko društvo nas je tako dizajniralo, tako da uvek imamo potrebu da želimo stvari koje nemamo ili koje ne možemo imati.

Kada su odnosi i veze u pitanju, ni sa ovim nema preterane razlike.

Mi volimo da lovimo i uradili bi mnogo toga zbog tog uzbuđenja, da imamo i posedujemo nešto što nam je nedostižno.

Bez obzira koliko ljudi želeli da budu u vezi sa nekim, onog trenutka kada se suočimo sa tom osobom, licem u lice, imamo tendenciju da tu istu vezu, uništimo.

Kada upoznamo osobu koja je uspešna, pametna ili izvan naše lige, to nam je dovoljno da postanemo zavisni od njih i da ih shvatamo kao izazov.

Naš um, vođen egom, nas tera da ih lovimo i od tog trenutka, mi smo “upecani”.

Sa druge strane, verovatno postoji osoba koja nas voli i koja bi učinila sve za nas, i bila tu, zauvek. Takva osoba, vidi samo dobro u nama. To je osoba koja bi nam pružila ljubav, sigurnost i poštovanje, ali opet, mi ih odbacujemo. Kao da nisu dovoljno dobri za nas.

Zašto gubimo interesovanje za ljude koji su zainteresovani za nas?

Zašto, pitate se možda opet?

Zato što oni nisu onaj ulov, na koji smo mi navikli.

Zato što danas ljubav, znači brinuti o nekome. Ljubav danas više nije čista namera. Danas je mnogima samo cilj, da se drugi ludo zaljube u nas.

I, to je jedan od razloga, zašto većina ljudi, gubi interesovanje za ljude koje bi učinili sve za njih.

Naš mozak je tako isprogramiran da želimo stvari za koje verujemo da su previše dobre za nas.

Odrastali smo tako da verujemo da je uzbuđenje lova nečega što nam nije dostižno isto što i boriti se za nešto za šta smatramo da je vredno. Ubeđeni smo da prava ljubav, dolazi sa velikom borbom.

Verujemo da ono što je vredno, ne dolazi lako. Da moramo da patimo, pre nego što to možemo da imamo.

Kao rezultat toga, moramo da se prvo uverimo da se vredi boriti za nešto, pre nego što odlučimo da investiramo naše vreme i energiju u to.

Emotivno nedostupne osobe koje su sa namerom nedostupne, su za mnoge ljude Sveti Gral.

Takođe, jedan od razloga zašto biramo ljude koji su bolji od nas je, zbog biološkog aspekta.

Privlače nas jake i zdrave individue, koje nam se čine boljim od nas, sa kojima bi mogli da stvorimo bolje potomstvo. Ljudima je to jedna od bitnih stvari za reprodukciju - da stvore nešto bolje od njih, nešto božansko.

Ali, ako to uzmemo u obzir, zašto onda gubimo interesovanje za ljude koji vide to bolje, u nama?

Bez obzira kako to zvučalo, problem leži u nama i našem samopouzdanju. Da budemo precizniji - u nedostatku samopouzdanja.

Negde duboko u nama, jedan mali deo, veruje da ne zazlužujemo da budemo voljeni. Da li je to nesigurnost koja datira iz našeg detinjstva ili prošlih veza, mi osećamo da ne zaslužujemo pravu ljubav. Zbog toga, mi sebi spuštamo vrednost.

A kada se pojavi neko ko nas želi, javlja nam se ova misao - "mora da nešto nije u redu sa nama, čim se dopadam toj osobi". I zbog toga, mi njima spuštamo vrednost.

Ne osećamo se dobro kada mislimo da imamo nekoga ko će uvek biti pored nas, jer ako to čine, onda nisu dovoljno dobri. Pomalo je strašno koliko smo samodestruktivni i loši prema nama samima, zar ne?

I umesto toga, mi smo oduševljeni učestvovanjem u sadističkoj igri kojoj nema kraja, u igri traženja onog, što nam je nedostižno.

Zato što, oni koje “lovimo”, su bolji od nas…

Zbog nekog razloga, mi pre biramo da budemo odbijeni od nekoga ko je “bolji” od nas, umesto da budemo sa ljudima i prihvatimo njihovu pažnju, onih koji su “manje” vredni.

Ali, dokle ćemo ovako nešto dopuštati? Da li smo voljni da uništimo naše živote, zbog tog nezahvalnog uzbuđenja? Da li su ljudi danas toliko očajni i nesigurni?