Ti si bila a i dalje si na nekin način, posebna žena u mom životu, iako smo zavrsili našu vezu početkom 2015. godine.

Verovatno ćeš uvek biti posebna žena u mom životu i sigurno ćeš imati mesto u mom srcu.

Žao mi je što tada nisam mogao da te prihvatim i da te volim u potpunosti, onako kako sam oduvek maštao da ću voleti jednu ženu.

Nisam mogao, jer tada nisam voleo sebe i prihvatao u potpunosti. A kad ne možeš sebe, to znači da ne možeš i ne umeš druge.

Verovatno zato što nisam znao šta je prava ljubav.

A ti, ti si morala da mi se desiš. Morala si da uđeš u moj život jer sam pored tebe morao da osetim neke stvari i da vrlo verovatno, prođemo zajedno kroz neke stvari i da jedno drugom budemo i učitelj i student, istovremeno.

Sa tobom sam osetio nešto novo.

Neku novu emociju.

Valjda je to bila ljubav. Ne mogu da ti to potvrdim 100%, jer se sa takvom emocijom, nisam susreo do tad.

Ali taj put, to je bilo nekako svesno.

I bilo je lepo. Baš lep osećaj. Mislim da sam po prvi put, bio svestan svojih emocija. Po prvi put, u svojoj 29. godini.

Ali, zbog tog mog neznanja i straha, znaš da sam uradio glupost koju sam uradio. To si saznala one noći kada si “slučajno” otvorila moj Facebook i pročitala poruke sa devojkom sa kojom sam imao seks, prethodnu noć.

Morao sam da te prevarim, jer kada imaš traume iz detinjstva, onda to vučeš sa sobom kroz svoj život, sve dok to ne osvestiš i sve dok te to, ne opali po glavi. A tek kada postaneš svestan toga i kada dođe do buđenja, tek tada možeš da prihvatiš određene stvari i činjenice i možeš da počneš da radiš na sebi, da kreneš sa suočavanjem sa svojim strahovima i sa isceljenjem.

Znam i da ti imaš neke traume iz detinjstva, koje si morala da zalečiš…

Ali nakon te nove i lepe emocije, došlo je i do raskida naše veze.

Morao sam da prekinem vezu sa tobom i tako sebe kaznim.

Morao sam sebe da kaznim i da “odrobijam” bol, zbog boli koju sam naneo tebi. Da ne budem sa ženom, koju sam shvatio da sam voleo, ali kasno.

I morao sam da posle toga budem sam sa sobom. Sam u svom tom ludilu i mraku. U svojoj samnici, a opet, na slobodi.

Iako si mi kasnije priznala da si ti i mene prevarila, znaj da te ne krivim.

Ni malo.

Ne krivim te jer sada znam da žene varaju, samo kada su emotivne neispunjene. Ali i emotivno nezrele.

Bili smo tada oboje nedovoljno emotivni zreli.

Teško mi je to palo, ali kao što rekoh, ja sam to uradio jer sam se plašio da ćeš i ti uraditi isto.

Pored mene nisi mogla da budeš u potpunosti emotivno ispunjena, jer nisam znao mnoge stvari. Nije imao ko i da me uči. A i kako da znam kada tako nešto, nisam video, osetio ni probao do tad. Znaš i sama da sam mnoge stvari u životu, morao da uradim sam. Znam i da si me poštovala zbog toga.

Zašto sam morao da te prevarim?

Morao sam da te prevarim da bih zaštitio sebe. Prevarom sam “unapred” imao džokera u rukavu, kojeg sam mogao iskoristiti kako bih mogao lakše podneo bol, ako me i kada me prevariš.

U suštini, prevarom tebe, ja sam samo zavaravao sebe.

Taj moj odbrambeni mehanizam, je u suštini posledica traume iz detinjstva. Ignorisanje od strane jednog od roditelja a to sam, kao i mnogo više, saznao u dve seanse sa psihologicom kod koje sam išao zbog nas, dok sam još bio u vezi sa tobom i kada si otkrila to što si otkrila.

Želeo sam da saznam zašto sam takav muškarac kakav jesam. Zašto radim neke stvari koje radim i zašto se uvek iste stvari ponavljaju. Zašto sam prevario ženu koja je lepa, pametna, strastvena, samostalna i koja me mislim, da voli.

Zašto nisam bio zadovoljan sa ženom, pored koje sam, vrlo verovatno mogao da imam sve i da budem jedan srećan čovek?

Ali, upravo zbog svega toga, ti si posebna žena u mom životu.

Ti si bila okidač velikih promena u mom životu

Prvenstveno na emotivnom polju i velikom početku rada na sebi i “čišćenju” unutar sebe.

Posle tebe, iako mi je trebalo dugo vremena da te prebolim, počeo sam da sazrevam. Počeo sam da radim na sebi. Počeo sam da upoznajem sebe bolje, jer samo na taj način, shvatio sam da ću moći i druge bolje da upoznam. Samo ako se dublje povežem sa sobom, moći ću i sa ženom.

Zašto sve ovo, možda se pitaš?

Zato što sebi, taj put, nisam mogao da oprostim jer sam te povredio. Izdao sam te. Osećao sam krivicu, jer mi to, nismo zaslužili.

Ti si, iako nisam mogao da pređem preko svega toga i oprostim sebi, prešla preko svega toga i oprostila meni. Valjda zato što ti je bilo stalo do mene i zato što sam ti značio. Možda i zato što si ti mene prevarila, pa smo nekako na taj način bili “kvit”.

Mislim da si me čak i volela.

Mogao sam to da osetim.

Ne verujem ili možda ne želim da slutim da si glumela, ali ako i jesi, tvoja uloga je za čistu desetku i zaslužuješ, u tom slučaju Oskara.

Međutim, tvoji poljupci, dodiri i dela koja si radila zbog mene, govorili su mi da ti je stalo do mene.

Nije mi bilo potrebno da me govoriš. Tvoji dodiri, govorili su mi mnogo više.

I da, ti si morala da mi se desiš. Sa tobom sam morao da osetim tu novu, lepu emociju, da bih mogao da posle toga osetim veću tugu, jer samo tako ću moći da osetim još veću ljubav, koja će mi se pre ili kasnije, dogoditi.

I znaj da drugim ženama sam davao svoje telo, ali tebi sam pripadao. Emotivno. Onoliko koliko sam mogao i smeo.

Ti si bila moja mirna luka, u svom mom ludilu.

I hvala ti na svemu tome.

Hvala ti što smo morali da žrtvujemo našu ljubav, kako bih mogao da postanem bolji čovek i kako bi ti, mogla da postaneš još bolja žena.