„Ja to nisam rekao/la!”, “Jesi li siguran/a da sam ti to rekao?”, “Ne sećam se toga.” Ponekad, naši partneri zaborave stvari koje su nama važne, što često dovodi do žestokih rasprava ili frustracije. Kada se to prečesto dešava u vezi, možemo se osećati usamljeno, kao da nas partner ne sluša, ne ceni, ne poštuje ili ne razume. Da li vi ili vaš partner često zaboravljate stvari, koje bi drugom mogle biti važne? Godišnjice, rođendane, svađe, obećanja, dogovore, zadatke? Da li ste vi uvek ti koji se sećate svega, te osećate potrebu da konstantno podsećate partnera i zanovetate mu, pitajući se: “Zašto moj partner sve zaboravlja?” Zaboravljanje stvari koje su jednom od partnera važne – takozvana amnezija u vezi, narušava dobrobit vašeg odnosa. Šta je amnezija u vezi? Zašto zaboravljamo stvari? Kako rešiti ovu toksičnu situaciju pre nego što uništi vaš odnos?

Amnezija u vezi

Amnezija u vezi prevazilazi zaboravljanje godišnjice veze, braka ili rođendana partnera. Odnosi se na sistematsko i konstantno zaboravljanje svakodnevnih trenutaka, obaveza ili posebnih detalja koji su, barem za jednog od partnera, značajni, što ga povređuje. Jedan partner zaboravlja zajednička iskustva ili ih iskrivljuje, do te mere da se priča znatno razlikuje od sećanja drugog. Kao rezultat toga, ova dinamika zaborava, odnosno amnezija u vezi, često dovodi do nesporazuma i prepirki, koji stvaraju napetost u vezi i narušavaju intimnost.

Zašto zaboravljamo?

Deca često koriste zaborav kao odbrambeni mehanizam, kako se ne bi sećali stvari koje su bile traumatične za njih. Zaborav je jedan od najefikasnijih odbrambenih mehanizama koji razvijamo još od malih nogu. Veoma je efikasan, a kada izbriše memoriju, zaista je briše – i ono dobro, i ono loše. Kao odrasli, neki nastavljaju da zaboravljaju stvari kao način da se ne nose sa anksioznošću ili pritiskom da nešto urade. Drugi zaboravljaju kao pasivno-agresivan potez, jer im nešto jednostavno nije toliko važno. Za one koji često praktikuju ovaj odbrambeni mehanizam i usvoje ga, ovo može postati vizit karta, koju koriste pri stvaranju intimnih veza, koja zatim postaje amnezija u vezi. Zašto u vezi? Jer je ova vrsta amnezije kod ljudi koji je koriste uglavnom zastupljena samo u njihovom ličnom životu, na emotivnom planu, dok na poslu i u drugim segmentima života, na primer, mogu imati odlično pamćenje ili, u najmanju ruku, veoma dobar sistem koji im pomaže da ne zaborave.

Zaboravljanje važnih stvari u vezi

Zaboravljanje je uglavnom naš odbrambeni mehanizam. Ponekad, naše pamćenje potiskuje određena iskustva, jer su ona za nas traumatična ili nemamo psihološke resurse da se s njima nosimo, a da naš svet ne okrenemo naglavačke. Tada, naša podsvest odlučuje da „sakrije“ ta iskustva tamo gde ih ne možemo pronaći. Međutim, amnezija u vezi nije klinički pojam i problem sa mentalnim zdravljem, već normalna pojava u kojoj nema kognitivnog deficita, već nastaje uglavnom zbog emocionalnih ili ličnih razloga. U romantičnim odnosima i vezama možemo zaboraviti stvari da ne bismo morali da se nosimo sa anksioznošću ili neprijatnošću koje one generišu. Na primer, možemo zaboraviti ono što smo rekli u raspravi, jer ta tema nastavlja da deluje kao emotivni okidač koji nas uzrujava. Takođe, možemo zaboraviti neko obećanje ili plan jer nam se, duboko u sebi, zapravo ne sviđa. U drugim slučajevima, amnezija u vezi je odraz pasivno-agresivne ličnosti. Osoba koristi zaborav da manipuliše i nanese štetu partneru - svesno ili nesvesno. Zapravo, studije ukazuju na to da je ova vrsta amnezije u vezi povezana sa osobinama kao što su narcizam i/ili emotivna nestabilnost. Ovi ljudi mogu poreći iskustva da umanje stav ili mišljenje partnera, izbegavaju odgovornosti i manipulišu partnerom.

Zašto moj partner sve zaboravlja?

Konstantno zaboravljanje stvari u vezi koje su jednom partneru važne, stvaraju komplementarnu dinamiku: Jedan partner sebe smatra „zaboravnim“, a drugi tu ulogu mora da dopuni tako što će biti „onaj koji se uvek svega seća i koji na sve mora da podseća partnera“. U stvari, amnezija u vezi donosi određene psihološke koristi osobi koja zaboravlja. Neke od njih su:

Izbegavanje sukoba

Ako se ničega ne sećamo, izbegavamo sukobe odstupajući od glavne teme koja je izazvala anksioznost i napetost. Barem ćemo po tom pitanju biti „nedužni“, jer nas partner može kriviti samo za to što smo zaboravili, a ne za druga “nedela” i greške, što deluje kao olakšavajući faktor.

Izbegavanje odgovornosti

U mnogim slučajevima, kada se uspostavi dinamika zaborava i amnezije u vezi, druga osoba smanjuje svoja očekivanja i zahteve, što dovodi do manje odgovornosti za zaboravnu osobu.

Spoznajna sloboda

Zaborav je mehanizam za oslobađanje prostora u umu. Ukoliko se ne zatrpamo sa previše detalja i informacija, razmišljaćemo jasnije i imaćemo “čistiji” um da razmišljamo o drugim stvarima, koje su nam bitnije, privlačnije ili korisnije. Ovo dovodi do selektivne amnezije u vezi, kada jedan partner zaboravlja stvari jednostavno jer mu nisu dovoljno interesantne ili važne, iako drugom partneru možda jesu.

Nezainteresovanost

U najgorem slučaju, amnezija u vezi može biti posledica gotovo potpunog gubitka interesa za partnera. Kad više nema ljubavi i emocija, gubi se interes za zajednička iskustva, tako da ona postaju beznačajna i ne pamte se previše.

Mane amnezije i zaborava u vezi

Iako ponekad koristan, ovaj odbrambeni mehanizam u vidu selektivnog zaboravljanja u velikoj meri oštećuje vezu i odnos partnera. Cena odsutnog, zaboravnog partnera je visoka. Koje su mane amnezije u vezi?

- Partner smatra da niste dovoljno uložili u vezu. Vremenom, partner počinje na vas da gleda kao na arogantnu, lenju ili jednostavno osobu koja ga/je ne poštuje i ne sluša.

- Gubite poštovanje. Na kraju, vaš partner bi mogao da počne ozbiljno da vam zamera to što zaboravljate njemu ili njoj važne stvari ili da vas gleda kao odraslo dete, koje ne može (ili neće) da preuzme odgovornost u vezi.

- Vaš partner može prestati da deli svoja mišljenja, emocije i iskustva sa vama, konsultuje se sa vama ili vam se poverava, jer se ionako ničega posle ne sećate i sve zaboravite.

- Vaš partner postaje ogorčen. Na kraju, partner osobe koja ima amneziju u vezi često postaje nervozan, mrzovoljan, usamljen i ogorčen, jer je primoran da bude “knjigovođa” u vezi.

Posledice amnezije u vezi

Kada jedan partner stalno zaboravlja, stvara se nezdrava dinamika, koja dugoročno stvara razočaranje, nezadovoljstvo i sukobe - obostrano. Generalno, usled amnezije u vezi stvaraju se dve različite uloge. Osoba koja je zaboravna se smatra nezrelom, arogantnom, bezbrižnom, dok osoba koja se svega mora stalno sećati počinje da nosi težinu odnosa na svojim ramenima. To izbacuje odnos iz ravnoteže, jer jedan partner ulaže više energije i više se posvećuje vezi. Malo po malo, on prestaje da veruje svom partneru i prestaje da mu se otvara jer smatra da je to beskorisno. Ali, najveća cena amnezije u vezi je to što, vremenom, vaša veza postaje jednostrana narativa. Partner koji se efikasno seća svega u vezi, počinje da oblikuje i diktira zvaničnu priču, koje se partner u amneziji mora pridržavati. Partner koji mora da se seća svega za oboje, verovatno će postati vrlo konkretan, ogorčen i krut. Uvek je “u pravu” i zna „pravu istinu“. Ne može biti toliko spontan i bezbrižan kao zaboravni partner, jer neko mora da pamti sve i snosi odgovornost, što dovodi do obostranog nezadovoljstva.

Prihvatanje različite perspektive i rešavanja zaborava u vezi

Iskrenost je ključna za rešavanje problema amnezije u vezi. Ukoliko je zaboravljanje posledica nezainteresovanosti i nedostatka posvećenosti, biće potrebno preispitati odnos i odlučiti da li je uopšte vredno krenuti napred. Međutim, moramo razumeti da će u vezi uvek postojati dve različite perspektive i sećanja na zajednička iskustva. Biti par ili živeti zajedno ne znači doživljavati sve na isti način. Naša iskustva u velikoj meri zavise od naših očekivanja, želja ili čak od emocija u trenutku. Moramo prihvatiti da svaka osoba gradi svoju priču o onome što se dogodilo, što je može naterati da obrati više pažnje na neke detalje nego na druge. Ono što je važno je da oba partnera budu voljna da saslušaju jedno drugo, poštuju jedno drugo, otvoreno porazgovaraju o onome što im smeta i budu spremni na promenu.