Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Bombardovanje informacijama: kako razlikovati istinu od laži?

Nekada su ljudi verovali da je Zemlja ravna. Imali su dobar razlog za to, s obzirom na to da su se naučnici i mase tog vremena oko toga u potpunosti slagali. Verovatno se nasmejete, kada pomislite na to. Iako to danas može izgledati naivno, mnoge stvari u koje vi sami danas verujete i za koje mislite da su istinite, mogu se sutra pokazati podjednako lažnima i pogrešnima. Uzrok? Netačne informacije. Iako nam je internet omogućio lak pristup i dostupnost mnogim informacijama, u modernom svetu današnjice dolazi do drugog problema – bombardovanja informacijama. Internet, društvene mreže i mediji su prepuni vesti i informacija, koje bilo ko može da plasira u javnost. Međutim, kako preznati šta je tačno, a šta ne? Šta je istina, šta pretpostavka, a šta laž? U mnogim slučajevima, igramo se „gluvih telefona“. To se dešava zato što se većina ljudi često oslanja na netačne i neproverene informacije i koriste ih da bi oblikovali svoje stavove i razmišljanja. Dobra vest je da možete učiniti nešto po tom pitanju. Kako se zaštititi od lažnih i netačnih informacija? Kako prepoznati šta je istina, a šta laž, u moru informacija?

Ne možete verovati svemu što čujete ili pročitate

Svaki dan vas bombarduju informacijama. Pretražujete Internet, tražite savete od prijatelja i porodice, čitate recenzije proizvoda, čujete vesti na TV –u, gledate bezbroj objava na društvenim medijima i lista se nastavlja. Međutim, da li ikada, barem na trenutak zastanete i zapitate se koliko je ono što čujete ili pročitate od prijatelja, kolega, vođa ili takozvanih stručnjaka tačno, objektivno, pošteno i sveobuhvatno? Šta ako je pogrešno? Kako informacije kojima ste okruženi boje vaše sopstvene ideje i gledišta? Istina je da su neke informacije koje primite netačne. Što je još gore, mnogi ljudi i organizacije nemaju u srcu vaš najbolji interes. Štaviše, iako možda mislite da je praćenje gomile sigurna opklada, nemojte pretpostavljati da je gomila tome posvetila dužnu pažnju. U stvari, možda vas vode pravo sa litice. Jedan ili više vernika u neku ideju, ne čine je istinom ili neistinitom. Stoga, vodite se izrekom: „Kada se većina ljudi slaže s tobom, razmisli da nisi ipak pogrešio.“

istina ili laz

Kako saznati šta je istina a šta laž?

Istina, pogotovo ona koja je apsurdna ili koja nam ne odgovara, najčešće ima 3 faze: 1) ismevanje, 2) oštro protivljenje, i zatim 3) prihvatanje, kad postane suviše očigledna da bi se i dalje negirala. Mnoge istine morale su da istraju u umovima manjina, sve dok većina ne prihvati kao normalno i svakodnevno, ono što su do tada smatrali ekstremnim ili lažnim. Apsurd istine je da onaj ko zna, često ćuti, a onaj koji govori, često ne zna istinu. Istina postoji i ne može se izmisliti, već samo otkriti, a dve apsolutne istine ne mogu da protivreče jedna drugoj. Kada definišemo istinu, korisno je napomenuti šta nije istina:

• Istina nije ono što jednostavno deluje. U stvarnosti, laž može da deluje kao da „funkcioniše“, ali je to ne čini istinom.

• Istina nije ono što je jednostavno koherentno, razumljivo ili zvuči realno. U istinu nekada može biti teže poverovati, nego u laž.

• Istina nije nešto zbog čega se ljudi bolje osećaju. Nažalost, loše vesti mogu da budu istinite.

• Istina nije ono što većina ljudi kaže da je istina. 51% u grupi može da donese pogrešan zaključak.

• Istina nije definisana svojom namerom. Dobre namere i dalje mogu da budu pogrešne.

• Istina nije samo ono u šta verujemo. Laž u koju se veruje je i dalje laž.

Kako se zaštiti od lažnih i netačnih informacija?

Postoje određene stvari koje možete učiniti kako biste izbegli da se opečete zbog netačnih informacija. Kao opšte pravilo, Ronald Regan je bio u pravu kada je rekao: "Veruj, ali proveri." Sledeći put kada budete tražili bilo kakve informacije, čitali šta se dešava u svetu ili vašem gradu, primali informacije, slušali nečije mišljenje ili dobijali preporuke, razmislite o sledećem - do lažnih i netačnih informacija može doći na tri načina. Prvo, metoda koju koristite za dobijanje informacija može biti kompromitovana ili diskutabilna. Drugo, izvor informacija može biti loš. Na kraju, i same informacije mogu biti pogrešne. Istina nije ono kako nešto zvuči ili izgleda, već jedino ono što jeste. Da biste izbegli da vam bombardovanje informacijama zamagli um i pokušali da prepoznate šta je istina, a šta laž u moru silnih informacija koje dobijate na dvenom nivou, zapitajte se sledeće:

  • Da li dobijate informacije njihovog originalnog izvora ili druge, pete, pedesete ruke?
  • Da li pažnju posvećujete samo informacijama koje potvrđuju vaša postojeća uverenja ili tražite i nove perspektive?
  • Da li automatski prihvatate sve što čujete/vidite ili na to gledate sa zdravom dozom skepticizma?
  • Da li slušate ljude i uvažavate njihovo mišljenje zato što se zaista slažete sa onime što govore ili zato što vam se sviđaju ili su poštovani / ugledni?
  • Da li, nakon što je čujete, ustanovite da li je informacija mišljenje/pretpostavka ili činjenica?
  • Da li verujete da je nešto tačno, jer je dobro predstavljeno ili zasnovano samo na pozitivnim aspektima?
  • Da li utvrdite da li je informacija jednostrana (najčešće u nečiju korist) ili predstavlja obe strane problema?
  • Da li osuđujete mišljenja i perspektive koje se sukobljavaju sa vašima ili pokušate da uvidite smisao u mišljenjima drugih?
  • Da li slepo prihvatate savete koje dobijate ili pitate osobu kako je do tog zaključka došla?
  • Da li pretpostavljate da drugi uvek znaju bolje ili verujete sopstvenim iskustvima/instinktima?

Hrana za vaš um i misli

Iako živimo u vremenu u kojem su informacije obilne i (možda i previše) lako dostupne, to je bezvredno, ukoliko ih ne iskoristite pravilno. Ključno je uvek pažljivo preispitati informacije koje primate - procenjujući ih na osnovu tačnosti, poštenja, objektivnosti, pravovremenosti, izvora i temeljnosti. Da biste znali da prepoznate šta je laž, a šta istina u moru informacija kojim ste bombardovani, to takođe zahteva od vas da proširite svoje horizonte, ostanete otvorenog uma za mišljenja drugih ljudi, posmatrate stvari pošteno, objektivno i podstičete ljude da ospore vaše razmišljanje, umesto da bežite od kritike. Nečije mišljenje, ko god ta osoba bila, nije nužno istina ili proverena činjenica. Ukoliko ste poput većine ljudi, verovatno pazite šta unosite u svoje telo. Na kraju krajeva, hrana koju konzumirate utiče na vašu energiju, snagu i opšte zdravlje. Ukoliko ste toliko pažljivi kada je u pitanju konzumiranje zdrave hrane, zar ne biste trebali biti podjednako oprezni u pogledu načina na koji hranite svoj um? Vi ste ono što jedete i informacije koje probavljate. Stoga, iskoristite priliku da pažljivo proučite sve informacije koje dođu do vas. Vaša razmišljanja, mišljenja i uverenja vise o koncu.