Možda ste čuli da je najvažniji „organ ljubavi“ naš mozak, a ne srce. Ljudski mozak je najsloženiji organ, čija se potpuna funkcija dan danas nije istražila do kraja. Naš mozak je „kapetan lađe“ koji kontroliše i koordinira sve - od kretanja prstiju do otkucaja srca i naših misli. Ipak, naš mozak takođe igra presudnu ulogu u načinu na koji kontrolišemo i obrađujemo svoje emocije, a među istraživanjima o mozgu i njegovoj ulozi u emocijama i ljubavi postoji i nekoliko zanimljivih otkrića koja bi vas mogla iznenaditi. Stručnjaci i dalje imaju puno pitanja o ulozi mozga u nizu emocija koje osećamo, ali su uspeli precizno da utvrde poreklo nekih uobičajenih, uključujući strah, bes, sreću i ljubav. Zašto osećamo to što osećamo? Još bolje pitanje, šta je i gde se nalazi taj famozni „okidač“, koji nam govori da baš u tom trenutku treba da budemo besni, srećni ili tužni? Koji deo mozga kontroliše emocije? Odgovor na ova i mnoga druga zanimljiva pitanja možete pronaći u nastavku.

Odakle dolaze emocije?

Znamo da imamo više uspeha kada možemo da kontrolišemo svoje emocije. Stoga, želimo da pronađemo delove mozga koji nam omogućavaju da se nosimo sa svojim emocijama i kontrolišemo ih. Da bismo razumeli koji deo mozga kontroliše naše emocije, moramo prvo znati odakle kako i zašto se one uopšte pojavlju. Pokušajte da se setite kada ste se poslednji put uplašili. Da li se sećate o čemu ste razmišljali? Naučnici su otkrili da su naše emocije u većini slućajeva odgovor na različite misli i situacije. Ponekad, ljudi mogu istovremeno da osete više emocija (poput osećaja uzbuđenja i straha od ljubavi), a one su često uzrokovane našim mislima. To znači da bi dvoje ljudi moglo biti u istoj situaciji, ali osećati različite emocije, jer imaju različite misli.

Centar za osećanje i emocije

Kada pričamo o biološkom delu emocija i tome odakle fizički dolaze, limbični sistem je grupa međusobno povezanih struktura, smeštenih duboko u mozgu. To je deo mozga koji je odgovoran za naše bihevioralne i emotivne reakcije. U ovaj sistem spadaju:

Hipotalamus

Pored kontrole emotivnih odgovora, hipotalamus je takođe uključen u seksualne reakcije, oslobađanje hormona i regulaciju telesne temperature.

Hipokampus

Hipokampus nam pomaže u očuvanju i vraćanju uspomena. Takođe igra ulogu u tome kako razumete prostorne dimenzije vašeg okruženja.

Amigdala

Amigdala pomaže u koordinaciji reakcija na stvari u vašem okruženju, posebno onih koje pokreću emotivne odgovore. Ova struktura mozga igra važnu ulogu u strahu i besu.

Limbični korteks

Ovaj deo mozga sadrži dve strukture, koje zajedno utiču na naše raspoloženje, motivaciju i procenu.

Koji deo mozda kontroliše strah?

Sa biološkog stanovišta, strah je veoma važna emocija. Pomaže nam da odgovarajući način reagujemo na preteće situacije koje bi nam mogle naškoditi. Ovaj odgovor se generiše stimulacijom amigdale, praćene hipotalamusom. Kada amigdala stimuliše hipotalamus, on šalje signale nadbubrežnim žlezdama da proizvode hormone, poput adrenalina i kortizola – disanje se ubrzava, srce počinje da kuca jače, dlanovi da se znoje, a mi ulazimo u stresno stanje, koje je, iako ne zvuči prijatno, zapravo naš prijatelj. Strah je emocija koja nam je neophodna za prepoznavanje opasnosti i preživljavanje, u svakom smislu.

Koji deo mozga kontroliše bes?

Slično strahu, bes je odgovor na pretnje ili stres u vašem okruženju. Kada se nalazite u situaciji koja se čini opasnom i ne možete da pobegnete, verovatno ćete odgovoriti besom ili agresijom. Frustracija, poput suočavanja sa blokadama puteva tokom pokušaja postizanja cilja, takođe može pokrenuti emotivnu reakciju besa. Bes započinje s amigdalom koja stimuliše hipotalamus, slično kao kod emocije straha. Ljudi koji imaju oštećenje u ovom području često imaju problema sa kontrolom svojih emocija, posebno besa i agresije.

Koji deo mozga kontroliše sreću?

Sreća se odnosi na celokupno emotivno stanje blagostanja ili zadovoljstva. Kada se osećate srećno, uglavnom imate pozitivne misli i emocije. Studije sugerišu da sreća delimično potiče iz limbičnog korteksa. Još jedna oblast koja se naziva prekuneus, takođe igra ulogu. Prekuneus je uključen u pronalaženje uspomena, održavanje vašeg osećaja sopstva i fokusiranje vaše pažnje. Ljudi sa većim obimom sive materije u desnom prekuneusu su pretežno srećniji. Stručnjaci misle da prekuneus obrađuje određene informacije i pretvara ih u osećaj sreće. Na primer, zamislite da ste proveli divnu noć sa nekim do koga vam je stalo. U budućnosti, kad se setite ovog iskustva i drugih poput njega, možda ćete lakše doživeti osećaj sreće.

Koji deo mozga kontroliše ljubav?

Možda zvuči čudno, ali počeci romantične ljubavi povezani su sa reakcijom na stres, koju pokreće vaš hipotalamus. To ima više smisla kada se setite nervoznog uzbuđenja ili teskobe koju osećate kada se zaljubljujete u nekoga. Kako ova osećanja rastu, hipotalamus pokreće oslobađanje drugih hormona, kao što su dopamin, oksitocin i vazopresin. Dopamin je povezan sa sistemom nagrađivanja vašeg tela. Mala studija iz 2005. pokazala je učesnicima sliku nekoga u koga su romantično zaljubljeni. Zatim su im pokazali fotografiju poznanika. Kada im se pokaže slika nekoga koga vole, učesnici su povećali aktivnost u delovima mozga koji su bogati dopaminom. Naravno, u način na koji doživljavamo ljubav uključeni su i drugi „hormoni ljubavi“ o kojima više možete pročitati u našim drugim člancima.

Kako kontrolisati emocije?

Desna hemisfera se pokazala dominatna u procesima percepcije, doživljavanja i ispoljavanja negativnih emocija (npr. gađenje, strah, tuga), dok je leva hemisfera zadužena za doživljavanje i ekspresiju pozitivnih emocija (npr. sreća, ljubav). Ukoliko se većina negativnih emocija pojavljuje pod uticajem desne hemisfere, koja ima malo sposobnosti za jezik (verbalnu ekspresiju i razumevanje), onda ova negativna osećanja ne mogu biti izrečena, dok ne pređu u levu hemisferu mozga. Ovakva otkrića sugerišu potencijalni biološki razlog za izjave tipa: “Moj mozak je prazan”, kada doživljavamo negativna raspoloženja. Tada nam je fokus pažnje u mozgu na samoj negativnoj emociji, a sistem svesnog, jezički zasnovanog sistema mišljenja i uverenja, tokom doživljavanja negativnog raspoloženja, potpuno isključen. Izražavanjem osećanja verbalno i na taj način aktiviranjem leve hemisfere mozga, može se povećati balans i na taj način smanjiti doživljavanje negativnih emocija. Ovo je dokaz osećanja „skidanja tereta“, kada sa nekime popričamo i podelimo svoj problem, tugu ili frustraciju.

Emocije i mozak

Mozak je složen organ koji istraživači i dalje pokušavaju da dekodiraju. Ali, uspeli su da identifikuju limbički sistem, kao jedan od glavnih delova mozga koji kontroliše naše emocije. Kako se tehnologija bude razvijala, a naučnici sve bolje razumeli magični ljudski um, verovatno ćemo saznati više o poreklu naših složenijih emocija. Iako su emocije neopipljive i teško ih je opisati, čak i naučnicima, svaka od njih ima svoju ulogu, pomažući nam da učimo, pokrećemo se, volimo i preživljavamo.