Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Čime sam zaslužila tvoju ljubav?

Vrlo često, uhvatim sebe kako se zapitam: „Čime sam zaslužila tvoju ljubav?“ Nekada je to posle dubokog poljupca punog poštovanja u čelo, spremne večere nakon napornog dana kada je nisam očekivala ili malih znakova pažnje koji se suptilno provlače u svakom danu. Obasipaš me dobrotom, obavijaš me naklonošću, zaljubljuješ me u ljubav. Neguješ me čitavim svojim srcem, prihvatajući svaki delić moje duše bez rezerve, čak i one prašnjavije, diveći se mojim greškama, obožavajući moje nesavršenosti, snažno i nepokolebivo verujući da zaslužujem tvoju ljubav. Često o ovome razmišljam, i moram priznati, da nekada zaista ne znam čime sam zaslužila tvoju bezuslovnu ljubav. U tvojim očima sam besprekorna. Živo oličenje savršenstva – kada me gledaš, osećam se veliko. Osećam se veličanstveno, kraljevski, jedinstveno.

cime sam zasluzila tvoju ljubav

Tvoja iskrenost uvek zvuči nesumnjivo istinito. Sitnice koje radiš su uvek prožete dubljim značenjem. Odbijaš da se odvojiš od svojih osećanja, da sakriješ svoje najdublje misli pod gustim velom sumnje u sebe. Tvoje reči su strasne, srdačne, bezbrižne, iskrene, nesputani naleti obožavanja, zbog kojih moje srce doslovno zatreperi. Svaki put. Deliš sa mnom sebe u potpunosti, slobodno, bez oklevanja, uvlačeći me svakim danom sve dublje u sebe, otvarajući me još više iz moje tvrđavice koju sam sagradila, malo po malo, dok opojne, magične reči klize sa tvojih usana i opijaju me. Nespretna sam, često zaboravim da spemim večeru uopšte, pa me grize savest kada ti to učiniš za mene. Često žurim, te ti od mene ne dobiješ taj moćan poljubac u čelo. Kada prolazim kroz haotične dane, nekada ga ne dobiješ uopšte. Čime sam zaslužila tvoju ljubav, tvoju naklonost, tvoju iskrenost?

Neumoljivo premotavam svoj um ne bih li otkrila bilo koji trag tvoje ljubavi prema meni, ključ najdubljih želja tvog srca koji će mi dati odgovor na ovo pitanje. Upoređujem se sa ženama koje su te u prošlosti volele i izgubile, pitajući se zašto sam baš ja tako posebna u tvojim očima i zašto sam baš ja tu i ostala. Moj um zamišlja kako se gubiš u njihovim blistavim očima i blistavim osmesima, miluješ njihovu besprekorno meku kožu, uživaš u njihovim punim, crvenim usnama, a ja izranjam iz svojih misli i dalje žudeći za odgovorima, želeći da u potpunosti poznajem tvoje srce i najdublje misli. Ponovo se pitam, čime sam zaslužila tvoju ljubav? Nisam ništa izvanrednija od žena koje su nekada imale sve što sada meni pružaš. Koža mi se zacrveni kada mi je neprijatno bez upozorenja, kosa mi se petlja bez kajanja, a osmeh mi nije savršeno blistav. Ostavljaš me bez daha i bez reči, dok drhitm pred tobom, jer ne uspevam da na adekvatan način izrazim neopisiv trag koji ostavljaš na moje telo, moju dušu i moje srce. Upoznata sam sa otrovnim ubodima ljubomore, nepopustljiva prema konkurenciji, nepogrešivo ne želeći da drugi ugroze ono što imamo, a opet, odlučio si da me voliš kao da sam jedina žena koju vidiš. Kao da sam jedina za koju imaš oči, od toliko dubokog i prostranog mora izbora koji ti se pruža, kojem čak ne vidiš ni hrorizont. I, moram ponovo da se zapitam, „Šta sam uradila da zaslužim tvoju ljubav?“

Možda me voliš jednostavno zato što sam, na kraju dana, samo čovek – ranjiva, sirova, sklona lepotama i i greškama ovog života. Možda si otkrio da sam jezivo nesavršen odraz samog života, sitnih fragmenata lepote i bola, spretno spojenih u jedno. Možda, jednostavno, vidiš i obožavaš lepotu u mojoj nesavršenosti, mojoj nepokolebljivoj, nepristojnoj nežnosti. Možda prepoznaješ da čak i slomljene duše zaslužuju ljubav. Možda, vidiš u meni vidiš sve ono što sam se bojala da niko nikada neće ugledati. Možda, jednostavno osećaš koliko duboko i bezuslovno ja tebe volim. Više nego ikada ikoga. Više nego što sam mislila da je moguće.

Sumnjam da ću ikada osećati kao da zaista zaslužujem tvoju neugasivu, bezuslovnu, čistu i strastvenu ljubav. Kako sam ja, toliko nesavršena, sa svim svojim manama, nespretna i čudna, uspela da je zaslužim u takvim količinama? Kako sam uspela da je dobijem bezuslovno, bez pitanja? Pitam se da li ću večno preispitivati da li zaslužujem tvoje obožavanje. Ali, za sada ću bez straha i preispitivanja, bezuslovno i bez pitanja, prepustiti i pokloniti svoje srce tvom, blaženo uživajući u pijanstvu tvojih opojnih reči, sigurnošću tvog snažnog zagrljaja i poljupcu punog poštovanja u čelo, verujući da ću uvek biti dostojna tvoje ljubavi, iako ja na to ponekada zaboravim. I, obećavam, neću se više pitati čime sam zaslužila tvoju ljubav i neću je više preispitivati, jer se plašim da je ne pokvarim. Čak i ako ih ima, ne želim da joj nađem mane. Želim da ostanem ovako voljena. Želim da se ogledam u tvojim očima i vidim sebe onakvom kakvom me samo ti vidiš. Kada malo bolje razmislim, ne želim da znam čime sam zaslužila tvoju ljubav. Tu je, prihvatam je i bezuslovno uzvraćam. I to je jedino što je važno.