Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Da li ste lenji ili samo previše stimulisani?

Dobra vest za sve ljude koji su se već pomirili sa time da budu okarakterisani kao “lenji” - usporavanje vašg života zapravo može biti tajna uspeha i produktivnosti. Prekomerna stimulacija se uglavnom ignoriše ili sasvim pogrešno pomeša sa nečim drugim, poput puke lenjosti. Ali, njeni efekti su ogromni i trajni. Šta je uopšte lenjost? Da li ste zapravo lenji ili samo previše stimulisani? U nastavku, naučite kako da izbegavate višak stimulusa i oslobodite vrednu pčelicu u sebi, koja je zapravo oduvek bila tu.

Šta je lenjost i kada smo lenji?

Pre nego što zađemo u detalje, hajde da razgraničimo šta lenjost jeste, a šta lenjost nije. Lenjost je negativna reč, koja uglavnom čini da se osećamo krivima, neadekvatnima, nedovoljno sposobnima, vrednima i narušava nam samopouzdanje. Ovo može biti opravdano, u kom slučaju je lenjost definitivno nepoželjna osobina, koja najviše šteti nama samima, zbog čega treba pronaći motivaciju koja će je iskoreniti. Međutim, ponekada, ono što smatramo da nekoga čini lenjim, zapravo uopšte nije lenjost.

lenjost previše stimulacije

Lenjost je kada:

Ne radite nešto što se zaista treba ili mora učiniti

Nema realnih razloga da nešto ne učinite

Ako nešto ne učinite, to pokazuje zanemarivanje sebe ili nekoga drugog, ko zbog toga trpi posledice.

Lenjost NIJE kada:

Nešto ne mora da se radi ili može da se uradi neki drugi put

Postoji razlog zašto nešto ne želite učiniti. Umor je realan razlog, ne lenjost. Biti pod stresom ili bolestan je realan razlog, ne lenjost. Izbegavanje stresa, umora ili preopterećenosti je realan razlog, ne opravdanje za lenjost. Ne znati odakle početi je realan razlog, ne lenjost.

Ako nešto ne učinite, a ne zanemarujete time druge. Ako će na druge ljude uticati nešto ne radite, a postoji realan razlog da se to ne učini, to nije bezosećajno. To je realno u pogledu činjenice da nismo uvek u poziciji da ispunimo ni svoja očekivanja, ni očekivanja drugih ljudi. Ili, ako nešto ne učinite, možda zanemarujete druge, ali s punim pravom, jer su njihovi zahtevi nepravedni i previsoki, a zanemarivanje njihovih potreba je samo sporedni efekat davanja prioriteta vašim potrebama ili željama, radije nego tuđim. To nije lenjost.

Lenjost ili prekomerna stimulacija?

Znatan broj vas definitivno verovatno zna za opasnosti interneta, društvenih mreža i svetlucavih ekrana pametnih telefona i drugih uređaja kojima smo konstantno izloženi i koji nas “bombarduju” neželjenim stimulansima i informacijama. Nauka je više puta dokazala da to ometa naše mentalne sposobnosti i sposobnost da završimo poslove i obaveze. Međutim, izgleda da mnogi i dalje ne shvataju koliko je to ekstreman uticaj na naš um i produktivnost. Uzmite u obzir to da vaše očne jabučice nisu jednostavno pričvršćene za vaš veliki mozak, već se smatraju pravim tkivom i delom uma. Zašto onda i dalje ne shvatamo ozbiljno njihovo opterećenje? Na primer, kada se miševima za testiranje u laboratorijama prikazuju ekrani telefona i televizije, oni su mnogo lošiji u psihološkim testovima: lavirintima, memoriji i različitim vrstama kritičkog mišljenja. Kada su manje zauzeti ekranima koji im odvlače pažnju, putuju kroz lavirinte sa izvrsnom i redovnom efikasnošću, bez ometanja. Kod ljudi nije ništa drugačije. Takođe, prekomerna stimulacija u vidu fizičke ili psihičke “pretrpanosti” zadacima i obavezama, koje stvaraju odbojnost i psihički ili fizički umor su realna stvar i takođe oblik prekomerne stimulacije.

Prekomerna stimulacija nas čini "lenjima" ali kako pobediti takvu lenjost?

Svi imamo dane na koje se osvrnemo i zapitamo šta smo zapravo uopšte uradili. Nerviramo se, jer mislimo da nismo uradili ništa. Ali, tehnički smo radili svašta. Sedeli smo na kauču gledajući čitavu sezonu serije, listajući Fejsbuk i društvene mreže i gledajući YouTube. To je dopamin na delu. Otpuštamo svoje instinkte i napuštamo produktivnije obaveze, da bismo uživali u receptorima zadovoljstva. Kada se aktivno isključite iz ove petlje, i prestanete da rasipate pažnju na hiljadu nebitnih delova, pripremate svoj mozak da se zaista “uključi” i obavi prioritetne stvari, bez ometanja. Velika ideja ovde je kognitivna svest, koja se naziva i metakognicija. Ljudi koji imaju razvijenu kognitivnu svest, umesto da žive primitivno, prepuštajući se svakom svom hiru, oni “izlaze iz sebe” i posmatraju svoje performanse, objektivno, iz stava trećeg lica. Oni vide haos, zaustavljaju ga i svesno upravljaju njime, pa tako i svojom produktivnošću.

Ne radite apsolutno ništa

Čuveni autor, Rejmond Čendler, imao je briljantnu strategiju za lenjost i odugovlačenje, koju je nazvao „Alternativa ničega.“ Koliko god paradoksalno zvučalo, kada se osećate neproduktivno i lenje, ne dozvolite sebi da bilo šta radite. To znači da nema telefona ili drugih uređaja za zabavu, nema knjiga, pranja sudova, apsolutno ničega. Biće vam veoma, veoma dosadno. Ali, ako napravite ovo pravilo, imaćete osećaj kao da ste sebi dali dovoljno vremena da odmorite, a naknadno ispunjavanje zadatka koji je trebalo obaviti biće mnogo bolji i prijatniji od osećaja ekstremne i potpune dosade.

Meditirajte

Meditacija je takođe izuzetno efikasna, kada se ne možete koncentrisati jer ste previše stimulisani, na bilo koji način, te mislite da ste lenji. Zatvorite oči, dišite polako i usredsredite se na to da ne dopuštate nikakvim mislima da vam prolaze kroz glavu. U tim trenucima prekomerne stimulacije, mentalnu tišinu je najteže postići. Glava vam je puna haotične energije i misli koje se prepliću. Ali, na kraju, pre ili kasnije, osećaćete se mirno i usredsređeno. Bićete spremni za produktivan rad. Počnite barem sa 5-10 minuta – malo truda vrlo brzo odvešće vas daleko.

Postavite sebi jasne ciljeve

Robert Hajnlajn je jednom rekao: „U nedostatku jasno definisanih ciljeva, postajemo čudno lojalni svakodnevnim izvođenjem trivijalnosti, sve dok nas one na kraju ne zarobe.” Postizanje konkretnih i jasno definisanih ciljeva usmerava vaše napore u jedan tunel, koji je ograđen od buke. Ne treba da postoji velika kontrolna lista svih zadataka koje treba da uradite. To umanjuje važnost zadatka i učiniće da budete previše stimulisani, što je upravo ono što želite da izbegnete. Neka lista ciljeva koje treba da ispunite bude kratka i jednostavna. Kao i efikasan laboratorijski miš, počnite tako što ćete znati kroz koji tačno lavirint želite da prođete. Zatim, zanemarite sve što vas odvraća od tog putovanja. Ostanite na oprezu. Smatrajte svako ometanje i svaki prekomerni stimulans koji je višak, pogrešnim skretanjem u lavirintu iz kojeg ćete se teško vratiti i pronaći izlaz.

Niste lenji, već previše stimulisani

Sledeći put kada pomislite da ste lenji i nemarni, proverite da niste možda samo prekomerno stimulisani. Previše ljudi je vezano za ponavljajuće, sitne i neproduktivne navike, koje su osmišljene tako da ih drže u krugu povratnih informacija, poput pametnih uređaja, društvenih mreža ili su jednostavno prekomerno stimulisani mnoštvom informacija, obaveza, želja i planova, te usled toga postaju psihički preopterećeni i preumorni da bi išta od toga zapravo i sproveli u delo. Kada se osećate lenjima, umesto da na silu pokušavate da naterate sebe da budete produktivni, uradite upravo suprotno - usredsredite se na usporavanje svog uma. Uradite to vežbanjem meditacije, definisanjem jednog jasnog cilja za taj dan i (barem kratkim) prekidom svakog kontakta sa tehnologijom i drugim stimulansima koji vam odvlače pažnju. Produktivnost se ne sastoji u tome da se što više toga uradi, pa makar i delimično, već u tome da se urade prave stvari, kvalitetno, makar ih bilo manje. Imajte jasne ciljeve. Prisilite se da neko vreme ne radite ništa, ako primetite da odugovlačite, jer vam se ne da, jer ste umorni ili ako ste previše stimulisani. Možda će vas iznenaditi da ne raditi ništa ima običaj da se zašravo pretvori u nešto. Iznad svega, budite selektivni u pogledu onoga što dozvoljavate da stimuliše vaš um - filtrirajte nepotrebnu buku, a svoju pažnju tretirajte imajući čuvenu posledicu “Jedno, ali vredno” na umu.