“Koja je svrha života? ", "Ima li moj život smisla?", "Zašto uopšte postojim?" Ukoliko ste sebi počeli da postavljate ovakva pitanja, praćena intenzivnim preispitivanjem toga da li je vaše postojanje besmisleno, da li ste iskoristili svoj život kako treba ili donosili dobre odluke, možda prolazite kroz egzistencijalnu krizu. Većina ljudi doživi anksioznost, depresiju i stres u nekom trenutku svog života. Za mnoge su ove emocije kratkoročne i ne ometaju previše njihov kvalitet života. Ali, neke ljude ovakve negativne emocije mogu dovesti do dubokog očaja, zbog čega dovode u pitanje svoju svrhu u životu. Ovo je poznato kao egzistencijalna kriza. Egzistencijalna kriza se izučava još od početka prošlog veka. Ipak, čak pored obilja istraživanja na tu temu, možda vam nije poznat ovaj izraz ili ne razumete kako se egzistencijalna kriza manifestuje i razlikuje od drugih stanja. Šta je egzistencijalna kriza? Kako da je prepoznate, a zatim prevaziđete? Saznajte u nastavku.

Šta je egzistencijalna kriza?

Egzistencijalna kriza odnosi se na period života u kojem gubimo iz vida smisao života i osećamo se nemoćnima da ga pronađemo ili stvorimo, što dovodi do velike zabrinutosti ili tuge. Egzistencijalna kriza manifestuje se u vidu upornih, nametljivih misli i pitanja o trivijalnosti i besmislenosti života. Ovaj izraz potiče iz filozofskog koncepta egzistencijalizma, koji naglašava odgovornost pojedinca da svojom slobodnom voljom izabere smisao svog života. Egzistencijalna kriza odnosi se na osećaj nelagode, nesigurnosti i besmisla po pitanju svrhe i smisla života, naših izbora i slobode, što dovodi do dubokog preispitivanja svega. Bilo da se to naziva egzistencijalnom krizom ili egzistencijalnom anksioznošću, brige su iste: da je život sam po sebi besmislen, da naše postojanje nema smisla jer je ograničeno, da svi moramo jednog dana umreti i preispitivanje toga da li smo uradili sve što smo želeli, ispravno.

Kako dolazi do egzistencijalne krize?

Ljudi mogu doživeti egzistencijalnu krizu kada počnu da se pitaju šta život uopšte znači i koja je njihova svrha na ovom svetu ili svrha života u celini. Nije neuobičajeno tražiti smisao života. Međutim, kada je u pitanju egzistencijalna kriza, problem leži u nemogućnosti pronalaženja zadovoljavajućih odgovora. Kod nekih ljudi, nedostatak odgovora izaziva lični sukob iznutra, izazivajući frustraciju i gubitak unutrašnje radosti. Egzistencijalna kriza može pogoditi svakoga, u bilo kom uzrastu i životnom dobu, ali mnogi doživljavaju egzistencijalnu krizu kada se nalaze u teškoj situaciji, usled velikih životnih promena ili borbe za uspeh. Odrasli generalno imaju veću verovatnoću da dožive egzistencijalnu krizu, jer imaju mentalne sposobnosti da razmišljaju o složenosti života. Egzistencijalne krize se najčešće dešavaju u sledećim fazama života:

• Adolescentska egzistencijalna kriza – preispitivanje i beznađe tokom prelaska u odraslo doba
• Egzistencijalna kriza odraslih - počinje u kasnim 20-im godinama i fokusira se na pitanja romantičnih i međuljudskih odnosa, identiteta i karijere
• Kasnija egzistencijalna kriza - druga polovina života odraslih je čest period života kada ljudi doživljavaju egzistencijalnu krizu, poznat i kao “kriza srednjih godina”, a koncept mortaliteta, odnosno smrtnosti je posebno istaknut tokom ove faze.

Vrste egzistencijalne krize

Različiti tipovi i vrste egzistencijalnih kriza uključuju:

Svrha života

Glavna tema egzistencijalne krize najčešće je preispitivanje toga da li život uopšte ima smisla. Ljudi nalaze smisao u različitim delovima svog života, poput religije, ljubavi prema porodici i prijateljima ili svojih hobija i strasti. Težimo stvaranju smisla kroz međuljudske odnose ili postizanje ciljeva. Ukoliko osećate kao da ne možete da stvorite ili pronađete smisao u bilo čemu, dolazi do egzistencijalne krize, jer se život ne oseća vrednim življenja. Imati smisao i svrhu života pruža nam nadu i motivaciju. Ali, nakon što razmislite o svom životu, možda ćete osećati kao da niste postigli ništa značajno ili napravili ikakvu razliku. Ovo vas može navesti da dovedete u pitanje sopstveno postojanje - „Šta je smisao života?”, “Zašto uopšte postojim? "

Smrtnost

Pojmovi života i smrti javljaju se tokom egzistencijalne krize. Smrtnost je posebna briga, koja najčešće ide zajedno sa godinama. Kako napredujemo kroz životne faze, dosezanje određene starosne dobi, proseda kosa, nastanak bora ili bolest dokazi su da život brzo prolazi i da će se jednom neminovno završiti. Na primer, vaš 50. rođendan može vas primorati da se suočite sa realnošću da ste na polovini svog života, što vas dovodi do preispitivanja svega što ste uradili. Nepoznato je zastrašujuće, jer se neki plaše da nemaju dovoljno vremena za postizanje svih svojih želja i ciljeva. Ne znaju šta ih čeka nakon smrti, što dovodi do dodatnog straha i egzistencijalne krize.

Sloboda i odgovornost

Imate slobodu da sami donosite odluke koje vam mogu promeniti život na bolje ili na gore. Većina ljudi više voli ovu slobodu, umesto da neko donosi odluke umesto njih. Ali, ova sloboda sa sobom takođe nosi odgovornost. Morate prihvatiti posledice izbora koje napravite. Za neke je ova spoznaja previše opterećujuća te izaziva egzistencijalnu krizu, jer, iako je lična sloboda privilegija, ona je istovremeno uznemirujuća, jer shvatamo da smo i te kako odgovorni za ishode našeg ponašanja i odluka, odnosno ishod sopstvenog života, koji počinjemo da preispitujemo.

Povezanost i izolacija

Povezanost stvara odnose, dok nas izolacija odvaja od drugih. Ljudima je potrebno i jedno i drugo. Povezivanje sa drugima ispunjava osnovnu potrebu za podrškom, ljubavlju. Izolacija, međutim, omogućava pojedincu da pronađe svoj identitet izvan grupe. Kada povezanost i izolacija ne postoje u ravnoteži, lako gubimo sebe i osećaj za svoje mesto i svrhu u svetu. Ko sam ja? Koja je moja istinska strast? Šta mom životu daje smisao?

Potiskivanje emocija

Ne dopuštajući sebi da osećate negativne emocije ponekad može dovesti do egzistencijalne krize. Neki ljudi blokiraju bol i patnju, misleći da će ih to usrećiti. Ali, to često može dovesti do lažnog osećaja sreće. A, kada ne doživite i ne osećate istinsku sreću, život može delovati praznan i besmislen.

Simptomi egzistencijalne krize

Kako da znate da li prolazite kroz egzistencijalnu krizu? Emocije koje se doživljavaju tokom egzistencijalne krize su normalne. Svi su u nekom trenutku razmišljali o svojim životnim odlukama, dovodili u pitanje sopstvenu svrhu, odnose, uspehe, a zatim preispitivali svoje ciljeve. Međutim, kada ove emocije postanu uporne i preovladavajuće, lako se mogu pretvoriti u egzistencijalnu krizu. Simptomi egzistencijalne krize uključuju:

• Anksioznost - nekontrolisana panika i briga oko pitanja života i smrti (tj. izbora karijere ili veze, strah od bolesti, smrti, itd.)
• Depresija - tuga i kajanje zbog donetih izbora
• Umor - krajnji umor od pokušaja pronalaženja smisla u životu
• Zaokupljenost smrću - povećana svest o životnim poteškoćama
• Nedostatak motivacije- zanemarivanje odgovornosti, jer životu nedostaje smisao; pitajuć sei: "Koji je uopšte smisao života?"
• Usamljenost – osećate se nepovezano ili udaljeno od ljudi oko sebe

Kako prevazići egzistencijalnu krizu?

Uz pravilno suočavanje, misli i osećanja povezana sa egzistencijalnom krizom mogu pozitivno uticati na nečiji život. To vam može pružiti osećaj svrhe, cilja ili čak pomoći u uspostavljanju jasnog identiteta. Kako prevaziči egzistencijalnu krizu?

Preuzimanje kontrole

Negativne i pesimistične ideje zamenite pozitivnim. Reći sebi da vam je život besmislen može postati samoispunjavajuće proročanstvo. Umesto toga, preduzmite korake potrebne da biste živeli smisleniji život. Pronađite i negujte svoje strast i i hobije, bavite se ciljevima u koji verujete.

Promenite perspektivu

Vaš život verovatno ima više smisla nego što mislite. Umesto da patite zbog svega čime niste zadovoljni, zapišite sve na čemu ste zahvalni. Ovo može uključivati vašu porodicu, posao, talente, kvalitete i dostignuća. Promenite sve negativne misli. Umesto „Moj život je besmislen“, recite: „Moj život ima smisla kada _____“.

Potražite pomoć

Razgovor sa voljenim osobama o vašoj egzistencijalnoj krizi može vam pomoći da steknete drugačiju perspektivu i podsetiti vas na pozitivan uticaj koji ste imali na njihove živote. Ukoliko to nije dovoljno, popričajte sa terapeutom. Stručnjaci za mentalno zdravlje mogu vam pomoći da prevaziđete egzistencijalnu krizu putem terapije razgovorom ili kognitivno-bihevioralnom terapijom.