Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Emocionalna (ne)pismenost

Jedan od kolektivnih blokada naše kulture je široko rasprostranjena emocionalna nepismenost. Svi misle da znaju šta osećaju. Nažalost, to je u mnogim slučajevima samo rezultat procesa razmišljanja. Kada ljudima vlada neka emocija, potrudiće se da odbrane i opravdaju svoja osećanja. Međutim, koliko zaista poznajemo svoje emocije? Da li umemo da prepoznamo, razlikujemo i imenujemo svoje emocije? Mnogo ljudi pati od emocionalne nepismenosti, a da toga nije ni svesno. Možda imaju druge veštine i mnoštvo diploma, ali imaju sposobnost emocionalne obrade trogodišnjaka. To je stvar koju ne možete naučiti samo iz udžbenika. I sviđalo se to nama ili ne, to je pitanje koje smo zanemarili. Većina nas zna sve o opštim principima dobrog fizičkog zdravlja, a previše zanemarujemo glavni organ - mozak. Emotivna nepismenost utiče na emotivno i mentalno zdravlje. Ljudska bića su mnogo više od jezičkih, matematičkih ili tehničkih veština. Mi smo, pre svega, društvena i emotivna bića. To je nešto na šta najčešće zaboravljamo, a većina obrazovnih institucija to ne smatra važnim. A priznajmo, ako znate da rešite problem kvadratnom jednačinom, neće vam biti od koristi ako, na primer, ne budete mogli efikasno da komunicirate ili saosećate sa ljudima oko sebe ili čak sami sa sobom. Šta je emocionalna (ne)pismenost i kako se „opismeniti“?

emocionalna nepismenost

Šta je emocionalna nepismenost?

Emocionalna nepismenost postoji širom sveta. Češća je kod muškaraca nego kod žena, jer je snažno povezana sa osobinama koje su u našem društvu povezane sa muškošću poput moći, dominacije, ispravnosti, intelekta i tako dalje. Emocionalna nepismenost je nemogućnost da razumemo svoje emocije i upravljamo svojim emocijama i osećanjima, dakle, ujedno i razumemo i prihvatimo emocije drugih. To je nepovezivanje sa emocijama i osećanjima, što ne samo da nas sprečava da preciziramo šta osećamo, već i ograničava naš delokrug, pretvarajući nas u reaktivne i impulsivne ljude, koji ostaju zatvoreni u svojim emocijama. Ovaj pojam je neraskidivo povezan sa emocionalnom pismenošću, konceptom koji se odnosi na sposobnost razumevanja emocija, slušanja drugih i saosećanja sa njihovim emocionalnim stanjima, kao i izražavanje sopstvenih emocija na produktivan način. Emocionalno pismena osoba će moći da upravlja svojim emocijama da bi se osnažila i motivisala, poboljšala svoj kvalitet života i međuljudske odnose. Osoba žrtva emocionalne nepismenosti, naprotiv, biće žrtva svojih emocija, što će verovatno prouzrokovati više problema, bilo na ličnom ili na međuljudskom nivou.

Odakle nastaje emocionalna nepismenost?

Emocionalna nepismenost počinje ljudskim razvojem sa oko dve godine starosti. Dete se prvi put susreće sa otporom van sebe. Ono nešto traži, a njega osuđuju zbog toga, što dovodi do frustracije. Većina roditelja ne umiruje svoju decu kada im samo zabrane da, recimo, stavljaju ruku na ringlu. Ovo je zapravo vrlo čudno. Dete je istinski frustrirano, tužno i besno što ne može da doživi ovo iskustvo. Roditelj ne oseća potrebu za smirivanjem deteta i objašnjavanjem toga zašto je to pogrešno, jer svoj postupak ocenjuje ispravnim, jer bi se u suprotnom dete opeklo. Njihov um misli da su u pravu i stoga zaključuje da su detetove emocije besmislica i da ih ne treba razmatrati. Tako sve počinje. Kada smo mali, svi smo emocionalno nepismeni. Naš emotivni repertoar je vrlo ograničen. Roditelji igraju suštinsku ulogu u procesu emocionalne pismenosti. Deci je potrebna emocionalna validacija, proces kojim oni traže prihvatanje emocionalnog iskustva kod drugih značajnih ljudi. Ako se ovaj postupak validacije odvija pravilno, dete uči da prepoznaje i upravlja svojim osećanjima. Ako postoji proces emocionalne invalidacije, u kojoj se emocionalna iskustva tog deteta neprestano odbacuju, ignorišu ili osuđuju, pretpostaviće da su mu emocije neprijatelji i da ih mora potisnuti ili sakriti. Kao rezultat, neće imati priliku da se upozna sa njima i nauči da upravlja njima, te postati emocionalno nepismeno.

Kako prepoznati emotivnu nepismenost?

Znakovi koji ukazuju na emocionalnu nepismenost su kada osoba:

  • Ne ume tačno da identifikuje svoja osećanja ili ih razlikuje
  • Ne zna da proceni svoje reči, te može naneti štetu drugima zbog nedostatka takta
  • Reaguje impulsivno, posebno tokom emocija poput besa, mržnje, ogorčenosti ili straha
  • Ne uzima u obzir emocije drugih ljudi
  • Ne razmišlja o svojim emocijama kako bi pronašla njihov uzrok
  • Odluke donosi emotivno, bez analize posledica tog postupka
  • Ima izuzetnu podložnost životnim događajima, tako da mnoge stvari utiču na nju više nego što bi trebalo
  • Lako padne pred preprekama i odmah pomisli da je bezvredna
  • Oseća da je žrtva svojih emocija, da one preuzimaju kontrolu nad životom i dovode do donošenja odluka zbog kojih će kasnije zažaliti
  • Ne ume da nastavi dalje, vezana je za prošle događaje emocijama poput krivice i patnje

Kako postati emocionalno pismen?

Kao što postoji optimalan period za učenje čitanja i pisanja, postoji i pogodna faza za učenje upravljanja emocijama, odnosno emocionalne pismenosti. Radi se o početnim fazama života, detinjstvu i adolescenciji, iako to ne znači da ne možemo započeti emotivno učenje u kasnijim fazama života i steći emocionalnu pismenost. Zapravo, razvojem ovih šest sfera vašeg unutrašnjeg života, možete obogatiti svoju emocionalnu sferu i emotivno se opismeniti.

Emocionalna samosvest

Radi se o tome da poznajete svoja osećanja, prepoznate svoje emocije, znajući da tuga nije isto što i apatija ili depresija i da anksioznost nije isto što i zabrinutost. Ova sposobnost uključuje ne samo prepoznavanje emocija, već i mogućnost objašnjenja njihovog porekla, pronalaženja razloga za njihovo razumevanje i prepoznavanja njihovih pokretača.

Emocionalna samokontrola

Radi se o učenju upravljanja emocijama, tako da one ne nanose štetu nama ili drugima. Da bismo to uradili, moramo dobiti psihološke alate koji nam omogućavaju da kontrolišemo bes, razdražljivost i oslobodimo se stresa. Ne radi se o potiskivanju, negiranju ili skrivanju tih emocija, već o njihovom kanalisanju i upravljanja njima, kako bi one svoju ulogu ispunile na najbolji mogući način.

Empatija

Empatija je sposobnost razumevanja emotivnog stanja druge osobe iz njegove perspektive, uključuje stavljanje sebe u njenu kožu i osećaj onoga što ta osoba doživljava. To je učešće u nečijoj stvarnosti, čineći njegov emocionalni svet ujedno i našim. Ne radi se samo o razumevanju razloga, već o shvatanju emocija osobe, prihvatanju i pružanju emocionalne validacije koja joj je potrebna.

Emocionalna otpornost

Emotivna otpornost je sposobnost da izađete ojačani iz nedaća, suočite se sa lošim trenucima bez emotivnog sloma i iskoristite ih kao lekciju za napredak. Emocionalna pismenost podrazumeva sposobnost zarastanja emotivnih rana, okretanja nove stranice i kretanja dalje, tako da prošlost ne postane teret koji nas veže za stanja poput depresije ili anksioznosti.

Emocionalna interaktivnost

Ovo je sposobnost pozitivnog upravljanja emocijama, tako da se najbolja verzija ljudi može izneti na videlo. Emocionalno vešta osoba znaće da posreduje u međuljudskim sukobima i pruži emocionalnu podršku kada je to potrebno.

Samomotivacija

Odnosi se na sposobnost postavljanja ciljeva koji nas motivišu na našem putu i stvaranja pozitivnih emocija koje olakšavaju postizanje ovih ciljeva, kako ne bismo sebe emotivno demoralisali pri preprekama.