Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

4 faze života

Život. Toliko kompleksna, a opet, toliko jednostavna stvar. Većina nas će se složiti da smo u određenom trenutku u našim životima bili sasvim drugačiji nego što smo danas ili od one osobe kakva ćemo biti u budućnosti. Lični razvoj čoveka i njegov život se odvijaju u fazama. Stoga, život, a samim time i najvažnije stepenike ličnog rasta i razvijanja, možemo podeliti u 4 faze života. Kao što i sami znate, sama reč „faza“ označava nešto što je trenutno i prolazno. Međutim, problemi nastaju onda kada se zaglavimo u jednoj od 4 faze života. Koje su to 4 faze života? U kojoj se vi trenutno nalazite? Da li ste preskočili neku ili ostali zaglavljeni u nekoj od njih? Saznajte u nastavku.

faze zivota

4 faze života

Jedan od najčuvenijih psihologa u istoriji, Karl Jung identifikovao je četiri različite faze života u životu svih ljudi. Ove životne faze nemaju nikakve veze sa onime čime se bavimo, koliko imamo godina, šta smo postigli ili koliko novca zarađujemo. Takođe, ove faze nisu nužno linearne. Ne moramo da „dovršimo“ jednu od njih, da bismo prešli na sledeću. Možemo da ulazimo i izlazimo iz životnih faza u bilo kojem periodu našeg života. Međutim, prirodan tok života za većinu ljudi je najčešće sledeći:

Faza života: Mimika

Rađamo se bespomoćni. Ne umemo da hodamo, razgovaramo, niti pojmimo svet oko sebe. Način na koji se razvijamo tokom prve faze života je kroz posmatranje i oponašanje drugih. Tako razvijamo socijalne veštine - posmatrajući i imitirajući svoje okruženje. Tada, konačno naučimo da se prilagođavamo svojoj kulturi posmatrajući pravila i norme oko sebe i pokušavajući da se ponašamo na način koji društvo generalno smatra prihvatljivim. U ovoj fazi smo prvenstveno zabrinuti za svoje telo i kako izgledamo drugima. U stanju smo satima da gledamo u svoj odraz u ogledalu, posmatrajući svoj fizički izgled. Isprobavanjem novih stvari razvijamo svoje prve nesigurnosti. Polako počinjemo da prepoznajemo svoje snage i slabosti. Dolazimo u kontakt sa svojim emocijama i pokušavamo da razumemo kako one utiču na nas. Tokom prve faze života, konstantno postoji potreba za prihvatanjem i potvrđivanjem drugih, kao i potpuno odsustvo ličnih vrednosti i nezavisnog razmišljanja. Uglavnom oponašamo druge, imajući vrlo malo prostora za autonomiju. Dakle, svrha ove faze je da nas nauči kako svet funkcioniše. Kod „normalnog“, zdravog pojedinca, prva životna faza će trajati do kasne adolescencije i ranog zrelog doba. Za neke ljude kojima treba duže vremena da prevaziđu ovu fazu i počnu da upoznaju sebe bolje, ona može trajati i dalje u odrasloj dobi.

Faza života: Samootkriće

U prvoj fazi života učimo da se uklopimo u ljude i kulturu oko nas. Druga životna faza služi da naučimo po čemu se mi kao individualne ličnosti razlikujemo od ljudi i kulture oko nas. Druga faza života zahteva od nas da počnemo sami da donosimo odluke, da se testiramo, razumemo sebe i ono što nas čini jedinstvenima. Druga faza života uključuje mnogo pokušaja, grešaka i eksperimentisanja. Eksperimentišemo sa životom na novim mestima, druženjem sa novim ljudima i novim iskustvima. Postepeno otkrivamo šta nam odgovara, a šta ne, zadržavamo prvo, a drugo puštamo. Ovako koračamo napred, rastemo i evoluiramo. Tokom druge faze života takođe težimo da budemo bolji od drugih. Želimo da osvojimo svet. Prolazimo i kroz fazu poređenja i takmičenja. U ovoj fazi je veoma važno naučiti svoja ograničenja, razumeti u čemu smo dobri, a na čemu treba da poradimo. Život nam daje beskrajne izbore, a kako ne možemo sve da imamo, pametno je da se držimo onih koji nam najviše odgovaraju. Ljudi zaglavljeni u drugoj fazi života provode većinu svog vremena uveravajući se u suprotno. Da su neograničeni. Da mogu sve da prevaziđu. Da je njihov život neprekidni rast i uspon u svetu, dok svi ostali samo trče u mestu. Kod prosečnih osoba, druga faza započinje sredinom i kasnom adolescencijom i traje do sredine 20-ih ili 30-ih godina. Ljudi koji ostanu u drugoj fazi, obično se nazivaju onima sa „sindromom Petra Pana“ - večni adolescenti, uvek otkrivajući sebe, ali ne pronalazeći ništa, o kojima više možete pročitati u našem članku „Sindrom Petra Pana“.

Faza života: Posvećenost

U trećoj fazi života objedinjujemo svo znanje i iskustvo stečeno u dve prethodne životne faze. Sada znamo šta nam odgovara, a šta ne, razumemo gde se ističemo, a na čemu trebamo da radimo. Šta je perspektivno, a šta ne vodi nikuda. Znamo šta nas inspiriše, a šta nas sputava. Koji nas od prijatelja i poznanika pune energijom, a koji ostavljaju prazne. Istovremeno često shvatamo da se, uprkos onome što smo postigli ili stekli, ne osećamo ispunjeno ili srećno. Tražimo načine da promenimo svet. Kao rezultat, želimo jasno da kažemo ko smo i šta pokušavamo da postignemo. Shvatamo šta nam je zaista važno i vredno u životu. Treća faza života se sastoji od maksimalnog povećavanja sopstvenog potencijala u ovom životu. Sve je u izgradnji vašeg nasleđa. Šta ćete ostaviti za sobom? Po čemu će vas ljudi pamtiti? Bez obzira da li je to naučna studija, neverovatan novi proizvod ili porodica koja vas obožava, treća faza je želja za napuštanjem sveta koji ćete ostaviti nešto drugačijeg od onakvog kakvog ste ga pronašli. Kod „normalnih“ pojedinaca, treća faza života obično traje oko 30 godina, dok se ne dostigne starosna granica za penziju. Ljudi koji zapnu u trećoj životnoj fazi to često čine jer ne znaju kako da napuste svoju ambiciju i stalnu želju za još, jer i dalje nisu shvatili prave vrednosti života.

Faza života: Nasleđe

U 4 fazi života smo istinski shvatili šta je smisleno i šta je zapravo važno. Radili smo čitav svoj život, ostvarili smo razna dostignuća i zaradili smo sve što danas imamo. Više nas ne zanima večna jurnjava za nečim više, jer naša starost i nivo energije to ne dozvoljavaju, već smo fokusirani na osiguravanje da ono što smo stekli nastavi da postoji i vrednuje se nakon što odemo. U ovoj fazi života shvatamo da ni u jednoj od prethodnih faza nismo istinski upoznali svoje pravo ja. Dakle, shvatamo da smo mnogo više od svog imanja, prijatelja, porodice i čitavog našeg okruženja. Pored toga, shvatamo da se na ovoj zemlji nećemo zadržavati još dugo. Približavamo se duhovnim i „božanskim“ potragama. Zbog toga, postajemo posmatrači svog života i nasleđa koje ćemo ostaviti za sobom jednog dana. Četvrta faza života je psihološki veoma važna, jer čini sve veću realnost sopstvene smrtnosti podnošljivijom. Kao ljudi, imamo duboku potrebu da se osećamo kao da je naš život imao nekog smisla i vrednosti. Ovo značenje za kojim neprestano tragamo je doslovno naša jedina psihološka odbrana od neshvatljivosti ovog života i neizbežnosti smrti.

Razvoj kroz svaku od četiri faze života daje nam veću kontrolu nad našom srećom, ličnim ispunjenjem i blagostanjem. U prvoj fazi osoba potpuno zavisi od tuđih postupaka i odobrenja da bi bila srećna.

U drugoj fazi čovek se oslanja na sebe, ali se i dalje oslanja na spoljašnji uspeh da bi bio srećan - zarađivanje novca, pohvale, pobede, osvajanja itd. Treća faza se oslanja na pregršt veza i poduhvata koji su se pokazali izdržljivim i vrednim kroz drugu fazu. Oni su pouzdaniji. I na kraju, četvrta faza zahteva da se što duže držimo samo onoga što smo već postigli. U svakoj narednoj fazi života sreća se više zasniva na unutrašnjim, kontrolisanim vrednostima, a manje na eksternalijama uvek promenljivog spoljnog sveta. K

oju ste od navedenih životnih faza doživeli? U kojoj fazi života se trenutno nalazite?