Da li projektujete smisleno svoje misli, želje i aktivnosti na društvenim medijima? Da li se, možda, predstavljate kao nešto što niste? Da li na društvenim mrežama pravite sliku o sebi koja nije baš potpuno tačna, već krojite sopstvenu priču i žudite da budete u centru pažnje? Ako je tako, možda ćete biti zainteresovani da saznate više o sindromu glavnog lika. Čini se kao da se na svakih par meseci pojavljuje novi problem koji proizlazi iz upotrebe tehnologije i društvenih medija. Jedan od najnovijih naziva se „glavni lik“ sindrom. U današnje vreme, sa sve većom upotrebom društvenih medija, fikcija može vrlo lako postati stvarnost, a da toga niste ni svesni. U stvari, to može uticati na vas i sve oko vas. Šta je sindrom glavnog lika i da li ga imate i sami, a da to ni ne primećujete? Saznajte u nastavku.

Šta je Glavni Lik sindrom?

Dogodi li vam se ikada da hodate ulicom, slušajući pesmu koju obožavate, te se počnete osećati kao da ste glavni lik u filmu ili muzičkom spotu? I, ne samo to, nego počnete i hodati pomalo drugačije, kao da vas prati kamera ili pozirate, kao da svi gledaju u vas? Ovo je najjednostavniji opis sindroma glavnog lika, ili u originalu "Main character syndrome" - novog trenda koji je preplavio društvene mreže. Glavni lik sindrom se odnosi na širok spektar ponašanja i misli, ali u osnovi odnosi se na to kada se neko predstavlja ili zamišlja sebe kao „glavnu ulogu“ neke vrste izmišljene verzije svog života (obično sopstvenog, iako ponekad, uznemirujuće, nečijeg drugog), i predstavlja taj „život“ putem društvenih medija. Sindrom glavnog lika nije isto što i način na koji odlučite da predstavljate sebe. Normalno je da se ponekada fokusiramo na određene aspekte sebe i svog života, koji odgovaraju određenoj situaciji i kontekstu. Dakle, iako će skoro svi birati kako će se “prezentovati” na društvenim mrežama u manjoj ili većoj meri, nemaju svi sindrom glavnog lika.

Realnost ili fikcija?

Ljudi često usvajaju različita ponašanja iz svog uobičajenog života ili navika kako bi naglasili određene elemente svoje ličnosti, pogotovo na društvenim mrežama. U određenoj meri, to je sasvim normalno – svi želimo da se predstavimo u pozitivnom svetlu. Međutim, problem nastaje ukoliko se konstantno pretvaramo da smo nešto što nismo – krojimo, preuveličavamo, krivimo. Možda želimo da ugodimo drugima, dopadnemo im se, tražimo priznanje i na kraju, ostavimo svoj trag u društvu. U stvari, ovo je preuveličan oblik samoljublja. Društveni mediji olakšavaju ljudima da upadnu u zamku sindroma glavnog lika. One nam nude vrstu anonimnosti, koja omogućava ljudima da se pronađu i predstave u potpuno novom svetlu – kako god žele. Štaviše, u ekstremnim slučajevima, ljudi predstavljaju toliko lažne verzije sebe, da počinju da pate od psiholoških problema poput poremećaja ličnosti. Društvene mreže nam dozvoljavaju da postanemo ko god želimo biti – da se predstavljamo samo u svojim najboljim izdanjima, pričamo o sebi bez i jednog minuta potrošenog na stvarnu introspekciju, postanemo “uspešne” osobe iako nemamo određeno iskustvo i veštine. Problem nastaje kada se stvarnost ne poklapa sa slikom i mišljenjem koje smo o sebi stvorili, a tada može doći do snažne frustracije i nezadovoljstva, kao i disbalansa između života koji živimo onlajn i realnosti.

Odakle potiče sindrom glavnog lika?

Naravno, ova vrsta egocentričnog ponašanja nije ništa novo. Svi poznajemo ljude koji zaista veruju da se svet okreće oko njih i njihovih potreba, a da su svi ostali samo tu da im na neki način budu od koristi. Stoga, tendencije sindroma glavnog lika bile su oduvek prisutne. Međutim, ono što su internet i društvene mreže uradili jeste da su ovakvim pojedincima pružili platformu za lako i jednostavno emitovanje njihove fiktivne priče čitavom svetu - svojoj “publici”. Stoga, možemo reći da je sindrom glavnog lika neizbežna posledica prirodne ljudske želje da budemo voljeni, cenjeni, prihvaćeni i potvrđeni, koja se spojila sa tehnologijom i omogućava momentalnu i široko rasprostranjenu samopromociju, bez konkretne osnove. Digitalne platforme olakšavaju ljudima da upadnu u zamku sindroma glavnog lika. Anonimnost koju nam pružaju društvene mreže omogućava ljudima da slažu i izmisle sopstveni lik ili, u ekstremnim i potencijalno opasnim slučajevima, predstave potpuno lažnu verziju sebe, mnogo lakše nego što bi to mogli u realnosti. Nedostatak direktnih povratnih informacija lice u lice omogućava ovakvom ponašanju da se nastavi, dok je podržano lajkovima, pregledima i komentarima.

"Glavni lik" simptomi

Pa, kako možete znati da li ste vi ili neko koga poznajete ušli u obrazac ponašanja koji liči na sindrom glavnog lika? Evo nekoliko znakova i simptoma:

• Kreiranje i predstavljanje lažne verzije svog života koja zavisi od drugih, njihovog mišljenja i prihvatanja
• Život se vodi na internetu, u alternativnoj verziji stvarnosti
• Povećana želja da razgovarate sa kamerom i svojim pratiocima na društvenim mrežama
• Pravljenje fabuloznih priča od običnih, svakodnevnih iskustava
• Trudite se da budete nešto što niste, neko drugi, ko mislite da će se svideti većem broju ljudi

Pre nego što sebe ili nekoga optužite da ima sindrom glavnog lika, uverite se da se to zaista dešava. Možda je neko tokom prošle godine napravio neke važne, pozitivne promene u svom životu i oseća se uspešno, srećno, te želi to da podeli sa drugima. I to je u redu. Međutim, ukoliko primetite da neko sebe i svoj život predstavlja u potpuno lažnom svetlu na društvenim medijima, pridajući sebi važnost koju bi imao jedan “glavni lik” bez konkretnih osnova poput znanja, veština i realnog uspeha – možda je u pitanju upravo sindrom glavnog lika, koji je više nego ikada uzeo zamaha na društvenim mrežama.

Opasnosti sindroma glavnog lika na društvenim mrežama?

Neki ljudi smatraju da sindrom glavnog lika može da osnaži ljude i poveća njihovo sampouzdanje. Na primer, glavnog lika ne zanima šta drugi misle, stoga ne bi trebalo da vas dotiču mišljenja drugih. Tu je i "stavite sebe na prvo mesto i radite ono što želite, kada god želite" i slično. Sve ovo je sasvim legitimno u zdravoj meri, ali isto tako i pomalo egocentrično ukoliko ode u ekstrem. Naravno da se ne treba fokusirati na mišljenja drugih i zavisiti od njih, ali ponekad je dobro saslušati tuđu perspektivu i prihvatiti savet, s vremena na vreme. Drugi na sindrom glavnog lika gledaju kao na oblik osnaživanja - način da se ponovo pronađemo i preuzmemo kontrolu nad svojim životom. Međutim, s obzirom da sindrom glavnog lika uglavnom uključuje prazne fantazije i želje, ukazuje na to da je nešto fundamentalno pogrešno u nečijem životu, a virtuelno krojenje istog u najboljem slučaju je samo odvraćanje pažnje sa realnog problema, što će sprečiti osobu da se zapravo, u realnosti, efikasno pozabavi onim što zaista treba rešiti.

Glavni lik sindrom i kako ga prevazići?

Iako sindrom glavnog lika još uvek nije zapravo medicinski dijagnostikovan sindrom, nema konkretnog „lečenja“. Ipak, postoje neki načini da se borite protiv ovakvog načina života, ukoliko primetite da ste se previše uneli u ulogu „glavnog junaka“. Prvi i najvažniji savet - živite u trenutku. Jednostavno, spustite telefon i budite prisutni. Prisutni u razgovoru sa svojim prijateljima, „sporednim glumcima“, prisutni dok gledate stvarni život, ljude i istuacije oko vas. Takođe, pokušajte da provedete vreme u prirodi, meditirajte, usporite tempo života, odradite pomalo introspekcije, obbjektivno sagledajte svoj život, diskonektujete se od virtuelnog, onlajn sveta i pozabavite sobom i svojim životom onako kako zaslužujete. Jedino tako pronaćićete itinsko ispunjenje, mir i preduzeti realne korake da biste zaista bili junak i glavni lik svog života i preuzeli kontrolu nad njime.