Bez upozorenja i nepozvana, pomisao na njega ulazi u tvoj um i ostaje tamo čitav dan, a zatim tu provodi i noć, okupirajući tvoje snove. Gde god da se okreneš, gde god da pogledaš, vidiš njegovo ime ispisano velikim, šljaštećim slovima. Pokušavaš da se setiš kada si poslednji put osetila ovakvu vrtoglavicu, leptiriće u stomaku i rastrzanost u sebi. Zatvoriš oči i zagrliš tišinu oko sebe, nadajući se da ćeš razumeti svoje emocije. I, to nekako funkcioniše. Počinješ da shvataš zašto odjednom ne možeš da prestaneš da razmišljaš o njemu. „Ovo još uvek nije ljubav.“ “Ne, to ne može biti to sigurno”, govoriš sebi. Ali, veoma je blizu toga. Nekoliko trenutaka te deli od rušenja zidova koje si godinama gradila. Logički deo koji drži tvoj um pod kontrolom polako bledi i nestaje u pozadini. I, ponovo se osećaš kao dete. Uhvatiš sebe kako se smešiš bez ikakvog razloga. Naslanjaš bradu na ruku i sasvim spontano, i nesvesno počinješ da sanjariš…

"Kako se to dogodilo?" pitaš se. Osvrćeš se na dan kada ste se prvi put sreli, kada si mu pružila ruku, kada ste prvi put dodirnuli, kada si ga prvi put čula kako govori. Možda je njegov dodir otopio hladnoću i ledene okove oko tvog srca, a da to nisi primetila. Možda si, dok je sedeo samo nekoliko centimetara od tebe, tako blizu, a tako daleko, davao znakove da je zainteresovan da te bolje upozna. Ili je možda, univerzum jednostavno odlučio da u tebi probudi ovu nesnosnu želju sa razlogom. Volela bi da postoji jednostavan način da opišeš i objasniš sebi šta trenutno osećaš. Želela bi da znaš da li je to pametno. Da možeš otići pravo do njega i reći mu koliko često razmišljaš o njemu u poslednje vreme i kako ne uspevaš da ga isteraš čak ni iz svojih snova. Ali, to bi bilo rizično, zar ne? Još uvek nisi dovoljno hrabra da napraviš taj veliki, prvi potez. Plašiš se da ćete to samo izložiti još jednom poniženju i razočarenju. Zato, biraš da sediš u tišini svoje sobe, sanjareći o njemu i tražeći tragove i znakove od njega, pa čak i univerzuma, koji bi ti ulili tračak nade u to da bi ta sanjarenja bilo moguće pretvoriti u stvarnost i da su osećanja možda uzajamna.

Postoji ogromna mogućnost da on bude taj - znaš to. Ali, tvoja loša iskustva iz prošlosti narušila su tvoje samopouzdanje i veru u iskrenu ljubav. Postoji toliko “Šta ako”. U ovom trenutku, tvoj um preplavljuje na stotinu pitanja. Tvoja intuicija te neumorno vuče i podstiče da tražiš više dokaza, da sebi daš više vremena i da veruješ u ono što je naizgled nemoguće. Međutim, što više pokušavaš da pronađeš odgovore, to si više zbunjena. Istina je da si uplašena. Ne želiš ponovo da se kockaš sa svojim srcem. Na kraju krajeva, postala si toliko vešta i dobra u tome da budeš sama. Pronašla si ljubav, toplinu i dom za kojima si čeznula, u sopstvenom telu. I uverena si da ti niko drugi ne treba. Konačno si se pomirila sa time! Mir koji si se toliko dugo borila da pronađeš, sada je ugrožen potencijalnom ljubavnom pričom, koja bi mogla da ga naruši, a možda oplemeni – misli i osećanja se bore. Teško je pustiti nekoga unutra kada navikneš da ignorišeš kucanje na vratima. Ipak, toliko puta si ih otvorila i opekla se. Teško je dopustiti nekome da te ugreje, kada si naučila da ti čak i kada je hladno bude prijatno i da samu sebe ugreješ.

Želiš da osetiš ljubav i pružiš joj šansu, ali samo ako postoji garancija. Želiš njemu da daš šansu, ali samo ako izričito izjasni svoje namere. Do tada, igraćeš na sigurno. Nećeš umočiti prst u vodu. Proverićeš prognozu da bi izbegla kišu. Ostaćeš tu gde jesi, nepomično, dok ne bude kristalno jasno da te neće povrediti. Da neće postati još jedan muškarac koji će ti slomiti srce. Tako se štitiš, jer si naučila svoju lekciju. Vremenom si shvatila da ljubav treba da bude transparentna. Zaklela si se da ćeš svoju dušu deliti samo muškarcem koji je dovoljno hrabar da bude iskren, koji nikada neće izazvati sumnju. Ono što osećaš prema njemu još uvek nije ljubav, ali si sigurna da može biti, ako se prepustiš. Činjenica da neprestano razmišljaš o njemu je znak da je on možda onaj kojeg si toliko čekala. Da možda postoji budućnost sa njime i da više ne moraš da brineš da ćeš se probuditi u praznom krevetu. A to nikada nećeš saznati ukoliko ostaneš nepomična i paralizovana strahom i senkama prošlosti.

Ne treba da se plašiš da ponovo veruješ nekome. Osećaj krivice te proganja, jer nisi sigurna da li je toliko razmišljanja o njemu zdravo i da li se ponovo vraćaš toksičnim obrascima. Da li je to uzbuna ili možda seme ljubavi? Nisi sigurna da li da mu dozvoliš da postane deo tvog života i ostaviš se ranjivom. Ali, šta god da se desi, duboko u sebi znaš da ne možeš ovako živeti. Da, možeš nastaviti sa svojim životom i verovati da će ti biti dobro i samoj. I može biti. Ali, isto tako znaš da to nije pravi način. Da nikada nećeš ni pronaći ljubav, ako joj se ne otvoriš i ne pružiš joj šansu. Da je i hiljadu slomljenih srca vredno pronalaska onog jednog pravog, koje će zalečiti sve prethodne rane. Zato, nastavi da sanjariš oprezno, poučena lekcijama iz prošlosti i pokušaj da vidiš da li se tvoji snovi mogu ostvariti i na javi. Verovatno postoji razlog zašto ti je baš on oteo misli i nastanio se u njima. Počeo da topi tvoje okove i ruši tvoje zidove. Istraži tu mogućnost, jer možda te prava ljubav čeka baš iza ovog ugla. Nikada nećeš znati, ako ne probaš. Daj ljubavi drugu šansu – možda joj neće biti potrebna treća.