Veoma česta meta šala i stereotip, kriza srednjih godina je neobičan period života kada ljudi rade neočekivane stvari, poput impulsivnog napuštanja posla, kupovine sportskog automobila i varanja ili napuštanja dugogodišnjeg supružnika. Kada čujemo ovaj pojam, to nas najčešće automatski asocira na srednjovečnjeg muškarca u crvenom kabrioletu, sa mladom plavušom pod rukom. Godinama je kriza srednjih godina budila ovakve slike u umovima širom sveta, koja je vremenom postala kliše. Ali, da li je ovo samo stereotip? Šta je zapravo kriza srednjih godina i kako je prepoznati? Zašto do nje dolazi baš u srednjim godinama naših života? I, što je najvažnije, kako prevazići krizu srednjih godina? Odgovore na sva ova pitanja pronađite u nastavku.

Šta je kriza srednjih godina?

Kriza srednjih godina često se odbacuje kao nebitno, gotovo smešno stanje stvari. Ali, mnogi muškarci i žene (da, dobro ste čuli, i žene!), zaista dostignu fazu života kad shvate da im vreme otkucava, da više nisu u najboljim godinama i na vrhuncu svog života, te ih obuzima snažna želja za promenom. Kao rezultat toga, oni mogu pretrpeti krizu samopouzdanja koja utiče na njihov život i karijeru. “Srednjim godinama” smatra se period između 40-te i 60-te godine života, doba kada nam se učestalo javlja ideja o prolaznosti života i njegovom značenju, onome što smo do tada učinili, odnosno, bolje reći nismo učinili. Ljudi reaguju na krizu srednjih godina na različite načine, ali to obično uključuje promenu načina na koji se ponašaju i osećaju u svom životu. Deca su odrasla i na njih se više ne može uticati, brakovi često postaju monotoni, a nezadovoljstvo brakom, poslom, fizičkim izgledom i te kako je izraženo. Zdravstveni problemi se ređaju sve češće, a umor je redovna pojava. Ovo dovodi do mnogih emotivnih i psihičkih previranja, poznatih kao čuvena kriza srednjih godina.

Šta izaziva krizu srednih godina?

Krizu srednjih godina uglavnom može pokrenuti neki značajan životni događaj, najčešće onaj koji nas podseća na našu starosnu dob i govori nam da smo „prošli svoj vrhunac“ ili da nam vreme na ovoj zemlji ističe. Glavni uzroci krize srednjih godina najčešće su:

- Svest o starenju i smrtnosti - to može biti vaš prvi par naočara za čitanje, gubitak kose, početak menopauze ili smrt vršnjaka/roditelja

- Zdravstveni strah – ozbiljnije zdravstveno stanje ili pogoršano zdravlje usled godina

- Osećaj da ne napredujete ili niste ostvareni u svojoj karijeri

- Kraj (ili nedostatak) smislene veze u vašem životu (poput razvoda)

- Deca koja se osamostaljuju ili odlaze od kuće

- Žaljenje i kajanje u vezi sa životnim ciljevima i dostignućima

Emotivni uticaj nekog važnog događaja na nas, može nas naterati da razmislimo o onome što smo postigli u životu i, što je još važnije, o onome što nismo. To može učiniti da se osećamo razočarano i prepuno žaljenja, te nas podstakne da dramatično promenimo svoj život, pokušavajući da povratimo svoju mladost ili steknemo osećaj ispunjenosti. Sve ovo gradativno dovodi do dobro poznatog stanja po imenu “kriza srednjih godina”.

Kako prepoznati krizu srednjih godina?

Budući da „kriza srednjih godina“ nije zvanična dijagnoza i da može uticati na ljude na različite načine, ne postoji jednostavna lista simptoma krize srednjih godina, koja bi nam otkrila da se radi o tome. Takođe, krizu srednjih godina ljudi često mešaju sa depresijom. Međutim, postoje određeni znakovi koji su uobičajeni za ljude koji prolaze kroz krizu srednjih godina i koje možemo podeliti u dve grupe – fizičke i psihološke (emotivne) simptome krize srednih godina.

Fizički simptomi

Neki od najčešćih fizičkih simptoma krize srednjih godina su zanemarivanje lične higijene, dramatične promene u spavanju, nesanica, gubitak ili povećanje telesne težine, povišena ili smanjena seksualna želja.

Psihološki (emotivni) simptomi

Neki od najčešćih psiholoških i emotivnih simptoma pomoću kojih možete prepoznati krizu srednjih godina obuhvataju:

- Izražene i česte promene raspoloženja

- Izraženo i učestalo osećanje besa, anksioznosti, razdražljivosti ili tuge

- Nezadovoljstvo životom ili stilom života koji je ranije pružao zadovoljstvo

- Preispitivanje davno donešenih odluka i smisla života

- Osećanje nemira i potreba da se uradi nešto sasvim novo i drugačije

- Preljube ili flert, najčešće sa mlađim osobama

- Impulsivno i nepromišljeno donošenje odluka ili rizikovanje

Kriza srednjih godina kod žena i kod muškaraca

Da li je kriza srednjih godina ista kod muškaraca i žena? Suština je ista, ali najčešći period kada se kriza srednjih godina javlja kod muškaraca je u 43. godini i traje u proseku od 3-10 godina, što je duplo više nego kod žena, a povezana je sa pojavom andropauze. Žene, s druge strane, kriza srednjih godina najčešće pogađa u 44. godini i traje od 2-5 godina, a povezana je najčešće sa početkom menopauze. Pored psiholoških problema koji najčešće prate ovaj period života, sve ove hemijske promene u telu takođe mogu da uzrokuju probleme sa spavanjem, viškom kilograma i pojavom psihosomatskih smetnji. Dok se muškarci koji prolaze kroz krizu srednjih godina obično dokazuju pred drugima, naročito na poslu ili kod duplo mlađih izabranica, žene često traže potvrdu u međuljudskim odnosima, koje često imaju osećaj da su propustile zbog vremena posvećenog deci i porodičnih obaveza.

Kako prevazići krizu srednjih godina?

Prevladavanje krize srednjih godina je izazov, ali to je nešto sa čime se možete nositi i što pre ili kasnije možete prevazići. Postoje 3 ključne strategije koje vam mogu pomoći da se nosite sa ovom teškom životnom fazom:

Razgovor

Ne zadržavajte svoja osećanja u sebi. Poverite se nekome kome verujete, poput prijatelja ili partnera, lekara ili terapeuta. Vođenje dnevnika vam takože može pomoći da bolje razumete svoje misli i osećanja, kao i da shvatate šta je zapravo potrebno promeniti.

Nova perspektiva

Skloni smo da svoju mladost posmatramo kao „dobra stara vremena“, a vrlo lako zaboravimo na izazove i poteškoće s kojima smo se tada suočavali. Iako se na sam pomen starenja mrštimo i ono dolazi sa svojim prednostima poput mudrosti, iskustva i sigurnosti. Zato se, umesto da kažete: „Moji najbolji dani su iza mene“, zapitajte: „Šta želim da promenim i iskusim?“ Koristite racionalno razmišljanje da izazovete negativne misli i usredsredite se na ono što još uvek želite i možete da ostavite od života, umesto na ono što ste “izgubili”. Kada se osećate snažnije, pogledajte još jednom svoje neispunjene ambicije. Da li je zaista kasno da ih postignete? Posmatrajte krizu srednjih godina kao buđenje i priliku da preispitate svoj život i napravite promene na bolje.

Novi ciljevi

Ciljevi koje ste nekada imali - da kupite kuću, popnete se na lestvici karijere ili osnujete porodicu, možda vam više nisu važni kao nekada ili su već ostvareni. Ako je tako, vreme je da ponovo procenite šta želite od života i uskladite svoje nove ciljeve sa vrednostima koje ste upravo identifikovali. Na primer, možda želite da naučite novu veštinu, jezik ili se uključite u dobrotvorne svrhe ili rad u zajednici. Možda ćete doći u iskušenje da pomislite: „Ima li poente raditi to u mojim godinama?“ Ako ne sada, onda kada? Za sreću i napredovanje nikada nije kasno!