Mislila sam da sam sve već uradila, osetila, otkrila i iskusila. Da je “prvi put” za mene već misaona imenica, šta god bilo u pitanju. Ti možda nisi moja prva ljubav, ali definitivno činiš da se osećam kao da sam je po prvi put, ponovo, ispočetka otkrila. U nekom lepšem svetlu. Iako bih mnogo toga mogla reći o svim kliše, prelepim stvarima koje budiš u meni, osećam da to dolazi sa bilo kojom vezom, u kojoj smo zaljubljeni. To je očigledno. Naučila sam da se ne oslanjam mnogo na ta osećanja, kao i da budem sigurna da ništa ne analiziram previše u ranoj fazi zaljubljenosti potencijalne ljubavi. Do sada sam naučila da većina nas ima tendenciju da to radi, kada poverujemo magičnom putovanju nove veze. Ali, ti činiš da se osećam kao da po prvi put volim. Kao da sam ponovo pronašla svoju prvu ljubav, imajući sve to na umu. Dozvoli da objasnim…

Imam osećaj kao da te znam oduvek

Postoji poznat osećaj u meni zbog neizvesnosti toga šta će se desiti sa našom pričom. Jedna od stvari koja je moju prvu ljubav učinila tako lepom (i na kraju tragičnom) bila je neizvesnost koju sam osećala kao zaljubljeni tinejdžer. Nikada ranije nisam osetila tako nešto, ali bila sam luda za tim osećanjem! Krišom vođeni kasni noćni pozivi, pisma u mom ormariću, šetnje do predavanja, činile su stvari nepredvidljivima i uzbudljivima. Postoji nešto u tebi što me vraća u onu krhku fazu uma i to je za mene magnetno. Međutim, u isto vreme, imam osećaj da te poznajem od ranije i zbog toga, ovaj put se osećam sigurno.

Želim da znam sve o tebi

Opisala bih to skoro kao pubertetski osećaj, zbog nedostatka boljih reči. Želim da naučim više o tebi svakog dana - o tome kako trebaš biti voljen i još više o načinu na koji želiš da me voliš. Poznato mi je sve što nudiš, ali istovremeno i novo i osvežavajuće. Budući da sam sada starija i mudrija, u stanju sam to i da cenim. Taj savršeni balans novog i poznatog.

Teraš me da se zapitam da li bi ovo zaista moglo biti to

Često razmišljam o tome gde će nas ovo odvesti. Ništa što doživljavam sa tobom, ne doživljavam olako. Sa pozitivnim namerama, fokusiram se na pozitivna iskustva, ali istovremeno obraćajući pažnju i na ona negativna. Prvi put u životu, trudim se da pokušam da sagledam širu i potpunu našu sliku. Za mene je to posebno. Ipak, i pored toga, imam osećaj kao da bezbroj stvari proživljavam po prvi put, pored tebe.

Osećam strast

Osećam onaj isti mali vrtoglavi osećaj, one leptiriće u stomaku, koje sam osećala kada sam provodila vreme sa svojom prvom ljubavi. Drugačije je, ali opet nekako poznato. Želim stalno da budem u tvom prisustvu. Čak i ako ne radimo ništa. Sada, to mogu više da cenim, jer ne molim za tvoje vreme i pažnju, kao sa svojom prvom ljubavlju – uzvraćaš je bez mojih zahteva. Mogu sa sigurnošću da kažem da ono što osećam nije samo moja želja, već i tvoja. Kao da sam pronašla svoju prvu, pravu ljubav ponovo – ovaj put baš onakvu kako ljubav treba da izgleda.

Postoji ranjivost, zbog koje se osećam kao da nisam sama u tome

Ponoviću se. Osećam se ranjivo i osećam neizvesnost u našoj ljubavi. Ali ipak, ovaj put, po prvi put, znam da je ljubav tu. Stoga, paradoksalno, osećam i mir. Samo umirem da saznam koliko daleko i gde nas ona može odvesti. Volim što se ponovo osećam mladom. Volim kada mi iskažeš ljubav na način na koji nisam mogla da očekujem, niti pretpostavim. I eto zašto volim tu neizvesnost! Ali, ovaj put, to nije ona negativna, anksiozna neizvesnost – već ona magična. Ona koja me tera da žudim za time da vidim šta me sve sutra čeka sa tobom. I to ne uzimam zdravo za gotovo.

Vidim potencijal u onome što delimo

Ko ne voli nešto novo, zar ne? Pored strasti i ljubavi naše veze, mame me i sve mogućnosti koje su pred nama. Ima ih bezbroj! Obožavam pomisao na to šta bismo zaista mogli izvući jedno iz drugog. Kao i kod prve ljubavi, naša ljubav je prva u mnogo čemu. Nova je i sveža, i u tom smislu izaziva zavisnost. Ne mogu se zasititi onoga kako činiš da se osećam. Zanima me. Uložena sam. Navučena sam. I jedva čekam da vidim šta još krije u rukavu, jer, iako zaljubljena do ušiju, vidim pravi potencijal.

Nadam se da ćemo potrajati

Ovo se ne sme pomešati sa time što sam spomenula o ranjivosti ili neizvesnosti naše veze. Jednostavno, kao nekada davno, sa mojom prvom ljubavi, zaista se nadam da će stvari ići dobro. Želim da sve ovo dobro prođe i ima srećan kraj, što je - moram da budem iskrena – iznenađujuće, s obzirom na moja prethodna ljubavna iskustva, od kojih sam zamalo digla ruke. Iako sam do ušiju zaljubljena u sve ono prethodno pomenuto – svu neizvesnost, novinu i magiju, toliko sam ponosna na to koliko si oprezan sa mojim srcem, dok ga ujedno i uzbuđuješ. Zbog toga, zaista verujem da ćemo potrajati.

Prva ili poslednja ljubav?

Na kraju, ali sigurno ne najmanje važno, cenim pronicljivost koju osećam. Ovoga puta, starija i mudrija, moram da budem pažljivija, ali imam razloga da verujem da to razumeš. Ne želim da ovo bude kao moja prva ljubav – izgubljena ljubav. Dodelila sam sebi ličnu odgovornost da verujem u sve ono dobro što delimo i uživam u tome, a da pri tome pripazim i na ono loše. Nisam to naučila da radim sa prvom ljubavlju i zato su, po mom mišljenju, stvari propale. Ipak, srce mi je zaigralo isto kao kada sam upoznala svoju prvu ljubav. Verujem u nas, baš kao što sam verovala i u svoju prvu ljubav. Da, pomalo se plašim toga, ali svakim svojim postupkom, pogledom, dodirom, činiš da se osećam kao da si ti moja prva ljubav, ali ovaj put, ona koja će trajati. Da li si možda zaista moja prva ljuba – ona prava? Ne mogu, a da se ne zapitam, da li mi je osećaj poznat jer, možda nisi moja prva ljubav, ali si prava i poslednja? Da li ona prva i ona poslednja ljubav, imaju isti, magični efekat? Preostaje samo da saznamo.