Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Nihilizam: verovanje u ništa

Nihilizam - jedan od onih koncepata za koje smo svi prilično sigurni da znamo njegovo značenje, dok nas neko ne pita da ga zaista definišemo ili objasnimo. Da bi nihilizam bio smislen pojam, potrebno ga je razlikovati od koncepata koji se često povezuju sa njime, ali su ipak različiti, poput pesimizma, cinizma i apatije. Ako dovoljno dugo razmišljamo o bilo kojoj ideji, bez obzira na to koliko se u početku čini snažna ili široko prihvaćena, počećemo sumnjati u njenu istinitost. Počinjemo da se pitamo stvari poput: “Da li sve ovo uopšte ima smisla?”, “Koja je moja svrha?”, “Koji je smisao života?”. Jedno po jedno, ova pitanja nas dovode do nihilizma – verovanja u ništa. Šta je nihilizam? Koje vrste nihilizma postoje? Da li je nihilizam potencijalno opasan ili zapravo može da nam pruži pozitivnu perspektivu na život?

Šta je nihilizam?

Nihilizam potiče od latinske reči “nihil”, što u prevodu znači “ništa”. Nihilizam je, stoga, verovanje u ništa. Nihilizam se definiše kao filozofsko uverenje, koje ističe da ništa u realnom svetu zapravo ne postoji i da se ništa ne može pouzdano spoznati. Da ne postoji objektivni kriterijum ili pravila morala. Da ne postoji konkretan cilj ili značenje iza bilo čega. Osnovni principi nihilizma postojali su mnogo pre nego što se skovao pojam koji ih je pokušao opisati kao celinu. Nihilizam se pominje još među drevnim Grcima. Ipak, ovaj pojam se najviše vezuje za čuvenog Fridriha Ničea, koji je tvrdio da je svako verovanje i razmatranje određene istine netačno, jer ne postoji apsolutna istina. Nihilizam se često povezuje sa ekstremnim pesimizmom i skepticizmom, koji osuđuje postojanje i njegov smisao. Da li je to zaista tako?

Nihilizam

Vrste nihilizma

Od dvadesetog veka postojali su različiti stavovi o nihilizmu koji su iznosili različite perspektive. Nihilizam je izgrađen na nekoliko osnova, a prema njima, može se podeliti u nekoliko vrsta i oblika:

Epistomološki nihilizam

Ovaj oblik nihilizma ide korak dalje od razmišljanja skeptika koji dovodi u pitanje valjanost informacija. U ovom slučaju, nihilizam tvrdi da znanje ne postoji. Alternativno, ako u svemiru postoji znanje, mi ga ne možemo steći, stoga ono možda i ne bi uopšte postojalo.

Politički nihilizam

Politički nihilizam podrazumeva odbacivanje svih postojećih socijalnih, političkih i religijskih načela radi budućeg napretka.

Moralni (etički) nihilizam

Neko ko etički nihilizam smatra svojom moralnom filozofijom, veruje da u načelu nema uopštene etike – ona je produkt čoveka. Stoga, nema razloga da se drže bilo kakvih društveno uspostavljenih moralnih ili etičkih standarda.

Egzistencijalni nihilizam

Ovo je mišljenje da život nije suštinski bitan ili vredan, da nema konkretnu svrhu ili smisao. Egzistencijalni nihilizam se preklapa sa granom filozofije koja se naziva egzistencijalizam.

Nihilizam se koristi za mnoge perspektive u filozofiji - da nema ničega “većeg” od nas, da zapravo ne znamo ništa, da uopšte ne postoje moralni principi i praktično bilo koji drugi stav koji bi se mogao uokviriti rečju „ništa“. Ali, najčešća upotreba, i ono što ćemo danas istražiti, je nihilizam kao stav da ništa što radimo ili stvaramo, da naše samo postojanje nema nikakvo pravo značenje ili vrednost. Zvuči depresivno, zar ne? Nastavite da čitate i razmislite još jednom.

Nihilizam i smisao života

Svi znamo kako to ide. Jednog dana se rodimo, jednog dana umiremo. Sve što se dešava između razumemo, ali ne znamo ništa o tome zašto se to dešava, koji je smisao toga, kao ni šta se dešava pre ili posle. Ako ne možemo da otkrijemo kako,i zašto i odakle smo došli, kako možemo znati zašto smo uopšte ovde? Na isti način, ako ne znamo gde idemo ili šta ćemo postati, kako možemo znati da li i jedan naš postupak ima uopšte značaja? To je ta neizvesnost našeg postojanja, prošlosti i budućnosti koja pokreće pitanje "Koji je smisao života?", koje muči čovečanstvo od kada smo postali svesni. Nihilizam ne zauzima samo filozofsko gledište, već i određeno raspoloženje, izvesnu melanholiju: Da li je ovo sve što postoji? Da li je čitavo postojanje čovečanstva samo bednih nekoliko godina kada se uzme u obzir starost svemira, na beznačajnoj planeti, za koju nikoga drugog nije briga? Da li je bilo šta zaista važno?

Da li je nihilizam opasan?

Pre ili kasnije, u nekom trenutku u životu, svako od nas se suoči sa nihilističkim mislima. Pogođeni smo snažnim osećajem besmisla, kao da naši životi nemaju smisla, a mi nemamo neku veliku, važnu vrednost. Obično se to dešava kada počnemo da preispitujemo naša stara verovanja. U fazama u kojima se razvijamo, učimo nove stvari, stičemo nova iskustva i formiramo svoje poglede na svet. I, obično sve ove misli počinju sa jednim jednostavnim pitanjem - zašto? Ova reč je sposobna da imate utisak da vam se svi stavovi, uverenja i verovanja ruše i da možda, vaš život nije ono što ste mislili da je, što može dovesti do osećaja beznađa, besmisla, pesimizma, pa čak i depresije. Ali, nihilizam sam po sebi nije skup „opasnih misli“, već rizik svojstven samom činu razmišljanja u negativnom smeru. Nihilizam i te kako može da ima i pozitivne strane – sve zavisite kako odlučite da ga pojmite i gledate na njega.

Pozitivne strane nihilizma

Ideja da je postojanje besmisleno mogla bi zapravo biti razlog za slavlje. Iako možda zvuči paradoksalno, verovanje u ništa ima i pozitivan potencijal. Ako je život zaista besmislen i ako nemamo konkretnu svrhu na ovoj planeti, naš odgovor na to bi trebao biti da “izvučemo najbolje iz toga.“ Umesto da budete pesimista ili optimista, te vidite čašu napola punu ili napola praznu, možete jednostavno da je izbacite iz jednačine i pijete direktno iz slavine, dok ne budete zadovoljni. Jer na kraju dana, biti živ je dovoljan razlog za život. Imamo jedan život da radimo šta god hoćemo, barem u ovoj stvarnosti. I to je dovoljan smisao. Znajući da su sve stvari koje doživljavamo “uzalud”, svi usponi i padove kroz koje prolazimo beznačajni, znači da nismo u obavezi da razumemo haos stvarnosti, već samo da joj se nasmejemo i uživamo u njoj. Ukoliko ne možemo odgovoriti na to zašto se vezujemo za pravila koja nisu univerzalna, zašto se onda odlučujemo da ih pratimo? Zašto nismo poptuno slobodni? Nihilizam može da nam da slobodu. Ako ništa zapravo nije važno, imamo moć da sami biramo šta će nama biti važno. S obzirom da ništa što radimo nema većeg smisla, možemo sami birati šta želimo da radimo. Nihilizam, odnosno ideja da život nema smisla ne moa biti razlog za tugu i očaj, već prilika da ne brinemo o većem stanju stvari i smislimo kako pronaći sreću u svakom trenutku koji provedemo na ovoj planeti. Neopterećeni “višim ciljem”, imamo slobodu da potražimo i otkrijemo sopstveni.

Mudre reči jednog nihiliste

Šetajući kući jedne večeri, moje postojanje se promenilo samo jednom prolaznom mišlju. Bio sam hronično pod stresom na poslu, preplavljen očekivanjima, hvatajući se za osećaj postignuća ili veće svrhe i milimetar daleko do potpune iscrpljenosti. Tada me je pogodilo: „Koga briga? Jednog dana ću biti mrtav i niko me se ionako neće sećati. " Ne mogu da objasnim potresan osećaj olakšanja koji sam osetio u tom trenutku. Kao da je moje telo izbacilo zalihe kortizola dozvoljavajući mojim plućima da se potpuno nadišu, prvi put u mesecima. Stojeći pored puta, pogledao sam u nebo i pomislio: „Ja sam samo komad mesa, na jednoj steni. Besmisleno, uzaludno, besmisleno." I to je bilo jedno od najutešnijih otkrića u mom životu. Otkrio sam nihilizam. Jednom kada se pomirite sa činjenicom da ste samo komad mesa na kamenu, možete prestati sa stresom i ceniti sam kamen.