Postoje veze nastale pretežno iz očaja i straha, više nego iz ljubavi. Ne budite deo jedne od njih.

Dve godine ste zajedno. Pet. Možda i oduvek. Većinu vremena se uveravate da su stvari baš onakve kakve bi trebalo da budu. Ipak, vaš odnos nije loš. Ili, bar, nije „baš tako strašan“. On izbaci smeće jednom nedeljno. Vodi računa o kući. Zajedno sedite ispred televizora skoro svake večeri i nikada se ne prepirete oko toga šta biste gledali. Dakle, stvari mora da su dobre, zar ne? Zanemarili ste činjenicu da se ne sećate kada vas je poslednji put zagrlio, poljubio ili dopustio da sami donosite svoje odluke, bez krivice. Bolje je i lakše nego predati se strahu od samoće.

Živite u laži

Šta ako je ipak sve ovo laž u koju ste sami sebe ubedili? Šta ako biti sam ipak nije toliko zastrašujuće kao što ste sebi govorili svih ovih godina? Šta ako biste, da ste sami, zaista imali priliku da se istinski pronađete - možda i po prvi put u životu? Šta ako bi vam samački život otvorio vrata, pružio novu priliku ili čak stvorio mogućnosti da jednog dana pronađete pravu ljubav o kakvoj ste sanjali? Jer negde duboko u sebi, znate da ova to nije. Znate da je ono što imate zona komfora, a ne ljubav. Mnogo ljudi ostaje u vezama od kojih bi mnogi drugi otišli, jer su pogrešno pretpostavili da je ono što imaju bolje od alternative - biti sam.

Prosečne veze iz pogrešnih razloga

Neke veze rođene su više iz očaja i straha od samoće, nego iz realne ljubavi. Odnosi nastali usled trenutka okolnosti, gde su se dve osobe pronašle u periodu kada ih je oboje progutao strah od usamljenosti ili otkucavanje biološkog sata. Ili čak, veze u kojima je par možda bio srećan na samom početku, ali su proveli svaki dan od tada, pokušavajući možda i godinama ponovo da pronađu nešto što se odavno izgubilo. Nešto što je izgrađeno na požudi, umesto na ljubavi. Verujte mi – samoća nije toliko strašna koliko deluje. Razumem strah. Razumem sve veći očaj dok se svi oko vas venčavaju i osnivaju porodice, dok vam godine lete. Shvatam kako se to događa. Ali, isto tako mogu da tvrdim da biti sa pogrešnom osobom može biti mnogo usamljenije nego biti sam. I zaista verujem da možete puno postići ako u potpunosti prihvatite svoj samački život do trenutka kada - ili ako - naiđe prava osoba za vas.

Biti sam je lepše nego biti u osrednjoj vezi

Kao neko ko je sam već duži period, smatram da vam mogu dati par motivacionih saveta. Kada sedim u tišini, to je zato što meni to prija. Kada poželim društvo, postoji dugačak spisak ljudi s kojima zaista uživam da provodim vreme, koje mogu nazvati u bilo koje doba dana ili noći. Kada donosim odluke, moram se savetovati isključivo sa sobom, a kada imam snove koje želim da pratim nema nikoga da mi stane na put. Putujem kada želim putovati. Jedem gde želim jesti. Radim ono što želim. I najiskrenije, skoro nikada se ne osećam usamljeno. Svakako ne u onoj meri koliko ljudi koji su u prosečnim vezama u kojima odavno nisu zadovoljni i ispunjeni.

Slobodom do prave ljubavi

Dakle, ukoliko ste neko ko je ceo svoj život proveo skačući iz jedne veze u drugu, uvek se plašeći onoga što donosi samački život ili ste u vezi koja vas sputava, ne ispunjava ili vas često tera da se osećate manje vredno, dopustite mi da vam kažem da je sudbina koju ste odabrali za sebe mnogo strašnija od one koje ste se odrekli zbog unutrašnje borbe. Život je kratak, a ljubav (pogotovo prava) je retka i nikada ne znate šta možda propuštate dok trošite godine na kauču, pored nekoga sa kim se ne osećate povezano. Zaslužujete više od puke pogodnosti ili ljubaznosti. Zaslužujete vezu koja će zapaliti vaš svet, na sve najbolje moguće načine. Onu koja vas na kraju dana čini boljima, jačima, srećnijima i ispunjenijima. Ukoliko to nemate, zaslužujete da budete sami. Jer, u samoći, barem još uvek ima nade da ovo i pronađete.