Često pričam sama sa sobom. To mi pomaže da se preslišam, usredsredim na ono što radim, steknem objektivniji pogled na stvari, a moram priznati, daje i poprilično briljantne ideje. Da li vi pričate sami sa sobom? Ukoliko ste ikada bili uhvaćeni kako razgovarate sami sa sobom, onda znate da je to obično neprijatna situacija. Iako je razgovor sa drugima društveno prihvatljiv, pričanje sa samim sobom naglas je povezano sa mentalnim bolestima, poput šizofrenije. Međutim, ljudi uglavnom zaboravljaju da se u našem mozgu uvek odvija unutrašnji razgovor, koji nam pomaže da donosimo odluke i budemo racionalni. Međutim, da li je to sve? Iako razgovoranje sa samim sobom i dalje nije u potpunosti društveno prihvatljivo i možda ukazuje na ludilo, istraživanja sugerišu suprotno. Ukoliko imate običaj da razgovarate sami sa sobom, nemojte da vas bude sramota od drugih, jer nedavne studije ukazuju na to da pričati sam sa sobom nije znak ludila već inteligencije.

Da li je pričati sam sa sobom, znadk ludila ili inteligencije?

Iako se razgovor sa sobom često smatra nagoveštajem psiholoških problema, nova istraživanja sugerišu da bi ovu tačku gledišta trebalo ponovo uzeti u obzir. Naučnici su otkrili da pričanje sa samim sobom, na glas, ne samo da je od pomoći, već može ukazivati i na viši nivo inteligencije. Utvrđeno je da je razgovor sa sobom osobina više kognitivne funkcije. Tokom nekoliko različitih studija, učesnici su dobili uputstva u kojima se od njih tražilo da čitaju naglas ili u sebi, kao i da zapamte duge liste pojmova ponavljajući ih na glas i u sebi. Zatim su istraživači posmatrali kako su učesnici izvršavali zadatke. Utvrđeno je da su učesnici koji su naglas pričali sami sa sobom bili usredsređeniji i zadatke izvršavali efikasnije od onih koji su tiho čitali sebi. Ispostavilo se da nam pričanje sa samim sobom, kao produžetak našeg unutrašnjeg nečujnog razgovora, pomaže da organizujemo sopstvene misli, emocije i sećanja, kao i da planiramo akcije. Sportisti, posebno teniseri, koji razgovaraju sami sa sobom u stresnim trenucima koriste naglas izgovorena uputstva, kako bi pomogli sebi da fokusiraju svoj um i motivišu se za postizanje određenih ciljeva. Bilo je poznato i da je pronalazač Nikola Tesla razgovarao sam sa sobom tokom krucijalnih otkrića. Stoga, pričati sam sa sobom nije znak ludila, već inteligencije, a u nastavku saznajte i zašto.

Stimuliše pamćenje

Kada razgovarate sami sa sobom, vaš senzorni mehanizam se aktivira. Samim time, pamćenje postaje lakše, jer možete da vizualizujete reči i ponašate se u skladu sa njima. Sigurno se sećate ove metode koju ste verovatno nesvesno koristili tokom školskih ili studentskih dana – lekciju je uvek bilo lakše upamtiti kada se izgovara i ponavlja naglas.

Reguliše emocije i stvara objektivnost

Mnogi terapeuti savetuju svojim klijentima da prolaze kroz određena iskustva, kako bi stekli objektivnu tačku gledišta, tako što će pričati sami sa sobom naglas. Pričanje sa samim sobom pomaže nam da se povežemo sa svojim unutrašnjim ja na dublji i objektivniji način, time što ćemo, za početak, postati potpuno svesni svojih osećanja ili situacije. Kada pričamo sami sa sobom, misli postaju realnije i lakše ih je objektivno i nepristrasno sagledati kada ih verbalizujemo.

Pospešuje donošenje odluka

Pričati naglas sa samim sobom i te kako nam može pomoći u organizovanju često zbrkanih i haotičnih misli u glavi, a samim time i u donošenju boljih i racionalnijih odluka. Dokle god su naše ideje samo misli, teko ih je pretočiti u stvarnost i razaznati koje od njih su korisne, a koje nemaju smisla. S druge strane, kada ispričate nekome svoje planove, makar i sami sebi, lakše ćete doneti važne i teške odluke, razjasniti neki problem i doći do rešenja za njega. Pričajući sami sa sobom, vagamo prednosti i mane i nabrajamo moguća rešenja, koja dobijaju bolji smisao. Stoga, pričati sam sa sobom posebno je korisno kada su u pitanju privatne ideje i misli, koje vam nije lagodno da podelite sa drugima.

Gradi samopouzdanje

Oni koji razgovaraju sami sa sobom, pre će se okrenuti sebi nego drugima, kada im je potrebna pomoć. Dok bi se drugi automatski obratili kolegi ili sprijatelju kada im je potrebna pomoć, ljudi koji pričaju sami sa sobom mogu da analiziraju situacije i samostalno donose zaključke bez ikakvih spoljašnjih smernica. Takođe, razgovarajući sami sa sobom, osluškujemo svoj unutrašnji glas i otkrivamo šta je to što zaista želimo da izvučemo iz nekog iskustva. Jednostavno rečeno, oni koji vreme provode pričajući sami sa sobom i slušajući sebe, najbolje poznaju sebe i imaju više samopouzdanja.

Ohrabruje

Ohrabrenje i pozitivna stimulacija podstiče uspeh, to je opšte poznato. Međutim, istraživanja otkrivanju da pozitivan razgovor deluje čak i kada to ohrabrenje dolazi od nas samih. 72 tenisera je učestvovalo u studiji u dve grupe. Iako su obe grupe pratile isti program obuke, samo je eksperimentalna zamoljena da vežba pričanje sa samim sobom naglas, u vidu ohrabrivanja sebe ka uspehu. Konačnom procenom, eksperimentalna grupa je pokazala veće samopouzdanje i smanjenu anksioznost, kao i bolje rezultate. Stoga, ukoliko pričate sami sa sobom kada želite da se ohrabrite, samo naped!

Dakle, sledeći put kada se zateknete da pričate sami sa sobom, nemojte se uplašiti za svoje psihičko stanje već samo nastavite, jer, možda ste pametniji upravo zbog ove navike. Pričanje sa samim sobom, naglas, možda će vam pomoći da pronađete rešenje, zapamtite više stvari, regulišete svoje emocije i budete objektivni, jer studije sve više ukazuju na to da pričati sa samim sobom nije znak ludila, već inteligencije!