Upoznavanje za uspešne muškarce i lepe devojke - Lepotica i Zver

Ubica ljubavi: ravnodušnost u vezi i njene posledice

Društvene okolnosti u kojima živimo, nekako su doprinele tome da se sve češće može čuti da su ljudi postali ravnodušni po pitanju velikog broja stvari. Često govorimo da smo “oguglali” na mnogo toga, misleći na to da smo “otupeli”, odnosno postali ravnodušni prema nečemu. Ako se zapitamo šta doprinosi ravnodušnosti, primetićemo da dugoročno nepovoljne prilike, emotivne traume i loša iskustva koja su se ponavaljala podižu naš prag osetljivosti na sve neprijatne i nepovoljne životne okolnosti, kao i osećanja koja ona u nama izazivaju. Stoga, ravnodušnost je naš prirodan odbrambeni mehanizam, čija je funkcija da nas zaštiti. Ali, po koju cenu? Zašto se ravnodušnost naziva i “ubicom ljubavi”? Šta je zapravo ravnodušnost i koje su posledice ravnodušnosti?

Šta je ravnodušnost u vezi?

Kažu da suprotno od ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost. Svi mi smo čuli za pojam ravnodušnosti, ali svako od nas različito tumači njegovo značenje. Dok jedni ravnodušnost doživljavaju kao bezosećajnost, drugi je doživljavaju kao vrstu apatije. Ravnodušnost je stanje u kojem nam nije emotivno stalo do nečega i/ili ne preduzimamo nikakve akcije u vezi sa nečime što se dešava oko nas. Iz psihološke perspektive, ravnodušnost se posmatra kao psihičko stanje koje se odlikuje nedostatkom strasti i afekat, za koje su karakteristične nezainteresovanost i neuzbuđenost. Prema tome, ravnodušnost je odstustvo osećanja i emocije, a možda i reakcije prema nečemu. Ona može poslužiti kao koristan odmbrambeni mehanizam, kako bismo se zaštitili od nečega što nas psihički ili emotivno uznemirava. Stoga, u zavisnosti od toga kako gledate na ravnodušnost ona može biti mudar izbor koji vodi ka miru duha ili potencijalno opasna nezainteresovanost za ljude, dešavanja i svet oko sebe.

ravnodusnost apatija u vezi

Šta je apatija i koja je razlika između apatije i ravnovušnosti?

Ravnodušnost kao jedan od podsvesnih mehanizama samoodbrane može se odnositi na neke životne situacije za koje osoba procenjuje da za nju nisu preterano važne ili one koje joj nanose stres, nemir i emotivan bol i druge poteškoće. U prvo pomenutim, površnim situacijama možemo reći da je ravnodušnost mudar izbor, jer birajući ovakvu vrstu reakcije i stava biramo da nas ta situacija ili osoba ne ugrožava psihički i emotivno, i ne narušava naš sistem vrednosti. Međutim, ako ravnodušnost poprimi razmere generalizacije i zahvati gotovo sve sfere života pojedinca, može se smatrati da je došlo do apatije. Svi smo mi ravnodušni prema nekome ili nečemu s vremena na vreme. Apatija je, sdruge strane, ekstremna nezainteresovanost za bilo šta, kada vam nedostaje motivacija da bilo šta uradite ili vas jednostavno nije briga šta se dešava oko vas. Apatija može biti simptom problema sa mentalnim zdravljem i često traje dugo – nije privremena reakcija na nešto. Osobi koja je apatična nedostaje želja da radi bilo šta što uključuje razmišljanje ili emocije.

Zašto postajemo ravnodušni?

Šta uzrokuje ravnodušnost? Razloga za to zašto postajemo ravnodušni može biti više, ali uglavnom je nesvesna namera da se zaštitimo od nečega što nas previše opterećuje ili nam šteti, a ponavlja se i to ne možemo da izbegnemo. Jedan od od uzroka ravnodušnosti može biti to što smo previše stimulisani, što se lako može dogoditi u današnjoj kulturi. Bombardovani smo informacijama i raznoraznim vestima iz celog sveta - sve ove informacije mogu biti pomalo traumatične, te možemo odabrati da se emocionalno i mentalno “isključimo” i udaljimo od nekih, kao vid odbrambenog mehanizma. Ravnodušnost se takođe može javiti kada nas neki životni problemi preplavljuju, ponavljaju se, a mi osećamo nemoćni da bilo šta uradimo povodom toga. U takvim situacijama, jedino što možemo uraditi da sebi pomognemo jeste da postanemo ravnodušni prema tome - jednostavno slegnemo ramenima i nastavimo dalje.

Zašto je ravnodušnost potencijalno opasna i toksična?

Ravnodušnost je resurs koji nam omogućava da izaberemo na koje stimuluse ćemo reagovati, i tada može biti korisna. Međutim, da li ravnodušnost zaista može biti i toksična? Istina je da je ravnodušnost takođe potencijalno toksična i opasna ljudska osobina, jer nema emociju, nema izraza i nema odgovora. Kao rezultat toga, ravnodušnost može biti strašnija od besa i mržnje, jer ne daje ni samoj osobi koja je ravnodušna, a ni drugim ljudima priliku da se izraze i komuniciraju, a takođe može koristiti i kao moćno oružje da povredimo druge na mnogo višem nivou. Opasna je takođe jer vremenom može prerasti u apatiju.

Ubica ljubavi: ravnodušnost u vezi

Dokazano je da je ravnodušnost jedan od najagresivnijih i najbolnijih stavova koje možete zauzeti prema nekome, posebno nekome sa kime ste bliski i kome je stalo do vas, vašeg mišljenja, vaših reči i postupaka. U stvari, biti ravnodušan prema nekome znači da povlačite sva svoja osećanja, da ona za vas ne postoje, da ta osoba nije vredna vašeg poštovanja, bilo kakve reakcije ili odgovora. Imali nešto surovije od toga? Sigurno ste to barem nekada doživeli u vezi i znate koliko ravnodušnost može da zaboli, više od bilo koje, makar i negativne emocije. Iz tog razloga kažu da suprotnost ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost i ona se naziva “ubicom ljubavi”. Jer, nema ništa gore nego biti ravnodušan prema nekome.

Kada neko pokaže ravnodušnost prema vama, na primer, partner u vezi, to uništava vaša očekivanja da će ta osoba uvek biti tu za vas. Međutim, umesto da naiđete na podršku, ne pronalazite ništa. U stvari, možda biste ponekad više voleli da vam kažu nešto ružno, jer mislite da bi to barem značilo da toj osobi nešto značite. Da ima reakciju na vas. Međutim, kada ne kaže ništa, osećate se kao da joj apsolutno niste bitni, da joj nije važno kako ćete se osećati, šta ćete misliti ili uraditi, odnosno u prevodu - da ne gaji ni jednu jedinu emociju prema vama.

Posledice ravnodušnosti

Kada ste žrtva ravnodušnosti, nelagodnost koju doživljavate se pretvara u:

Zbunjenost i neprijatnost

Čak i ako imate minimalna očekivanja, uvek očekujete nešto od drugih, a reakcija i emocija su ono osnovno, što vam čak i najgori neprijatelj pruža svojim negativnim emocijama koje gaji prema vama. Stoga, kada je neko ravnodušan prema vama, osećate se potpuno zatečeno i zbunjeno, jer to nije tipična ljudska reakcija. Znate kako da se nosite sa negativnim emocijama i reakcijama, ali, kako postupiti, odreagovati i postaviti se prema ravnodušnosti?

Manjak samopoštovanja i lična nesigurnost

Ravnodušnost se često može koristiti i kao manipulativno oružje, upravo zato jer udara nisko, i uvek zaboli. Mnogi ljudi se u toksičnim vezama koriste tehnikama ignorisanja ili tišinom, kako bi povredili partnera. To je zato što se zbog ravnodušnosti osećate kao da ste previše beznačajni da biste izazvali bilo kakvu reakciju kod nekoga, što može u velikoj meri narušiti vaše samopouzdanje, samopoštovanje i naterati vas da sumnjate u sopstvenu vrednost, posebno ukoliko je vama bliska osoba, poput partnera, ravnodušna prema vama.

Anksioznost

Kao ljudi, prirodno umemo da tumačimo reči, gestikulaciju, govor tela i sve ostalo što se manifestuje kao posledica nečije reakcije i emocije, bilo dobre ili loše. Međutim, kada je ravnodušnost u pitanju, nema apsolutno nikakvog odgovora ili povratne reakcije, a vi morate sami pokušavati da shvatite šta druga osoba oseća ili misli, što je u takvom slučaju praktično nemoguće, ostavljajući vas sa bezbroj pitanja.

Depresija i otuđenost

Ova posedica ravnodušnosti vezana je za osobu koja je ravnodušna. Da, ravnodušnost nije samo toksična i potencijalno opasna po njene žrtve, već i po svog domaćina. Ekstremna ili prečesta ravnodušnost vremenom može da dovede do apatije, koja lišava čoveka ne samo negativnih, već i svih pozitivnih emocija, bez kojih ljudsko biće nikada ne može pronaći ispunjenje, dok je ravnodušnost ujedno udaljava od svih drugih ljudi i dovodi do izolacije i usamljenosti.