Libido, izraz koji se u psihoanalitičkoj teoriji koristi za opisivanje energije stvorene nagonima za preživljavanjem i seksualnim nagonima, pronašao je svoje mesto i u modernom svetu današnjice. Svi znamo za činjenicu da ukoliko imate smanjen libido, to znači da imate smanjenu seksualnu želju. Međutim, da li zaista znate šta je zapravo libido i odakle potiče? Prema čuvenom psihoanalitičaru Frojdu, libido je deo našeg identiteta i pokretačka je sila svakog ljudskog ponašanja, dok je Jung libido identifikovao kao psihičku energiju. Iako je termin „libido“ u današnjem svetu poprimio otvoreno seksualno značenje, on je za većinu naučnika predstavljao svu psihičku energiju, a ne samo seksualnu. Stoga, danas otkrivamo šta je zapravo libido.
Šta je libido?
Libido je termin koji obično koristimo da opišemo seksualni nagon ili želju za seksualnom aktivnošću. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je seksualno zdravlje stanje fizičkog, emotivnog, mentalnog i socijalnog blagostanja u odnosu na seksualnost, što je razlog zašto savremeni lekari prepoznaju značaj libida kao jednog od ključnih pokazatelja opšteg zdravlja i kvaliteta života. Libido je zamišljen kao krajnje biološki, prema svom poreklu, ali danas, na njega utiče mnogo razvojnih, psiholoških, socijalnih i kulturoloških faktora. Prepoznat je kao važna sila u Darvinovoj evoluciji prirodne selekcije, sa evolucionom svrhom da podstakne ljudsku vrstu na razmnožavanje, čime genetski materijal prenosimo na sledeće generacije. I kod muškaraca i kod žena, libido je direktno povezan sa androgenim hormonima (odnosno testosteronom). S obzirom da muškarci imaju oko 40 puta više testosterona od žena, smatra se da imaju intenzivniji seksualni nagon, odnosno veći libido. Oksitocin i dopamin takođe igraju ulogu u našem libidu. Međutim, pored fiziloškog uzroka, na libido utiču i mnogi drugi faktori, poput naše psihe i socijalnog okruženja.
Libido, ID i ego
Frojd je verovao da se naš identitet sastoji iz tri dela - ID-a, ega i super-ega. ID je naš jedini deo ličnosti prisutan od rođenja, koji je rezervoar nesvesne, iskonske energije. ID traži zadovoljstvo i zahteva trenutno zadovoljenje svojih želja. ID je taj koji služi kao primarni izvor naših želja, nagona i impulsa. Kako ID utiče na libido? ID kontroliše ono što je Frojd nazvao principom zadovoljstva. U osnovi, ID pokušava da usmeri sve naše telesne akcije i procese, kako bi postigao najveću moguću količinu zadovoljstva, uključujući i seksualnu želju. ID zahteva trenutno zadovoljenje naših najosnovnijih poriva. Da se samo naš ID pita, uzeli biste šta želite, kada god to želite, bez obzira na situaciju. Očigledno je bi ovo izazvalo ozbiljne probleme. Naše želje i nagoni libida nisu uvek prikladni i stoga mogu imati ozbiljne posledice, pogotovo kada je libido u pitanju. Tada na scenu stupa naš ego. Dakle, šta sprečava ljude da jednostavno deluju prema svojim najosnovnijim instinktima i željama, uključujući i libido? Ego je deo ličnosti zadužen za iskorišćavanje libidinalne energije ID-a i osigurava da se ti porivi izraze na prihvatljive načine. Dakle, dok vam želje vašeg libida mogu nalagati da zgrabite osobu koja vam je fizički privlačna i momentalno počnete da budete intimni sa njom, ego vlada impulsima libida. Umesto toga, vi preduzimate društveno prihvatljive radnje, stupajući u kontakt i upoznavajući se sa osobom, pre nego što konačno popustite želji svog libida da stvari odu korak dalje.
Libido je ograničen
Frojd je takođe verovao da svaki pojedinac ima određenu količinu energije libida. Budući da je količina raspoložive energije ograničena, predložio je da se različiti mentalni procesi nadmeću za ono što je dostupno. Na primer, sugerisao je da čin represije ili držanje uspomena van svesnog dela našeg uma, zahteva ogromnu količinu psihičke energije. Svaki mentalni proces koji zahteva mnogo psihičke energije, utiče na sposobnost uma da normalno funkcioniše, te ujedno i smanjuje naš libido, zbog čega se usled smanjenog libida ljudi danas češće obraćaju psihoterapeutima, nego lekarima.
Moderni libido
Pa, šta je zapravo libido? Izvan svog frojdovskog porekla, termin libido se danas najčešće koristi u odnosu na seksualni nagon osobe. Međutim, libido uključuje više od biološke želje za seksom, već i mnoge psihološke i socijalne faktore koji doprinose seksualnoj aktivnosti ljudi. Savremena upotreba izraza libido verovatno potiče od Frojdove originalne upotrebe izraza koji se primenjuje na seksualnu želju. Kako je Frojd nastavio da razvija svoje ideje, međutim, počeo je na libido da gleda ne samo kao na seksualne nagone, već na opšti životni instinkt, koji obuhvata i instinkt za preživljavanjem i druge motivacije. Neki faktori koji utiču na libido i seksualnu želju su:
Zdravstveni faktori
Medicinski i zdravstveni faktori takođe mogu uticati na nečiji libido, odnosno želju za seksom. Medicinska stanja poput bolesti, umora i određenih lekova često mogu smanjiti libido. Seksualni poremećaji, uključujući hipoaktivni poremećaj seksualnog nagona i poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žena, takođe mogu dovesti do smanjenja libida.
Psihološki faktori
Psihološki faktori koji mogu uticati na libido uključuju stres, ličnost, starost, status veze, način života i prošla iskustva. Na primer, seksualno zlostavljanje i trauma mogu uticati na libido. Druga pitanja poput slike o našem telu, samopouzdanja i depresije takođe mogu učiniti da ljudi imaju manji libido, odnosno smanjenu želju za seksom.
Hormonski faktori
Polni hormoni, uključujući testosteron i estrogen, stvaraju biološki nagon za seksom i pomažu u regulaciji libida. Pored njih, tu su i drugi hormoni poput oksitocina i dopamina, čije lučenje igra veliku ulogu u našem libidu, odnosno seksualnoj želji prema određenim partnerima.
Sociološki faktori
Razna sociološka pitanja, uključujući usamljenost, loše odnose sa drugim ljudima i intimnost, socijalna uverenja ili ograničenja, takođe mogu prigušiti libido.
Kako povećati libido?
Smanjen libido je čest problem kod ljudi. Istraživanja sugerišu da čak 15% muškaraca i gotovo 32% žena ima smanjenu seksualnu želju, odnosno smanjen libido. Međutim, istraživanja su takođe otkrila da brojne promene u načinu života mogu pomoći u jačanju libida.
Obratite se lekaru
Hormonske promene povezane sa pilulama za kontracepciju često mogu dovesti do smanjenog libida. Razgovarajte o mogućnostima sa svojim lekarom. U nekim slučajevima, prelazak na drugi lek ili metodu lečenja može pomoći. Ostali lekovi, poput antidepresiva, takođe mogu uticati na vaš seksualni nagon, stoga bi provera drugih lekova koje konzumirate mogla biti korisna, da biste povećali svoj libido.
Stres
Prekomerni stres može narušiti vaš libido, stoga pronalaženje načina za opuštanje i efikasno suočavanje sa stresom može poboljšati seksualnu želju i intimnost.
Vežbanje
Fizičko vežbanje ima mnogo pozitivnih prednosti, uključujući i povećanje libida. Jedno istraživanje je čak pokazalo da kratki periodi vežbanja poboljšavaju fizičko seksualno uzbuđenje kod žena koje su uzimale antidepresive. Stoga, potrudite se da redovno imate neki oblik fizičke aktivnosti, kako biste povećali libido.