Jedan od najsnažnijih, najiracionalnijih i naizgled najbesmislenijih ljudskih emocija i osobina je upravo ona koja umire poslednja – nada. Nada je divna reč i emocija, koju koriste ljudi širom sveta. Predstavlja mogućnost pozitivnog ishoda, tračak svetlosti u tami. Nadati se znači očekivati da će se nešto dogoditi, ali ne biti sasvim siguran u to da će se to i dogoditi - nada više liči na želju. Razmišljali o tome ili ne, nada je deo svačijeg života. Svi se nečemu nadaju. To je inherentni, utkani deo ljudskog bića. Nada nam pomaže da definišemo šta želimo u svojoj budućnosti i deo je naše priče i vizije o životu koji svi imamo u mislima. Ali, znate li šta je zapravo nada? Šta znači nadati se i zašto nam je nada toliko potrebna, a možda čak i neophodna?

Šta je nada?

Nada je emocija koju karakterišu pozitivna osećanja o neposrednoj ili dugoročnoj budućnosti. Često je povezana sa visokom motivacijom, optimizmom i generalno pozitivnim raspoloženjem. Nada je delimično subjektivan pojam, koji su se i psiholozi i filozofi borili da definišu. Neki ljudi veruju da je nada relativno stabilna osobina ličnosti, dok neki smatraju da nada zavisi od spoljašnjih okolnosti i prethodnog iskustva. Definicija nade može se razlikovati od osobe do osobe.

Kada ljudi govore o nadi u duhovnom kontekstu, to može podrazumevati verovanje da će se dobre stvari dogoditi sa verom u neku višu silu. Svoje nade tada mogu usmeriti ka spolja, molitvama ili nekim drugim tehnikama. Za druge, to može značiti da zadrže pozitivnu perspektivu, gledaju na svetliju stranu života i na izazove gledaju kao na potencijalne prilike, uvek se „nadajući najboljem“. Nada je u rečnicima opisana bliskoj „želji“, kao „negovati želju sa iščekivanjem: želeti da se nešto dogodi ili da bude istinito“. Bez obzira na detalje, nada uopšteno podrazumeva i označava našu unutrašnju želju da se stvari promene na bolje i da koliko god mala i velika, postoji šansa za to.

Nada nije isto što i optimizam

Nada nije isto što i optimizam, iako ova dva pojma ljudi često brkaju. Optimista je osoba koja generalno ima više nade od drugih i pozitivniji pogled na život i dešavanja. S druge strane, čak i najpesimističnija osoba koju ste ikada sreli još uvek može da se nada nečemu. Nada je vrlo specifična i fokusirana, obično samo na jedno konkretno pitanje. Na primer, „Nadam se da ću dobiti posao za koji sam konkurisao“ ili „Nadam se da će me nazvati“.

Zašto nam je nada toliko potrebna?

Zašto nada „umire poslednja“? Zašto nam je, kao ljudskim bićima, toliko neophodno da se nadamo nečemu? Većina ljudi povezuje nadu sa teškim situacijama. Kada ih život satera u ćošak, ljudi se nadaju da postoji rešenje i izalaz iz teških okolnosti. Ali, nada takođe može pružiti ključ za poboljšanje svakodnevnog života i ne mora da bude pokrenuta nedaćama. To je zato što samo zamišljanje nečega što nam uliva nadu - dete koje vidi sebe kako se vozi na svom novom biciklu, na primer - daje osobi trenutak sreće, što prema psiholozima može znatno olakšati podnošenje trenutnih poteškoća, ostvarilo se to na javi ili ne.

Primer toga navodi i Američko udruženje psihologa. Recimo, deca koja su odrasla u siromaštvu, ali su kasnije u životu imala uspeha, sva su imala jednu zajedničku stvar – nadu. Psihološkinja koja je radila na ovom istraživanju, rekla je da nada uključuje „planiranje, motivaciju i odlučnost“ da se dobije ono čemu se nada, zbog čega nam je nada potrebna, možda čak i neophodna.

Dublje značenje nade i nadanja nečemu

Na neki način, nada povezuje vašu prošlost i sadašnjost sa budućnošću. U svojoj glavi imate viziju onoga za šta se nadate da će se dogoditi. Čak i da se to ne dogodi, samo razmišljanje o tome može učiniti da se osećate bolje, jer su naše misli i emocije povezane, a sama pomisao na to da postoji šansa da se nada pretvori u realnost izaziva u nama pozitivna osećanja. A, ukoliko je to nešto što možete donekle kontrolisati, poput prethodno pomenute dece koja rade na izlasku iz siromaštva, onda vas nada može čak i motivisati da preduzmete sve potrebne korake da bi se to i ostvarilo.

Dr Nil Barton, autor knjiga o emocijama, piše o tome da uvek pita svoje pacijente čemu se nadaju, jer ako kažu „ništa“ onda je to znak depresije, apatije ili nečega još goreg. Imati nadu je važno za sam čin ljudskog bića. Nada je šibica u mračnom tunelu, trenutak svetlosti, taman dovoljan da otkrije put ispred nas, a zatim konačno i izlaz.

Nada i psihologija: šta kažu psiholozi o nadanju?

Kada ljudi osećaju nadu, imaju tendenciju da se suočavaju sa manje opštih zabrinutosti, koje negativno utiču na mentalno zdravlje. Nasuprot tome, ljudi koji doživljavaju očaj (koji se između ostalog definiše i kao odsustvo nade), često imaju veću verovatnoću da pate od depresije, anksioznosti, napada panike i drugih problema. Depresija posebno može doprineti osećanju očaja i beznađa. Beznađe može uticati i na fizičko zdravlje.

Bezbroj istraživanja dokazalo je povezanost između naših misli, emocija i zdravlja - ljudi koji nisu optimistični u pogledu svog zdravlja ili lečenja imaju veću verovatnoću da ostanu bolesni, veća je verovatnoća da će prijaviti visok nivo bola i manje verovatno da će primetiti poboljšanje svog zdravlja. Neki praktičari mentalnog zdravlja, svesni uloge koju igra nada, podstiču ljude na terapiji da rade na pozitivnom razmišljanju o životnom razvoju i pronalaženju stvari kojima se mogu nadati. Mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje smatraju da je nada neophodan ključ za sreću ljudi i veruju da ljudi ne mogu biti istinski srećni bez nade.

Rekli su o nadi: najlepši citati o nadanju

Sada kada znate šta je nada i zašto nam je toliko potrebna i važna, kao i koliko nam može pomoći, evo nekoliko motivišućih citata koji će vam odmah vratiti nadu u život, jer ona zaista, treba da umire poslednja:

“Dok dišem - nadam se.” – latinska poslovica

“Bez obzira koliko duga je noć, jutro će sigurno doći.” – afrička poslovica

“Da nije nade, srce bi se slomilo.” – grčka izreka

“Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, ma kako teško ono bilo.” – Ivo Andrić

„Ko živi u nadi, pleše bez muzike.“

„Nada je san budnog čoveka.“ - Aristotel

„Nada je mogućnost da vidiš da ima svetla, uprkos svoj tami.” – Desmond Tutu

Šta je, onda, istina o nadi? Da li je to uvek samo čežnjivo maštanje, način da ljudi pronađu utehu u pustim snovima? Ili postoji valjan razlog da se nadanje smatra nečim daleko značajnijim — nečim što je svima nama potrebno da bismo bili zdravi i radosni, nečim što ima čvrst temelj i što je zaista korisno? Nikada nemojte izgubiti nadu – iskoristite je pametno i dopustite joj da vas odvede do vaših snova.