Na sve nas je u nekom trenutku života uticalo nešto što je neko drugi rekao ili pomislio o nama. Tuđe mišljenje nam je često važno, a reči i pogledi su moćno oružije koje može učiniti da se osećamo nemoćnima i ranjivima. Vremenom, ljudske percepcije o nama zapravo mogu oblikovati naše postupke i sopstvena uverenja o sebi. To može dovesti do konstantnog straha od osuđivanja od strane drugih, a ukoliko se ne reši ili prevaziđe pre nego što napreduje, može uticati na naše partnerske odnose, prijateljstva, posao, društveni život, pa čak i samopouzdanje i ljubav prema sebi. Ljudi konstantno pokušavaju da izbegnu osuđivanje. Izbegavaju da govore ljudima ono što zaista misle. Ne iznose svoje mišljenje na času ili na poslovnim sastancima. Izbegavaju da ljubavniku kažu svoje istinske želje. Ne traže povišicu. Zašto toliko zavisimo od tuđeg mišljenja? Zašto razvijamo strah od osuđivanja i kako ga pobediti?

Zašto osuđujemo druge?

Budimo iskreni, svi mi s vremena na vreme osuđujemo druge – na glas ili u tišini sopstvenog uma. Na primer, ugledate par koji ne razgovara, već sedi u tišini u restoranu i pomislite “Kako čudno! Mora da im je dosadno.” Ali, oni se možda osećaju potpuno drugačije. Njima je možda izuzetno prijatno što sede zajedno u tišini posle napornog dana ili možda jednostavno žele da se fokusiraju na ukus hrane. Koji god da je razlog, mi redovno osuđujemo ljude time što konstruišemo realnost koja postoji samo unutar našeg uma. Ali, to je samo naša percepcija i projekcija realnosti – i svako ima sopstvenu. Procenjivanje drugih, pa tako i njihovih mana, pruža nam lažni osećaj superiornosti. Programirani smo da smatramo da je sve ono što mi radimo ispravno, a da je druga osoba uvek ta koja radi pogrešno. Naša osuđivanja obično se zasnivaju na sopstvenim nesigurnostima ili strahovima, formiraju na osnovu (često pogrešnih) pretpostavki i brzo se zaboravljaju. Kada projektujemo sopstveni sud na drugog, na trenutak ne moramo da se suočavamo sa sopstvenim manama i osećajem nedostojnosti, te se osećamo bolje jer je naša energija usmerena na mane i greške nekoga drugog. Ovaj predah je, međutim, kratkotrajan. Ukoliko se ne osećamo dobro po pitanju sebe, da bismo produžili takav osećaj, moramo nastaviti da sudimo drugima. Osuđivanje tada postaje zavisnost, a ne izbor.

Šta je strah od osuđivanja?

Strah od osuđivanja povezan je sa urođenom ljudskom željom da se svima u svakom trenutku dopadnemo. Ali, s obzirom da je to nemoguće, ovo je u startu izgubljena igra, koja sprečava ljude da neometano iskuse i izraze svoje pravo „ja“. Svi imamo trenutke kada se bojimo tuđeg mišljenja i imamo strah od osuđivanja, bez obzira na to koliko imamo samopouzdanja. To je onaj osećaj anksioznosti pre nego što progovorite ili ipak odlučite da se „ugrizete za jezik“, jer brinete o tome šta neko može pomisliti. Ponekad se strah od osuđivanja manifestuje i kao slaganje sa nečime sa čime se zapravo ne slažete, samo da ne biste bili osuđivani ili se osećate neodlučno kad znate da ne možete svima udovoljiti. Krajnji nivo straha od osuđivanja u društvenim situacijama može biti simptom socijalnog anksioznog poremećaja, poznatijeg kao „socijalna anksioznost“. Mnogi od nas se boje da će nas drugi osuđivati zbog stvari u koje negde duboko u sebi, potajno i sami sumnjamo ili osuđujemo sami sebe. Stoga, kritiku internalizujemo mislima poput „Ne zarađujem dovoljno novca“, „Nisam dovoljno dobar/a“, „Ne umem ja to“ i slično. Kada sebi govorite ove gadne laži, lako je poverovati da i svi drugi misle na njih.

Kako prevazići strah od osuđivanja?

Ljudi imaju pravo na sopstveno mišljenje i neće se sve što radite, želite ili kažete uvek svima dopasti. Ali, tuđe mišljenje ne oblikuje vašu realnu vrednost, niti vašu realnost. Stoga, umesto da provodite svoj život pokušavajući hraneći svoj strah od osuđivanja tako što nećete iznostiti svoje mišljenje ili želje i raditi ono što ne želite da radite kako biste se dopali drugim ljudima i izbegli osuđivanje, možete da prihvatite ovaj proces i prevaziđete svoj strah od osuđivanja jednom zauvek. Sloboda koju ćete osetiti kada ne strahujete od tuđeg mišljenja - nema cenu.

Setite se da je osuđivanje kratkotrajno

Kada osetite strah od osuđivanja, pođite od sebe. Kada osuđejete nekoga, da li nastavljate da mislite o tome danima? Ili se vaše osude formiraju brzo, a isto tako brzo i zaborave? Prirodno je da formiramo bezbroj mišljenja. Takođe je prirodno da ih brzo zaboravimo. Ljudski mozak ima ograničene rezerve podataka. Iako brzo možemo osuđivati, osude drugih nisu dovoljno značajne da bi zauvek stekle mesto u našoj memoriji. Dakle, kada vas neko osuđuje, šanse su da će par trenutaka ili dana kasnije na to sasvim zaboraviti. Da li je to vredno vašeg straha od osuđivanja? Time što ćete biti svesni koliko brzo formirate osudu, koliko je ona zapravo beznačajna i koliko se brzo zaboravi, možete da počnete da menjate vaš pogled na to koliko su zaista bitna tiha osuđivanja vas od strane drugih ljudi i prevaziđete svoj strah od osuđivanja.

Shvatite da je osuđivanje tuđa projekcija

Kako prevazići strah od osuđivanja? Pokušajte da zapamtite da se osuđivanje drugih ljudi bazira na njihovim sopstvenim nesigurnostima i njihovom pogledu na svet. Strah od osuđivanja predstavlja refleksiju naših sopstvenih nesigurnosti. Težimo da osuđujemo druge ljude na osnovu onoga što mislimo da je prihvatljivo ili posramljujuće i osuđujemo sebe po istom kriterijumu. Pa, kada se plašite da vas neko osuđuje, ono što zaista radite je da osuđujete sebe i tu drugu osobu - vi pretpostavljate da ste uradili nešto što će prouzrokovati osudu, što je odraz vaših sopstvenih strahova. Pretpostavljate da se druga osoba oseća isto povodom tog postupka i da će isto osuđivati vas, što je projekcija vaših sopstvenih misli. Ono ništa ne znači i ne postoji u vašoj realnosti, ukoliko ne dozvolite da utiče na vas. Jer, vaša realnost je da se vi na određen način osećate, na određen način mislite i određene stvari želite. I to je za vas u redu. To nije realnost druge osobe, već vas ona posmatra kroz prizmu sopstvenih uverenja, mišljenja i nesigurnosti, koji u vašoj realnosti ne moraju biti tačni ili ispravni.

Prihvatite osuđivanje

Ljudi će uvek imati svoje mišljenje. Razumevanje i prihvatanje toga da imaju pravo na sopstvene misli i stavove, važan je korak u prevazilaženju straha od osude. Svima se u nekom trenutku sudi. To je životna činjenica i nešto što ne možemo da izbegnemo. Međutim, imamo kontrolu nad time kako reagujemo na osuđivanje. Uvek će biti ljudi koji osuđuju druge. Uvek će se naći neko kome se neće dopasti nešto što mislite, kažete ili uradite, i osuđivaće vas zbog toga. Ali, ne zaboravite da to nije objektivno mišljenje koje vas definiše i pustite ih da misle šta žele, znajući da to više govori o njima nego o vama.

Radite na svom samopouzdanju

Ukoliko ste pod velikim uticajem onoga što drugi misle ili kažu o vama i imate snažan strah od osuđivanja, vreme je da preispitate sopstveno samopouzdanje. Ukoliko ste zadovoljni sobom, svojim životom, uspesima i dostignućima, strah od osuđivanja neće imati moć nad vama. Strah od osuđivanja često se javlja i iz naše sopstvene nesigurnosti u sebe. Kada prestanete da osuđujete sebe i sumnjate u sebe, ljudi će vas automatski i manje osuđivati, a ono vas ujedno i manje boleti. To ne znači da morate biti sigurni u sebe u 100% slučajeva - svi ponekad osećamo strah i sumnju u sebe. Da biste prevazišli strah od osuđivanja, važno je da utišate svog unutrašnjeg kritičara.

Strah od osuđivanja može nas oslabiti i poraziti na dubokom nivou, ali samo ako mu dopustite. Naša osuđivanja drugih obično se zasnivaju na sopstvenim nesigurnostima ili strahovima. Ona se takođe formiraju na osnovu (često pogrešnih) pretpostavki i brzo zaboravljaju. Kada prihvatite ove činjenice, okružite se ljudima koji podržavaju ono što radite, prestanete da kritikujete, osuđujete sebe i naučite da volite svoj život bez odobrenja drugih, možićete da se oslobodite straha od osuđivanja i budete ono što zaista jeste.